Гробнице — сведочанство о древним веровањима

ОТПУТУЈТЕ у мислима неколико хиљада година у прошлост. Налазите се у Вавилонији, у напредној сумерској престоници Уру. Велика поворка Сумераца изашла је из града, ушла у гробље и спушта се низ стрми пролаз који води у гробницу недавно преминулог владара. Зидови и под гробнице прекривени су простиркама и красе је величанствена дела сумерске уметности. Праћена музичарима, поворка у којој се налазе војници, слуге и жене, силази у гробницу. Сви блистају, одевени у своју најлепшу одећу. Официри поносно носе обележја која указују на њихов чин. У овом живописном мноштву налазе се и кола која вуку волови или магарци, поред којих корачају слуге. Сви заузимају одређено место и почиње религиозна служба уз пратњу музике.

По завршетку религиозног обреда, свака особа — од музичара до слуге — узима малу глинену, камену или металну купу коју је понела са собом за ту прилику, зарања је у једну бакарну посуду и испија посебно припремљен напитак. Затим у тишини сви лежу на под, свако на своју простирку, тону у сан и умиру. Неко брзо убија животиње. Радници затварају ходник који води у гробницу и запечаћују улаз. Сумерци верују да њихов краљ и бог сада славно путује на онај свет у кочијама које су закопане с њим, окружен својим верним слугама и чуварима који доприносе блиставом изгледу његове свите.

Током ископавања у јужном Ираку, археолог сер Леонард Вули открио је на гробљу древног Ура 16 краљевских гробница, сличних овој коју смо описали. Било је то језиво али веома значајно откриће. „У овим гробницама пронађено је богатство које је без премца у археологији Месопотамије. Оно обухвата неке од најчувенијих дела сумерске уметности која данас красе изложбене просторе Британског музеја и Музеја Универзитета Пенсилванија“, каже Пол Бан у својој књизи Tombs, Graves and Mummies.

Међутим, гробнице из древног Ура нису биле једине те врсте, чак и када се има у виду стравично обележје као што су људске и животињске жртве. У многим древним цивилизацијама, племство и владари су улагали много труда и средстава у свој загробни живот, што је понекад било повезано са изузетном окрутношћу. Препуне уметничких драгоцености и блага, њихове гробнице су  често биле толико раскошне да нимало нису заостајале за њиховим палатама. Данас такве гробнице, као и многи други скромнији гробови, служе као сведочанство о прошлим временима. Захваљујући њима, можемо да упознамо веровања, културу, као и уметничка и технолошка достигнућа древних народа и ишчезлих цивилизација.

Одлазак у прах — уз раскош и пратњу

Године 1974, недалеко од кинеског града Сијана, сељаци су копали бунар. Али, нису пронашли воду, већ остатке глинених фигура, бронзане самостреле и врхове стрела. Сасвим случајно, открили су 2 100 година стару Чин војску од теракоте — преко 7 000 глинених војника и коња који су нешто већи него у природи и постављени у савршену војну формацију! Ова војска, пронађена у највећој царској гробници у Кини, добила је име по Чин Ши Хуанг Тију, владару који је 221. пре н. е. ујединио зараћене кинеске државе.

Чинов маузолеј је заправо подземна палата. Али, зашто је тај владар сахрањен с војницима од теракоте? У својој књизи The Qin Terracotta Army, Џанг Венли објашњава да Чинов „маузолеј пружа сликовит приказ династије Ћин и да је изграђен како би Ћин Ши Хуангди [Чин Ши Хуанг Ти] и након смрти уживао у свој раскоши и моћи које је поседовао током живота“. Та гробница је сада део огромног музеја који обухвата 400 оближњих гробница и гробова.

У изградњи ове гробнице учествовало је „више од 700 000 људи који су позвани из свих делова царства“, каже Џанг. Рад је настављен и после Чинове смрти 210. пре н. е. и трајао је укупно 38 година. Међутим, нису сви Чинови пратиоци у загробни живот били од теракоте. Његов наследник је издао декрет да све Чинове конкубине које нису имале децу буду сахрањене с њим, што је довело до смрти „веома великог“ броја особа, кажу историчари. Слични обичаји постојали су и у другим земљама.

Североисточно од мексичке престонице леже остаци древног Теотивакана, града у ком је постојала Улица мртвих. „Дуж те улице“, пише раније цитирани Пол Бан, „налазе се неке од највећих зиданих гробница на свету.“ Међу њима су Сунчева и Месечева пирамида, које су изграђене током првог века н. е., као и остаци храма посвећеног богу Кецалкоатлу.

