Бас Рок — место где се скупљају блуне

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

МАСИВНА стена позната као острво Бас Рок висока је око 110 метара и има пречник око два километра. Налази се североисточно од Единбурга, у Шкотској, на подручју једног ушћа које се назива Фортски Ферт. Оно представља станиште за можда чак 100 000 белих блуна, што чини десет посто светске популације ове задивљујуће морске птице. a

Почетком 20. века, блуна се ловила ради исхране. Њена маст се користила у медицинске сврхе, а перје за прављење душека и јастука. Да би се напунио само један душек било је потребно перје од око 300 птица. Њена јаја, која су некада сматрана деликатесом, данас се углавном не сматрају нечим укусним.

Животни век блуне износи око 30 година, а веза између мужјака и женке обично траје доживотно. Спада у ред птица селица тако да се у јануару враћа у исто гнездо, које ватрено брани. На Бас Року се њена гнезда, начињена  од обичне и морске траве, налазе једна уз друго, на растојању од око једног метра. Птице обично бирају она места која су изложена ветру, јер им то омогућава да вертикално узлећу и слећу.

Блуна је занимљива птица. Када исправи врат и подигне кљун тада показује да се спрема да полети. Када спуштене главе и раширених крила стане насупрот другој птици, тада је заправо упозорава да је спремна да брани своје гнездо. Птице које се паре „мачују“ се својим кљуновима, а женка се повлачи када је мужјак нежно угризе за врат. Блуне добијају једног птића годишње, а сваки родитељ „лежи“ на јајету тако што ставља на њега своју ногу с прстима спојеним кожицама да би сачувао његову топлоту.

Перје одрасле блуне је беле боје, са упадљиво црним врховима крила, чији распон може износити два метра. Насупрот томе, перје младе блуне је црно и прошарано белим тачкицама. Око три месеца након излегања, млада блуна је тежа од својих родитеља зато што има нешто више сала које ће јој бити потребно када дође време за миграцију.

Млада блуна почиње самосталан живот када први пут зарони у море и почне да плива. Међутим, многе младе птице не преживе то зарањање, јер отклизају низ литицу при чему обично сломе ногу или крило. Ова птица која лако слеће на воду инстинктивно научи да лови рибу. На крају ће мигрирати, често чак до Западне Африке, а на Бас Рок ће се вероватно вратити тек за три или четири године.

Начин на који блуне зарањају у море у потрази за рибом плени пажњу посматрача. Оне при том достижу брзину од 100 километара на сат. Тренутак пре зарањања, када се налазе на висини од тридесетак метара изнад воде, скупљају крила формирајући облик врха стреле и чврсто затварају ноздрве. Очи им прекрива једна заштитна мембрана. Истовремено, ваздушни мехури испод коже попут јастука штите њено тело од удара, који може бити толико јак да вода бива избачена високо у ваздух. Услед удара, рибе се понекад просто скамене.

Под водом, блуне се у потрази за пленом крећу користећи крила и ноге. Хране се скушом, слеђицом, харингом и пешчаним јегуљама. Лов може потрајати и до 30 сати. Неке блуне су ловиле рибу чак до обале Норвешке на истоку.

Бас Рок представља дом и за још десет врста морских птица. Али њима прети све већа колонија блуна и све им је теже да ту свију гнездо. У прошлости, почев од 15. века, на Бас Рок су долазили људи како би се молили и размишљали. Острво је касније ограђено и одређено време служило је као кажњеничка колонија. Иако у светионику подигнутом 1902. више нема људи, он још увек емитује упозоравајуће светло по читавом ушћу.

Башта чувара светионика одавно је зарасла тако да сада њом господаре блуне. Популарни излети из мале луке Норт Бервик омогућавају посетиоцима да бродом обиђу острво и изблиза виде ове птице. То је прелеп доживљај под условом да је море мирно.

Међутим, чак и током најгоре олује посетиоци неће бити разочарани, и то захваљујући савременој технологији. На посебним видео-презентацијама у Шкотском центру за морске птице у Норт Бервику приказује се практично сваки аспект њиховог живота на Бас Року. Зато, за шта год да се посетиоци одлуче, они се могу упознати са овим изузетним рониоцима са Бас Рока. То је заиста незаборавно искуство.

[Фуснота]

[Слика на 27. страни]

Пар блуна: Stefan Ernst/Naturfoto-Online; позадина: Jörn Meier/Naturfoto-Online

[Извор]

© NHPA/Bill Coster

[Извори слика на 26. страни]

Приликом зарањања блуне достижу брзину од 100 километара на сат