Гледиште Библије

Да ли Бог уздиже неке нације изнад других?

МНОГИ сматрају да Бог има већу наклоност према њиховој него према другим нацијама. Али, ако би их неко питао за доказ, шта би могли да кажу? Неки би истакли оно што је њихова нација постигла током историје, као што су војне победе или економски напредак. Можда би чак указали на успешне програме покренуте да би се нахранили гладни, помогло унесрећенима, или да би се остварила правда и једнакост за све. Други закључују да Бог посебно воли њихову домовину због њених природних лепота.

Такав национални понос постоји у свим земљама. Међутим, да ли Библија подупире гледиште да Бог уздиже једну нацију изнад других?

Једна важна Божја особина

Одговор је јасан ако разумемо једну важну особину Свемогућег Бога. Наиме, у Библији се посебно истиче да је Бог непристран. На пример, у Делима апостолским 10:34 се јасно каже: „Бог није пристран.“ Поред тога, Библија показује да Јехова Бог „не гледа ко је ко“ и да „код Јехове, нашег Бога, нема неправедности ни пристраности“ (Поновљени закони 10:17, ДК; 2. Летописа 19:7, NW). Бог мрзи пристраност, чак је изједначава с неправедношћу.

Па ипак, могли бисте се питати: ’Зар Бог није показао посебну наклоност израелском народу? Зар то није био доказ пристраности?‘ Тачно је да је Бог у библијска времена издвојио Израел и да је штитио Израелце у неким сукобима с другим народима. Уз то, Библија каже да је Бог „јавио реч своју Јакову, наредбе и законе своје Израелу. То није учинио ни једном другом народу“ (Псалам 147:19, 20). Али, да ли Божје поступање са Израелом указује на то да је он пристран? Ни у ком случају. Осмотрите три доказа у прилог томе.

Као прво, Бог је изабрао Израел да би то користило свим нацијама. Он је склопио савез са Аврахамом, праоцем те нације, рекавши: „У твом ће се породу („семену“, ДК) благословити сви народи земље“ (Постање 22:17, 18). Да, Божја намера је била да из израелског народа дође „семе“ које би отворило пут за велике благослове, и то не само припадницима једне нације већ људима из ’свих народа земље‘.

Друго, Божји благослови никад нису били ограничени само на Израелце. Бог је непристрано омогућио појединцима из других народа да га обожавају заједно с његовим изабраним народом (2. Летописа 6:32, 33). Многи су прихватили тај позив и због тога су били благословљени. Моавка Рута је само један добро познат пример (Рута 1:3, 16).

Треће, посебан однос који је Бог имао са земаљском нацијом Израел био је привремен. Године 29. н. е, из те нације је дошло обећано „семе“, то јест Месија, Исус Христ (Галатима 3:16). Али, његови сународници су га одбацили. Он им је рекао: „Ево, ваша кућа вам се оставља напуштена“ (Матеј 23:38). Према томе, у свом опхођењу са човечанством, Бог не поклања посебну пажњу појединачним нацијама, нити се меша у њихове сукобе. Он непристрано пружа свим људима прилику да добију благослове. Осмотрите неке примере.

 Божји дарови свима

Откупна жртва Исуса Христа је највећи Божји дар човечанству (Римљанима 6:23). Она је средство за ослобођење од греха и смрти, захваљујући ком свако од нас има прилику да добије вечни живот. То је дар за појединце „из сваког племена и језика и народа и нације“ (Откривење 5:9). Очигледно је да Бог жели да свако „ко исказује веру“ у Исуса има „вечни живот“ (Јован 3:16).

Добра вест о Божјем Краљевству доноси многе благослове онима који је прихватају (Откривење 14:6, 7). Она пружа наду за будућност и даје мудре савете који већ сада могу водити до срећнијег живота. Јехова је непристрано уредио да се ’ова добра вест о краљевству проповеда по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама‘ (Матеј 24:14; 28:19, 20; Дела апостолска 16:10). Та добра вест се налази у Библији, књизи која је у целини или делимично преведена на више од 2 300 језика. Као отац који воли своју децу, Јехова је омогућио да „речи вечног живота“ буду доступне скоро свакој особи на нашој планети (Јован 6:68; Исус Навин 1:8).

Ови и други дарови од Бога на располагању су свима — људима свих нација, раса и језика. Према томе, стицање Божје наклоности и благослова не зависи од нашег места рођења нити од етничког порекла.

Ко има Божју наклоност?

Шта треба да чинимо да бисмо имали Божју наклоност? Одговор се налази у следећим речима апостола Петра: „У свакој нацији прихватљив [му је] онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Наравно, није довољно бити само пасивно заинтересован за Бога. Потребно је да развијемо искрену љубав према њему и страх да не изазовемо његово негодовање. Осим тога, неопходно је да ’чинимо оно што је праведно‘, то јест да активно радимо оно што је добро у Божјим очима.

Поткрепимо то примером: У многим земљама школовање је доступно свима, али од њега имају користи само они који похађају наставу и марљиво уче. Слично томе, сви могу стећи Божју наклоност, али потребно је да уложимо труд. То би значило да редовно читамо Библију, исказујемо веру у Христову откупну жртву и живимо у складу с библијским начелима. Ако заиста ’тражимо Јехову‘, бићемо на путу да стекнемо његово признање (Псалам 105:3, 4; Пословице 2:2-9).

[Слика на 15. страни]

Јехова је омогућио људима из свих нација да добију „речи вечног живота“