Изгледа да су у унутрашњости Сунчеве пирамиде сахрањивани припадници виших сталежа, можда и свештеници. Посмртни остаци пронађени у оближњим масовним гробницама указују на могућност да су ратници жртвовани како би штитили великаше који су били сахрањени у пирамиди. Специфичан распоред гробних места навео је археологе да закључе да је ту сахрањено око 200 људи, међу којима су и деца која су вероватно била жртвована приликом посвећења одређених здања.

 Путовање у загробни живот бродом или на коњу

Викинзи, поморски ратници из Скандинавије, који су харали Европом пре око 1 000 година, такође су се надали да ће након смрти уживати у највећим благодатима овоземаљског живота. Они су веровали да мртви путују на онај свет на коњима или у својим великим чамцима на весла. Зато се у гробницама Викинга може наћи све, од скелета убијених коња до иструлелих дрвених чамаца. У књизи A History of the Vikings, Гвин Џонс пише: „Поред умрлог мушкарца или жене стављано је све што би им у загробном животу могло пружити исте удобности и почасти које су имали на земљи... На палуби брода [закопаног] код Ладбија у Данској... нађено је сидро, спремно да буде бачено кад његов власник стигне на своје одредиште.“

Као ратнички народ, Викинзи су веровали да ће ако погину у борби отићи у дом богова, место које су звали Асгард. „Тамо би могли да се боре по цео дан и да уживају у гозби целу ноћ“, пише у делу World Book Encyclopedia. И у викиншким гробницама нађене су људске жртве. „Када би неки поглавар умро, робови и слуге су питани ко је спреман да му се придружи“, наводи се у књизи The Vikings.

Стари Келти су веровали да се чак и дуг може пренети на онај свет — што је могло да послужи као препреден изговор за одлагање исплате! У Месопотамији су деца сахрањивана са играчкама. У неким деловима старе Британије, у гробове војника стављана је храна, на пример јагњећи бутови, како не би свој следећи живот отпочели гладни. У Средњој Америци, Маје су чланове краљевске породице сахрањивале с предметима од жада — драгог камена зелене боје који је симболично представљао кондензовану влагу и дах. Тиме се можда желео засигурати наставак живота после смрти.

Нешто после 1 000. године пре н. е., у области која се данас налази на подручју Бугарске, северне Грчке и Турске, живели су Трачани — народ који је другима утеривао страх у кости, али је био познат и по изванредним рукотворинама од злата. Њихове гробнице сведоче о томе да су истакнуте вође имале величанствени испраћај. Сахрањивани су са бојним колима, коњима, богато украшеним оружјем, па чак и са својим супругама. У ствари, супруга једног Трачанина сматрала је чашћу да буде жртвована и сахрањена поред мужа!

У нешто каснијем периоду и не тако далеко — северно од Црног мора — живели су Скити. Били су увек спремни да ратују, пили су из чаша направљених од лобања својих жртава и носили огртаче од људских скалпова. У једној скитској гробници нађен је костур жене поред ког је остављена залиха конопље. На њеној лобањи су биле пробушене три мале рупе, можда да би се ублажило отицање и бол. Конопља је вероватно остављена поред ње да би јој на оном свету послужила као средство против главобоље.

Египћани и загробни живот

Египатске пирамиде у близини Каира и гробнице у Долини краљева, недалеко од Луксора, убрајају се међу најчувеније гробнице из древних времена. Рани Египћани су користили исту реч за „гроб“ и за „кућу“ — пар. „Према томе, постојала је кућа током живота и кућа после смрти“, пише Кристина ел Махди у својој књизи Mummies, Myth and Magic in Ancient Egypt. Она такође наводи  да је „према веровањима [Египћана], било неопходно сачувати тело како би били сачувани и остали елементи њиховог бића, наиме ка, ба и ак“.

Ка је била духовна копија физичког тела и обухватала је његове тежње, жеље и потребе. Након смрти, напуштала је тело и настањивала се у гробници. Будући да је ка било потребно све што је особа користила током живота, „добра која су стављана у гроб била су пре свега намењена задовољавању њених потреба“, пише Кристина ел Махди. Ба се може повезати с карактером или личношћу особе и на сликама је приказивана као птица са људском главом. Улазила је у тело приликом рођења и напуштала га након смрти. Трећи део бића, ак, „израњао“ је из мумије док су над њом изговаране магичне речи. a Веровало се да ак живи у свету богова.

