Почеци савремене индустрије дијаманата

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНОАФРИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

БИЛО је то јануара 1871. Адријан ван Вајк, фармер који је волео да чита Библију, живео је са својом породицом у полупустињској области јужне Африке званој Грикваланд Вест. Али, миру који је имао дошао је крај када су на његову фарму са свих страна почели да пристижу странци који су ту подигли камп. Седео је на веранди и просто није могао да верује својим очима!

У року од неколико дана, његово имање је било преплављено хиљадама људи — докле год му се поглед пружао! Неки су без дозволе оградили део његовог дворишта и нису га чак ни поздрављали! Шта се то десило? Откуд таква јагма? Вешћу да се на Ван Вајковој фарми налази страшно много дијаманата, отпочела је нова грозница.

Како је дошло до дијамантске грознице

Неких 12 година раније, близу реке Вал, око 70 километара северно од Ван Вајкове фарме, пронађен је дијамант од пет карата. Човек који га је пронашао продао га је свештенику Берлинског мисионарског удружења за пет фунти стерлинга. То је све што се зна о открићу тог првог дијаманта. Али, вест се прочула и људи су се дали у потрагу.

Прича нас води девет година унапред на фарму Схалк ван Никерка, надомак реке Орање, неколико километара јужно од ушћа  са реком Вал. На тој фарми живела је и породица Јакобс. Њихова деца су стално играла игру коју су звали пет каменова. Један од тих каменова које су користили у игри био је сјајни камен који је нашао њихов старији брат Еразмус.

Једног дана почетком 1867. године, Ван Никерк је посетио Јакобсове. Госпођа Јакобс је знала да се он занима за драго камење, па му је рекла за сјајни камен којим су се њена деца играла. „Ноћу на светлости свеће предивно светлуца“, рекла је. Када га је пажљиво прегледао, Ван Никерк је узбуђено узвикнуо: „Рекао бих да је ово дијамант!“ Присетио се да је читао о томе како се проверава да ли је неки камен заиста дијамант. Превукао је њим по прозорском стаклу тог скромног дома. Запањио се када је видео дубок траг на стаклу и извинио се што га је оштетио. * Госпођа Јакобс му је поклонила камен, одбивши да јој плати за њега.

Када је следећи пут отишао у оближњи Хоуптаун, Ван Никерк је показао камен пријатељима, али ниједан није могао да му потврди да је то дијамант. Тако је камен ишао из руке у руку, све док поштом није стигао до лекара, др Атерстоуна, из Грејемстауна. Он је затражио помоћ од једног наставника. У школској лабораторији урађени су тестови да би се проверила специфична тежина камена и показало се да је то заиста дијамант. Камен је затим однесен код једног јувелира који је узалуд покушавао да га означи својом турпијом. Питани су још неки људи и сви су дошли до истог закључка као и Ван Никерк. Др Атерстоун је писмом потврдио да је то дијамант тежине 21,25 карата. Ван Никерку је плаћено 350 фунти стерлинга за тај драгуљ, а он је одмах поделио новац са госпођом Јакобс. Камен је пригодно назван Еурека, што указује на „сјајно откриће“.

Пастир и поштени фармер

Наша прича се наставља две године касније у подручју испод ушћа река Орање и Вал. Тамо је један афрички пастир по имену Буи пасао овце када је угледао на земљи нешто светлуцаво. Сагнуо се да подигне тај сјајни камен налик ораху и ставио га у џеп. Начуо је да у том крају постоји интересовање за неке врсте камења. Зато га је, желећи да тако добије посао, најпре понудио једном фармеру, а затим и једном трговцу. Они су га упутили на Ван Никеркову фарму.

Буи је отишао тамо и показао му камен. Ван Никерк је одмах схватио  да постоји могућност да у рукама има већи и вреднији камен од оног који му је дала госпођа Јакобс. Питао је пастира шта жели у замену за тај камен. „Газда“, одговорио је Буи с поштовањем, „можете ми дати шта год ви мислите да је у реду.“ Без оклевања, Ван Никерк му је дао скоро све што је имао — 500 оваца, 10 волова, теретна кола која је користио за превоз поврћа у град, па чак и свог оседланог коња! Буи је сигурно сматрао себе богатим човеком — а све то захваљујући једном сјајном камену налик ораху!

Ван Никерк је одмах отишао у Хоуптаун да прода дијамант. Тамо се задивљена група трговаца сложила да му плати 11 300 фунти стерлинга за тај камен од 83,5 карата, који је касније постао познат као Звезда Јужне Африке. * Избрушени и исполирани камен постао је главни део предивне огрлице приказане на овој страни. Када је свет сазнао за овај дијамант, неверица је нестала и хиљаде људи из Северне и Јужне Америке, Енглеске, Европе и Аустралије похитало је овде у потрази за богатством.

Грозница почиње

У почетку се ископавање дијаманата одвијало дуж река Орање и Вал. Затим се 1870. прочуло да су на фармама између ове две реке нађени неки изузетни примерци. Зато су трагачи са река пожурили у подручје где се налазила фарма Адријана ван Вајка. Он и његове комшије нису знали да им се фарме налазе изнад угашених вулкана. У некадашњим вулканским каналима откривени су дијаманти у такозваној плавој земљи.

