Поглед у свет

Старатељи под стресом

Канадске новине National Post извештавају да према истраживању Канадског завода за статистику, „30 посто људи старости између 45 и 64 године брине о остарелом члану породице коме је потребна нега, док у исто време има и децу млађу од 25 година, а у многим случајевима и посао с пуним радним временом“. Истраживање је открило да се код таквих особа депресија чешће јавља међу женама него међу мушкарцима. Запослене жене у неговању старијих проводе око 29 сати месечно, наспрам мушкараца који то чине неких 13 сати месечно. Такође, већа је вероватноћа да ће жене морати да обављају и додатне послове, на пример да кувају за старије и да их купају. Више од половине испитаника верује да би „били ефикаснији када би повремено могли мало да предахну“, каже се у цитираним новинама.

 Колико треба да траје дремање?

„Научници су открили да популарно дремање може повећати продуктивност у раду“, извештава аустралијски лист Sydney Morning Herald. Међутим, важно је колико оно траје. Након тестирања, професор Леон Лак, стручњак за сан са Универзитета Флиндерс, рекао је: „Један минут изгледа да није доносио никакве користи. Пет минута је некима користило, мада не много. Међутим, 10 минута сна изгледа да доноси знатно побољшање у скоро свим аспектима које смо посматрали.“ Насупрот томе, људи који су дремали дуже — до 30 минута — изјавили су да су се наредних сат времена осећали уморно.

Атеиста се окреће Богу

Британски професор филозофије који је назван „најутицајнијим атеистом на свету“ сада каже да верује у Бога. У Интернет најави за његов интервју који ће бити објављен у часопису Philosophia Christi, 81-годишњи др Ентони Флу изјавио је да је „морао да следи доказе“. Како он каже, ти докази укључују недавна научна открића на пољу космологије и физике. Осим тога, „открића која су резултат више од 50 година истраживања о ДНК пружила су материјал за нове и невероватно моћне доказе у прилог стварању“, објашњава он. Чак и „библијски извештај [из првог поглавља Постања] могао би бити научно тачан“, каже он. Да ли то значи да ће постати активан поборник хришћанства? Како је рекао, „то је врло мало вероватно“. Ипак, „да желим неку врсту будућег живота, постао бих Јеховин сведок“.

Здраве десни, здраво срце?

Редовно прање зуба, које спречава периодонтално обољење, може смањити ризик од можданог или срчаног удара, извештавају новине из града Мексика Milenio. Истраживачи са Универзитета Минесота открили су да људи с високим нивоом бактерија које проузрокују периодонтално обољење такође имају сужену каротидну артерију. Једно од могућих објашњења је да „микроорганизми који проузрокују периодонтално обољење путују кроз крвоток, што подстиче реакцију имунолошког система и изазива запаљење“, наводе цитиране новине. Истраживачи претпостављају да то запаљење повећава гомилање масних наслага у артеријама или доприноси формирању тромбова који могу довести до срчаног удара. Стога, „орална нега има велики утицај на кардиоваскуларно здравље“, кажу новине Milenio.

Сећање на Аушвиц бледи

Током Другог светског рата, више од милион људи је изгубило живот у озлоглашеном логору смрти Аушвиц у Пољској. Ипак, према лондонском листу The Daily Telegraph, „скоро половина одраслих [у Енглеској] никада није чула за Аушвиц“. Анкету у којој је учествовало 4 000 људи обавио је BBC поводом 60-годишњице ослобађања тог логора смрти.

Лутка за учење Брајевог писма

Шпанска Национална организација за слепе (ONCE) почела је да користи лутку названу по Брајевом систему. Обликована за подучавање мале деце Брајевом писму, лутка спреда има шест великих дугмади која одговарају матрици са шест тачака која се користи у Брајевом писму. Играјући се њом, ово писмо могу научити чак и дечаци и девојчице који немају проблема с видом. На развијању и тестирању лутке радило је 30 стручњака, а око 50 деце је помогло око побољшавања њеног дизајна. ONCE планира да у својим школама за слепе подели више од 1 100 лутака. Према Марији Кости из Удружења за истраживање индустрије играчака, „ова лутка представља изврсно помагало за поучавање. Осим тога, она уводи нов начин за играње с луткама, у којем је учење повезано са забавом“.

Смртоносно загађење ваздуха

„Сваке године, загађење ваздуха изазове 310 000 смртних случајева у Европи“, извештавају шпанске новине El País. Стручњаци су посебно забринути због два загађивача: ниског нивоа озона у атмосфери и честица које се избацују у ваздух. Те честице настају сагоревањем фосилних горива, углавном у аутомобилима, електранама и индустријским постројењима. Најгоре стање је у земљама Бенелукса, затим у северној Италији и источној Европи. У споменутим новинама се додаје: „Осим што шкоди људском здрављу, загађење ваздуха уништава и животну средину. Оно је разлог настанка киселе средине у шумама, језерима и другим екосистемима. Озон штети усевима, а загађење ваздуха оштећује и фасаде зграда.

Банкрот католичких бискупија

До краја 2004, три католичке бискупије у Сједињеним Државама објавиле су банкрот. Све три су биле приморане на то због трошкова услед скандала повезаних са сексуалним злостављањем од стране свештеника. Доста бискупија је већ разматрало могућност да објаве банкрот, а прва која је то и учинила у јулу 2004. била је Портландска надбискупија. Тиме су повучене две тужбе којима су тужитељи тражили одштету од укупно 155 милиона долара на име сексуалног злостављања. Према листу National Catholic Reporter, „ова надбискупија и њена осигуравајућа друштва већ су платили преко 53 милиона долара због више од 130 тужби особа које су рекле да су их свештеници злостављали“. У септембру 2004, Тусонска бискупија је постала друга која је у банкроту потражила начин да избегне исплату вишемилионских обештећења. У децембру 2004, исто је учинила и Спокенска бискупија.