Најгора пошаст у историји

У ОКТОБРУ 1918, свет је још увек био захваћен Првим светским ратом. Иако се ближио крај сукобима, медији су и даље били цензурисани. Због тога је вест да у многим подручјима забрињавајуће велик број цивила оболева и умире стигла из Шпаније, земље која није учествовала у рату. Тај сплет околности је водио до стварања имена по ком ће нова болест остати заувек позната — шпанска грозница.

Пандемија је почела у марту 1918. године. a Многи истраживачи сматрају да је епидемија најпре избила у Канзасу, САД. Вероватно су је одатле амерички војници пренели у Француску. Након брзог пораста броја смртних случајева услед овог обољења, до јула 1918. изгледало је да је најгоре прошло. Лекари тада нису ни слутили да се пандемија само притајила и да ће постати још смртоноснија.

Када је 11. новембра 1918. окончан Први светски рат, човечанство се радовало. Иронично је што је скоро истовремено целим светом почела да хара пошаст. Тај застрашујући убица је убрзо доспео на насловне стране светских новина. Врло мали број људи који је живео у то време није оболео, а сви су били престрашени. Један цењени специјалиста за грип запазио је: „Очекивани животни век у Сједињеним Државама опао је 1918. за више од 10 година.“ По чему се та пошаст разликовала од осталих?

 Пошаст без премца

Најупечатљивија разлика била је изненађујућа брзина којом је овај тежак облик грипа убијао. Колико је то било брзо? У недавно објављеној књизи The Great Influenza, аутор Џон Бари цитира један писани извештај о томе: „У Рио де Жанеиру, док је студент медицине Сиро Виера да Куња чекао трамвај, један човек га је потпуно нормалним тоном гласа питао за неку информацију, а затим се срушио. Био је мртав. У Кептауну, у Јужноафричкој Републици, Чарлс Луис је ушао у трамвај како би се превезао пет километара до куће, када је кондуктер пао мртав. Док се Чарлс возио тих пет километара, у трамвају је умрло шесторо људи, укључујући и возача.“ Све их је покосила шпанска грозница.

Осим тога, владао је страх — страх од непознатог. Наука није имала одговор на питање шта је узрочник болести, нити како се она заправо шири. Биле су уведене мере здравствене заштите: у лучким градовима уведен је карантин, а биоскопи, цркве и друга места окупљања били су затворени. Примера ради, у Сан Франциску су власти издале налог да целокупно становништво носи маске од газе. Особа која би се на јавном месту појавила без маске, могла је бити осуђена на новчану или затворску казну. Али, изгледа да ништа није давало резултате. Те мере једноставно нису биле довољне и предузете су прекасно.

Страх је владао и због тога што је болест погађала без неког одређеног реда. Из разлога који још увек нису јасни, пандемија  из 1919. није погађала пре свега старије особе — од ње су оболевали и умирали и иначе здрави млади људи. Већина жртава шпанске грознице имала је између 20 и 40 година.

Поврх свега, била је то у правом смислу глобална епидемија. Захватила је чак и тропска острва. На Западну Самоу (данашња Самоа) пренесена је бродом, 7. новембра 1918, и у року од два месеца усмртила је око 20 посто од 38 302 становника. Свака већа земља у свету била је озбиљно погођена!

Још једна посебна одлика ове пошасти био је број жртава. На пример, великом брзином и врло тешко био је погођен град Филаделфија, у америчкој држави Пенсилванија. До средине октобра 1918. завладала је велика несташица мртвачких сандука. „Један произвођач је рекао да би за два сата могао да прода 5 000 сандука, само да их има толико. Било је тренутака када је у градској мртвачници било чак десет пута више тела него мртвачких сандука“, каже историчар Алфред Крозби.

У релативно кратком периоду, шпанска грозница је усмртила више људи него било која друга слична пандемија у људској историји. Према једној општеприхваћеној процени, било је укупно 21 милион мртвих, али неки стручњаци сада сматрају да их је било много више. Неки епидемиолози указују на могућност да је ова пошаст однела 50, а можда и 100 милиона живота! Раније цитирани Џон Бари каже: „Грип је за годину дана убио више људи него што је куга у средњем веку покосила за сто година; убио је више људи за двадесет четири седмице него сида за двадесет четири године.“

Просто невероватно, шпанска грозница је за око годину дана усмртила више Американаца него што их је погинуло у оба светска рата заједно. Писац Ђина Колата каже: „Ако би таква пошаст избила данас и усмртила сличан проценат становништва САД, умрло би милион и по Американаца, што је више од броја смртних случајева које током једне године проузрокују срчана обољења, рак, мождани удари, хроничне плућне болести, сида и Алцхајмерова болест заједно.“

Укратко речено, шпанска грозница је била најгора пандемија у историји човечанства. Какву је помоћ наука пружила?

Кад је наука беспомоћна

Непосредно пред почетак Првог светског рата, чинило се да је медицина остварила значајан напредак у борби против болести. Чак су и током рата лекари били врло поносни на своје успехе у ублажавању последица заразних болести. У тадашњем часопису, The Ladies Home Journal, писало је да у америчким домовима више неће бити тужних сцена када пријатељи и породица долазе да последњи пут виде умрлог. Али, онда је на сцену ступила шпанска грозница пред којом је медицина била скоро потпуно беспомоћна.

Алфред Крозби пише: „Сви лекари су 1918. године били учесници у највећем неуспеху медицине у двадесетом веку или, ако се као мерило узме број мртвих, у њеном највећем неуспеху свих времена.“ Да читава кривица не би пала на лекаре, Џон Бари износи следеће запажање: „Тадашњи научници су потпуно разумели озбиљност ситуације, могли су да лече многе секундарне бактеријске упале плућа и давали су савете у погледу здравствене заштите чија би примена спасла на десетине хиљада живота у Америци. Политичари су те савете игнорисали.“

С обзиром на то, шта данас, око 85 година касније, знамо о тој страховитој пандемији? Шта ју је проузроковало? Да ли би поново могла да избије? Ако би се то десило, да ли бисмо се могли успешно изборити с њом? Можда ће вас неки одговори изненадити.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 6. страни]

Већина жртава шпанске грознице имала је између 20 и 40 година

[Слика на 4. страни]

Ученици једног разреда из 1919, Канон Сити, Колорадо, САД

[Извор]

Courtesy, Colorado Historical Society, 10026787

[Слика на странама 4, 5]

Полицајац

[Извор]

Photo by Topical Press Agency/Getty Images

[Слика на 5. страни]

Играчи бејзбола са заштитним маскама

[Извор]

© Underwood & Underwood/CORBIS