Тиме што су поделили људско биће на три елемента, Египћани су отишли корак даље  од старих грчких филозофа који су сматрали да су људи сачињени од два елемента — тела и свесне „душе“. Иако многи још увек верују у то, Библија не подупире ово учење. У њој пише: „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају“ (Проповедник 9:5).

Одакле опседнутост смрћу?

У књизи Prehistoric Religion, др Е. Џејмс пише: „Од свега... са чим се човек суочава, ништа није тако потресно и не оставља толику празнину као смрт... Зато не изненађује што је култ мртвих толико снажан и игра важну улогу у људском друштву, и то од самих његових почетака.“

Библија, најстарија књига истинске мудрости, назива смрт непријатељем људи (1. Коринћанима 15:26). То је заиста прикладан опис! Свако племе и цивилизација снажно су се опирали идеји да је смрт коначан крај свега. С друге стране, Библија у Постању 3:19 тачно описује оно што се дешава након смрти: „Ти [си] прах и у прах ћеш се вратити.“ Међутим, у њој се у повезаности с многима који су умрли користи и израз „спомен-гроб“. Зашто? Због тога што се многи који почивају у гробу, чак и они чије се тело потпуно распало, налазе у Божјем сећању, чекајући срећно време када ће их Бог ускрснути и дати им прилику да добију вечни живот на земљи претвореној у рај (Лука 23:43; Јован 5:28, 29).

У међувремену, мртви су без свести. Исус је њихово стање упоредио са сном (Јован 11:11-14). Особи која се налази у таквом стању нису потребна никаква добра нити пратиоци. У ствари, закопане драгоцености које су биле намењене мртвима користиле су само живима — углавном пљачкашима гробова! У складу са учењем које износи о стању мртвих, Библија каже: „Ништа нисмо донели на овај свет, па не можемо ништа ни однети“ (1. Тимотеју 6:7). Како су хришћани само захвални што знају ову истину која ’их ослобађа‘ од сурових и окрутних обичаја повезаних с култом мртвих који су постојали у прошлости, па чак и у наше време! (Јован 8:32).

Па ипак, те величанствене гробнице из древних времена нису безвредне. Без многобројних предмета и посмртних остатака који су пронађени у њима, наше знање о далекој прошлости и неким ишчезлим цивилизацијама било би врло ограничено.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на 24. страни]

Древне цивилизације и здравље

Испитујући посмртне остатке — нарочито мумифицирана тела пронађена у гробницама, као и она која су природним путем сачувана у тресетиштима, врелом пустињском песку, леду и снегу — научници су сазнали много о здрављу наших далеких предака. Посебно су достигнућа на пољу генетике омогућила научницима да проникну у многе појединости — од породичних веза фараона и њихових краљица до крвне групе девојака из народа Инка. Та испитивања су показала да су народи старог доба имали многе здравствене проблеме који су и данас уобичајени, као што су артритис и брадавице.

Изгледа да су нарочито стари Египћани били подложни бројним болестима, углавном због мноштва паразита — од оних који изазивају шистосомијазу (билхарзију), до гвинејских црва и пантљичаре — које су добијали из Нила и канала за наводњавање. То дозива у мисли речи које је Бог упутио Израелцима кратко након што их је ослободио из Египта, 1513. пре н. е.: „Јехова... неће пустити на тебе ниједну опаку египатску болест за коју знаш“ (Поновљени закони 7:15, NW).

[Извор]

© R Sheridan/ANCIENT ART & ARCHITECTURE COLLECTION LTD

[Слика на 20. страни]

Сумерски украс за главу и накит слушкиње која је била сахрањена у краљевској гробници у Уру

[Извор]

© The British Museum

[Слике на 21. страни]

Чин војска од теракоте — сваки војник је извајан са карактеристичним цртама лица

[Извор]

Уметнута фотографија: Erich Lessing/Art Resource, NY; © Joe Carini / Index Stock Imagery

[Слика на 23. страни]

Сунчева пирамида и Улица мртвих у Теотивакану, Мексико

[Извор]

Горе: © Philip Baird www.anthroarcheart.org; слика: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 23. страни]

Лево: Златна посмртна маска египатског краља Тутанкамона; доле: Слика са зида гробнице на којој је „ба“ представљена као птица са људском главом