Поглед у свет

Пријатељства и срце

„Гајење пријатељстава и добрих породичних односа повезује се са смањењем ризика од срчаног напада и можданог удара“, наводи се у шпанским новинама Diario Médico. Лекари већ дуго сматрају да на стање срца значајно утичу ниво холестерола, крвни притисак и телесна тежина. Али, према једном недавном испитивању којим је било обухваћено око 500 жена које су имале болове у грудима, треба узети у обзир и обим и дубину веза с породицом и пријатељима. То ново истраживање показало је да су „жене које су имале лоше односе с другима биле у дупло већој опасности да ће [прерано] умрети, за разлику од оних које су имале добре односе с другима“. Карл Пепин, један од аутора ове студије, додаје да је „смањење ризика [од можданог удара и срчаног напада] регистровано [чак и] код особа које имају једног или два блиска пријатеља“.

 Необичан сунђер

Истраживачи са Универзитета у Штутгарту недавно су открили бели, округли сунђер који их је изненадио својим способностима, извештавају немачке новине Die Welt. Иако је врло мали, он може да се креће брзином од неколико центиметара на дан — брже од свих досад пронађених сунђера. Током ритмичких контракција, он истискује воду из тела, смањујући тако своју запремину и за 70 процената. Кад удахне, тако што апсорбује воду, овај сунђер уноси хранљиве материје и кисеоник из воде. Истраживачи су установили да његове контракције постају много јаче када се у акваријум поред њега ставе мали љускари. „То је врло необично“, каже истраживач Михаел Никел, будући да сунђер „нема нервни систем“. Како он, упркос таквом недостатку, контролише своје покрете или региструје присуство других створења? Истраживачи интензивно проучавају овај сунђер, надајући се да ће открити како он успева у томе.

На Антарктику све мање крил рачића

Количина крила — сићушних рачића сличних шкампима који су веома значајна карика ланца исхране у мору — од 70-их година прошлог века опала је за 80 посто, запажа Дејвид Адам, а преноси лондонски лист Guardian. Крил рачићи се хране алгама које пребивају испод маса нагомиланог леда, али будући да је од 1950-их просечна температура ваздуха у области Антарктика порасла за 2,5 степени Целзијуса, нешто леда се отопило. Ангус Аткинсон, члан британског тима за истраживање Антарктика, каже: „Не разумемо у потпуности како је отапање леда у овој области повезано с глобалним загревањем, али претпостављамо да је оно довело до смањења количине крила.“ Поменути тим је испитао извештаје научника из девет земаља о улову рибе у периодима од 1926. до 1939. и од 1976. до 2003. Они кажу да се количина крила смањила за четири петине у односу на период од пре три деценије.

Разговор звиждањем

Пастири с Ла Гомере, једног од Канарских острва, користе силбо — језик који се заснива на звиждуцима. Помоћу кода од два самогласника и четири сугласника који се добијају звиждањем различитих тонова, пастири могу да комуницирају и када су прилично удаљени једни од других. Научници су недавно користили магнетну резонанцу да би упоредили мождану активност пет особа које причају шпански и пет пастира који знају и шпански и силбо. Истраживачи су установили да када пастири комуницирају путем звиждука, „њихов мозак емитује исте сигнале као и када причају“, пишу шпанске новине El País. У извештају се цитира изјава једног истраживача: „Резултати које смо добили пружају додатне доказе о томе колико је флексибилна људска способност комуникације.“

Растући трошкови превођења

У мају 2004, Европска унија је у своје чланство примила још 10 држава, тако да их сада има укупно 25. Међутим, с проширењем су се појавили језички проблеми, који су довели до повећања трошкова. Свих 20 језика који се користе у тих 25 земаља имају статус званичног језика. Према томе, документи се морају преводити на сваки од њих. „Пре проширења“, извештава француски часопис Valeurs Actuelles, „Европска комисија је током 2003. превела 1 416 817 страница [текста].“ Међутим, број преведених страна сада ће се знатно повећати. Уз девет нових језика, могуће комбинације за превођење (на пример с малтешког на фински или са естонског на грчки) повећале су се са 110 на 380. Испоставило се да је тешко наћи способне преводиоце за то. Годишњи буџет за превођење, који тренутно износи 550 милиона евра, драстично се повећава и „могао би достићи суму од 808 милиона евра“, каже Роберт Роу, из преводилачке службе Европске комисије.

Опасни дим

Могуће је да честице дима који настаје сагоревањем свећа и тамјана угрожавају здравље свештеника и жупљана који проводе много времена у слабо проветреним црквама, извештава лист The Sydney Morning Herald. Током једног истраживања установљено је да је ниво честица дима у две цркве био „20 пута већи од границе дозвољене европским стандардима о загађењу ваздуха“, пишу поменуте новине. У извештају се такав ниво загађења упоређује са оним који „постоји у ваздуху поред путева којима дневно прође 45 000 аутомобила“. Стална изложеност том загађењу ваздуха у затвореном простору могла би довести до повећаног ризика од рака плућа и других плућних болести, упозорава један од аутора истраживања.

Споменик животињама учесницима рата

„Национални споменик животињама које су као део британских и савезничких трупа учествовале, патиле и изгубиле живот у ратовима и сукобима током векова“, откривен је у централном Лондону, извештава The Times. То је бронзана скулптура коња, пса и две натоварене мазге, окружена каменим зидом на ком се налази рељефни приказ других животиња које су учествовале у разним ратовима. На пример, процењује се да је у Првом светском рату страдало осам милиона коња, као и небројено много мазги и магараца. Новине Guardian извештавају да су током Првог светског рата војници користили свице да би ноћу читали мапе. Међу посебно занимљивим животињама био је „пас-падобранац“ по имену Роб који се више од 20 пута спустио падобраном на подручје северне Африке и Италије. Надаље, током Првог светског рата, голуб по имену Шер Ами „пренео је најмање 12 порука и сваки задатак је са успехом обавио“, наводи се у листу The Times. Међутим, према једном извору, процењује се да је у том рату страдало око 20 000 голубова.