Од наших читалаца

Мајке Хвала вам за предивно написане уводне чланке „Улога мајки у поучавању деце“ (22. фебруар 2005). Заиста су ме дирнули и подстакли да одмах телефонирам мами. Моја мајка је сама одгајила брата и мене. Дошколовала се да би могла да нас издржава. Водила је рачуна о томе да будемо редовни на хришћанским састанцима и у служби. Њен труд се исплатио. Хвала вам што сте ме подсетили на њен диван пример.

М. С., Сједињене Државе

Подсетила сам се колико је мајка била самопожртвована док ме је поучавала у духовном и моралном погледу. Иако од мог оца није имала ни емоционалну ни материјалну подршку, научила ме је да волим Јехову. Такође ме је подстицала да постанем пуновремени јеванђелизатор. Чини ми се да сам њен труд узимала здраво за готово, али као што се каже и у чланцима, она заслужује сваку похвалу. Пошто живи у другом месту, звала сам је телефоном да јој захвалим!

Ч. Х. К., Јужна Кореја

Мој отац не дели наша хришћанска уверења. „У дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ одгајила ме је мајка (Ефешанима 6:4). Када се узме у обзир какав сам став понекад имала, није јој било лако. Сада имам 24 године и захвална сам јој што се није предала, већ је истрајала у томе да ми усади библијску истину у срце.

Д. М., Италија

ДНК Много ми се допао чланак „ДНК — отпад еволуције?“ (22. фебруар 2005). Пре неколико година похађала сам курс из молекуларне биологије. Била сам огорчена јер је у уџбенику 95 посто нашег ДНК названо отпадом! Аутор је користио предивна поређења да би објаснио функционисање ДНК, а одмах затим је заслугу за постојање ДНК приписао еволуцији. Зато вам је сигурно јасно зашто ми се толико допало оно што сам у Пробудите се! прочитала о такозваном отпаду еволуције.

Џ. Ч., Сједињене Државе

Млади питају Дирнуо ме је чланак „Млади питају... Како могу да контролишем своја осећања?“ (22. фебруар 2005). Имам 31 годину и одрасла сам у истини, али још увек сам далеко од хришћанске зрелости. Недавно сам имала серију напада хистеричног беса, што је запањило чак и мене саму. Помогли су ми савети моје мајке и једне хришћанске сестре. А онда је баш у прави час изашао овај чланак. Двапут сам га прочитала и држаћу га при руци како бих могла да научим да контролишем своја осећања.

И. Б., Немачка

Знаковни језик Не разумем зашто се толико говори о глувима. Најскорији пример је у „Погледу у свет“ под насловом „Знаковни језик на Интернету“ (8. фебруар 2005). Као Јеховин сведок, у служби сам провео доста година. Ипак, морам рећи да никада нисам имао прилику да сведочим глувој особи! Да ли је глувоћа заиста толико раширен проблем?

Анонимни читалац, Сједињене Државе

„Пробудите се!“ одговара: Према једном истраживању, само у Сједињеним Државама око 8 000 000 особа старијих од пет година има проблема са слухом, чак и поред слушног апарата. Међу њима, око 1 000 000 их комуницира помоћу знаковног језика. Једно друго истраживање у истој земљи показало је да оних са оштећеним слухом (свих старосних доби) који не користе неко помагало има око 28 000 000. На глуву особу се може наићи и не бити свестан тога. Уз то, ако са глувом особом живе они који чују, вероватно ће они отворити врата.