Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ако хране не буде

Ако хране не буде

Ако хране не буде

КАДА у неким деловима света житељи града оду у продавницу или на пијацу, они очекују да ће тамо затећи довољну количину пољопривредних производа по приступачним ценама. Када су им очекивања испуњена, потрошачи се не оптерећују много снабдевањем и дистрибуцијом хране. Међутим, у време кризе, људи почињу да размишљају о томе шта је све потребно урадити да би прехрамбени производи дошли до њих. Ако је из неког разлога снабдевање угрожено, последице могу бити катастрофалне.

Осмотрите шта се догодило у једној северноафричкој земљи погођеној економским проблемима. Тамошња влада је укинула финансијску помоћ пољопривредницима услед чега се цена хлеба преко ноћи удвостручила. У знак протеста, бесне руље су дивљале улицама разбијајући излоге продавница и нападајући банке и поште. Немири су захватили целу земљу и уведено је ванредно стање. У настојању да обуздају протесте, снаге безбедности су отвориле ватру на мноштва, при чему је према неким извештајима убијено 120 људи, док су многи други рањени.

Да снабдевање храном може бити проблем чак и у економски стабилним земљама, показује оно што се у септембру 2000. догодило у Британији. Протестујући због високих цена горива, демонстранти су блокирали излазе из рафинерија нафте, спречавајући цистернама пролаз. У року од неколико дана, на бензинским пумпама је нестало горива, кола и камиони су стали и систем за снабдевање храном престао је да функционише. Широм земље, рафови у радњама и супермаркетима, у којима се роба обично наручује у зависности од потребе, били су празни.

У земљама у развоју постоје различити проблеми повезани с дистрибуцијом хране. Суше, економске кризе, грађански немири и ратови — пуно је разлога због којих „веома често долази до неефикасности и распада система за снабдевање“, наводи се у публикацији Feeding the Cities, коју је објавила Организација Уједињених нација за исхрану и пољопривреду. „Када се тако нешто догоди, највише трпе сиромашни, чак и ако последице можда само привремено погађају одређени регион.“

Аналитичари сматрају да ће брзи раст градског становништва представљати „огроман изазов“ за снабдеваче и дистрибутере хране. Процењује се да ће до 2007. више од половине светске популације живети у градовима. Према Организацији Уједињених нација за исхрану и пољопривреду, „снабдевање [градског становништва] здравом храном по приступачној цени довешће систем испоруке и дистрибуције до самог колапса“.

Снабдевање и куповина прехрамбених производа веома су важне ставке у нашем животу. Стога се намеће питање колико је систем снабдевања сигуран? Зашто међу стручњацима постоји забринутост да је он изложен крајњем притиску? И хоће ли икада доћи време када нико неће морати да брине о томе да ли ће имати следећи оброк?

[Слика на 2. страни]

Лево: Пијаца на чамцима у Тајланду

[Извор]

© Jeremy Horner/Panos Pictures

[Слика на 3. страни]

Отимачина током несташице хране

[Извор]

BETAH/SIPA