У међувремену, ницала су журно изграђена села, која су најпре сачињавали само шатори, а недуго затим и бараке од таласастог  лима. Без довољно воде и без инфраструктуре, ова села су у најмању руку била примитивна. Новопридошли су морали да се боре са облацима прашине, ројевима мува, летњим температурама од преко 40 степени Целзијуса и зимским ноћима током којих је температура понекад падала и испод нуле. Све те неугодности издржали су у нади да ће стећи велико богатство.

Шта се десило с Адријаном ван Вајком након што су му трагачи за дијамантима преорали фарму? Он им је најпре за малу новчану надокнаду коју су му давали сваког месеца дозволио да копају на једном делу његове фарме. Али, пошто је долазило све више и више њих, ситуација је почињала да измиче контроли. Када му је једна рударска компанија понудила 2 000 фунти стерлинга за фарму, прихватио је понуду, потписао уговор и отишао у потрази за мирнијим местом за живот.

Недалеко од Ван Вајкове, налазила се и фарма браће Де Бир. Њихово презиме се налази у оквиру назива компаније De Beers Consolidated Mines, која и данас постоји као највећи светски произвођач дијаманата. Град Кимберли налази се на месту где су некада биле ове мале фарме. Трагање за дијамантима на фарми браће Де Бир постало је веома интензивно и рупе су биле толико дубоке и широке, да је фарма постала позната као Велики коп.

Пре првих открића дијаманата у Јужноафричкој Републици, ови драгуљи су се вадили у Индији и Бразилу. Али није их било довољно да би се задовољило светско тржиште. Открићем великог броја дијаманата у Јужноафричкој Републици, настала је савремена индустрија дијаманата.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

РУДНИК ПРЕМИЈЕР

На око 30 километара источно од Преторије, 1903. године отворен је рудник дијаманата који је назван Премијер. Две године касније, када је јама била дубока 10 метара, један радник је приметио светлуцави предмет на стеновитом зиду. Његов пословођа се пажљиво спустио и извадио га перорезом. У руци је држао највећи необрађени дијамант икада пронађен, величине песнице. Овај огроман дијамант од 3 106 карата назван је по његовом проналазачу Томасу Кулинану. Када је био избрушен, настало је 9 великих и 96 малих драгуља. Један од њих, Кулинан I, то јест Звезда Африке, највећи је избрушени дијамант на свету. Као што се види на овој страни, он краси британски краљевски скиптар. Након целог века, у руднику Премијер и даље се проналазе многи велики, квалитетни дијаманти.

[Слике]

Британски краљевски скиптар

Необрађени дијамант Кулинан, величине песнице

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

ЗАНИМЉИВОСТИ О ДИЈАМАНТУ

◆ Дијаманти су најтврђа природна материја позната човеку.

◆ Састоје се од угљеника, исто као и срце оловке, то јест графит. Али, зашто су дијаманти чврсти, а графит мек? Због разлике у распореду атома угљеника.

◆ Тежина дијаманата се мери у каратима. Један карат износи петину грама, то јест 200 милиграма.

◆ Да би се дошло до једног карата дијаманта, углавном треба прорешетати око 400 тона стења, шљунка и песка.

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

ВЕЛИКИ КОП У КИМБЕРЛИЈУ

За четири године, од 1869. до 1873, на подручју данашњег града Кимберлија број становника је од шачице фармера нарастао на око 50 000 људи. Многи су трагали за богатством и дошли су из свих крајева света. Хиљаде њих је препешачило 1 000 километара из пристаништа у Кејптауну. Пијуцима и лопатама, претворили су једно брдо у највећу рупу ископану рукама. Када је копање коначно прекинуто, остао је кратер дубине 240 метара. Подземно ископавање се наставило до дубине од 1 097 метара. Како наводи дело Standard Encyclopaedia of Southern Africa, до 1914. године, када су ископавања потпуно престала, било је уклоњено „25 милиона тона земље“. Исти извор додаје да је из свег тог стења и земље добијено три тоне дијаманата у вредности од преко 47 милиона фунти стерлинга.

[Слика на 17. страни]

Др Атерстоун

[Слика на 17. страни]

Схалк ван Никерк

[Слика на 17. страни]

Дијамант Еурека

[Извор]

De Beers Consolidated Mines Ltd.

[Слика на 18. страни]

Звезда Јужне Африке

[Слике на странама 18, 19]

Велики коп, 1875. Стотине трагача је ужадима спуштало раднике у јаму и извлачило руду с дијамантима

[Слике на 19. страни]

Због дијамантске грознице журно су подизани кампови за рударе

[Извори слика на 16. страни]

Crown ©/The Royal Collection © 2005, Her Majesty Queen Elizabeth II; фотографија: www.comstock.com

[Извор слике на 16. страни]

Photo by Fox Photos/Getty Images

[Извор слике на 17. страни]

Портрети: Из књиге The Grand Old Days of the Diamond Fields by George Beet

[Извор слике на 18. страни]

Фотографије: De Beers Consolidated Mines Ltd.

[Извор слике на 19. страни]

Фотографије: De Beers Consolidated Mines Ltd.