Грип — шта сада знамо

ГОДИНА је 1997. Један научник седи у малом ескимском селу Бревиг, у залеђеној тундри полуострва Сјуард, на Аљасци. Пред њим се налази тело младе жене које су он и четворица Ескима, његових помоћника, ископали из смрзнутог тла. Она је умрла 1918. од шпанске грознице а њено тело је од тада лежало у том трајно залеђеном тлу.

Од какве је користи данас испитивање њених посмртних остатака? Научници се надају да се узрочник грипа још увек налази у њеним плућима и да ће помоћу савремених метода испитивања гена моћи да га издвоје и идентификују. Зашто би то могло бити корисно? Да бисмо добили одговор, потребно је да мало боље разумемо начин на који вируси делују и због чега су толико опасни.

Вирус који може бити смртоносан

Данас знамо да је узрочник грипа вирус који се може пренети с једне особе на другу преко сићушних капљица које се избацују кашљањем, кијањем и говором. a Присутан је свуда, чак и у тропским областима где се може појавити у било које доба године. На северној хемисфери, сезона грипа траје од новембра до марта, а на јужној од априла до септембра.

Вирус грипа тип А, који је најопаснији вирус грипа, мали је у поређењу с многим вирусима. Обично је сферичног облика, са испупчењима на површини. Након што зарази људску ћелију, репродукује се таквом брзином да често за само десет сати ћелија напросто експлодира ослобађајући мноштво од сто хиљада до милион нових „копија“ вируса грипа.

Својство које овај једноставни организам чини застрашујућим јесте његова способност да се брзо мења. Пошто се тако брзо репродукује (много брже него вирус ХИВ-а), његове бројне „копије“ нису истоветне. Неке се разликују таман толико да промакну имунолошком систему. Због тога се сваке године јављају различити вируси грипа који имају другачије антигене, што нашем имунолошком систему ствара потешкоће. Ако се антиген измени у довољној мери, наш имунолошки систем тешко може да се одбрани и постоји опасност од пандемије.

Надаље, вируси грипа погађају и животиње и ту лежи проблем за људе. Верује се да свиње могу бити домаћини вирусима од  којих оболевају птице и живина, на пример кокошке и патке, али да се могу заразити и другим вирусима, од којих оболевају људи.

Према томе, ако се свиња зарази са обе врсте вируса — оном која погађа животиње и оном која погађа људе — гени тих вируса се могу помешати. Исход може бити потпуно нова врста грипа на коју људи нису отпорни. Неки сматрају да нове врсте грипа настају у пољопривредним срединама где су људи у блиском додиру са живином и свињама, као што је на пример случај у Азији.

Зашто је постао толико смртоносан?

Питање је: Услед чега је вирус грипа који је харао 1918/19. постао узрочник смртоносне упале плућа која је однела толико младих живота? Мада из тог времена није сачуван ниједан живи вирус, научници већ дуго сматрају да би, уколико пронађу залеђени узорак вируса, можда могли да издвоје неоштећен РНК и открију због чега је он био толико смртоносан. Донекле су успели у томе.

Захваљујући залеђеном узорку са Аљаске о ком је било речи у уводу овог чланка, један тим научника је успео да идентификује и утврди редослед елемената од којих су сачињени гени вируса из 1918/19. године. Међутим, научници још увек не разумеју зашто је тај вирус постао толико смртоносан. Ипак, установљено је да се вероватно ради о врсти која је сродна вирусу грипа од ког оболевају и свиње и птице.

Да ли би се могло десити поново?

Судећи по мишљењу многих стручњака, није питање да ли ће се тако опасан вирус грипа вратити, већ када и како ће се то десити. У ствари, неки сматрају да избијање веће епидемије грипа треба очекивати на око 11 година, а веома озбиљне епидемије на око 30 година. Према тим предвиђањима, изгледа да је човечанство увелико на прагу нове пандемије.

Медицински часопис Vaccine известио је 2003: „Прошло је већ 35 година од последње пандемије грипа а према провереним подацима, најдужи интервал између двеју пандемија износио је 39 година.“ Затим је речено: „Пандемија грипа би могла избити у Кини или у некој од околних земаља. Њеном развоју би могли допринети површински антигени или фактори који потичу из животињских  вируса грипа и поспешују ширење заразе.“

У истом чланку изнета су предвиђања у вези с тим вирусом: „Он ће се брзо проширити по целом свету и то у неколико таласа. Погодиће све старосне групе у толикој мери да ће доћи до општег застоја друштвених и економских активности у свим земљама. Смртност ће бити изузетно висока у већини, ако не и у свим старосним групама. Мало је вероватно да ће здравство чак и у економски најразвијенијим државама успети да на адекватан начин удовољи потреби за лечењем оболелих.“

Колико озбиљно треба схватити овај след догађаја? Џон Бари, аутор књиге The Great Influenza износи следеће виђење: „Терориста с нуклеарним оружјем у рукама је ноћна мора сваког политичара. Нову пандемију грипа треба сматрати исто толико озбиљном претњом.“

Које методе лечења постоје?

Можда се питате: ’Зар до сада нису пронађене ефикасне методе лечења?‘ Одговор укључује једну добру и једну лошу вест. Антибиотици могу смањити смртност од секундарне бактеријске упале плућа, а одређени лекови су ефикасни против неких вируса грипа. Постоје вакцине које могу бити делотворне у сузбијању вируса грипа уколико се утврди о ком је типу реч и ако се вакцина произведе на време. То је добра вест. Која је лоша?

Историјат имунизације против грипа — почев од несрећне епизоде са свињским грипом 1976. до несташице вакцина 2004 — има своје тамне стране. Иако су од Првог светског рата у медицини остварена значајна достигнућа, лекари још увек немају ефикасан лек за овај моћни вирус.

Према томе, јавља се забрињавајуће питање: Да ли би се могло поновити оно што се догађало 1918/19? Запазите шта је речено у једном научном раду: „У извесној мери, данас влада слично стање као 1918. године: захваљујући развоју превозних средстава постоји изузетно велики обим међународних путовања, има доста ратних зона с којима су тесно повезани проблеми неисхрањености и лоше хигијене, број светског становништва је нарастао на шест и по милијарди, при чему већина живи у градским срединама у којима је адекватно уклањање отпада често велики проблем“ (Национални институт за медицинска истраживања, Лондон).

Један познати амерички стручњак закључује: „Једноставно речено, из године у годину све смо ближи следећој пандемији.“ Ипак, да ли све то значи да је будућност суморна, чак безнадежна? Ни у ком случају!

[Фуснота]

[Слика на 8. страни]

Нови вируси грипа се могу појавити у пољопривредним заједницама

[Извор]

BAY ISMOYO/AFP/Getty Images

[Слика на странама 8, 9]

Вирус грипа тип А

[Извор]

© Science Source/ Photo Researchers, Inc

[Слика на 9. страни]

Истраживачи су испитали узорке вируса из 1918/19.

[Извор]

© TOUHIG SION/CORBIS SYGMA