Млади питају...

Зашто повређујем себе?

„Пререзала сам вене и морала да идем на ушивање. Лекару сам рекла да сам се исекла на сијалицу. Нисам лагала, али сам прећутала да сам то урадила намерно“ (Саша, 23 године).

„Моји родитељи су приметили моје ожиљке, али само оне који су личили на мале огреботине... Кад-тад видеће неку нову повреду, али ја сам смислила изговор... Не желим да знају истину“ (Адријана, 13 година).

„Имала сам навику да повређујем себе од своје 11. године. Знала сам које је Божје гледиште о људском телу, али чак ме ни то није спречавало“ (Џенифер, 20 година).

МОЖДА познајеш некога попут Саше, Адријане или Џенифер. a Можда је то неко из школе. Или твој брат или сестра. Или можда ти имаш такав проблем. Само у Сједињеним Државама, процењује се да милиони људи — од којих су многи млади — намерно повређују себе на разне начине, на пример тако што се секу, ударају или гребу, или тако што спаљују своју кожу. b

Повређивати себе намерно? У прошлости би се такво понашање повезивало с неком бизарном модом или култом. Ипак, протеклих година се много више сазнало о самоповређивању, које укључује и самосакаћење. Уједно је порастао и број оних који су признали да имају тај проблем. „Сваки специјалиста каже да је тај проблем све већи“, каже Мајкл Холандер, директор једног рехабилитационог центра у Сједињеним Државама.

Иако се самоповређивање ретко завршава смрћу, оно је ипак опасно. На пример, размотри Виолетин случај. Она каже: „Када хоћу да повредим себе, обично узмем жилет. До сада сам двапут била у болници.  Једном сам због дубоке посекотине морала у ургентни центар.“ Попут многих који имају тај проблем, Виолета је наставила да повређује себе и када је одрасла. „Почела сам са 15 година, а сада имам 30“, каже она.

Да ли си ти, или је неко кога познајеш, постао жртва ове навике? Ако јеси, не очајавај. Помоћ стоји на располагању. У идућем издању Пробудите се! биће речи о томе како се може помоћи онима који повређују себе. c Ипак, најпре би требало да размотримо околности људи који имају овај поремећај и зашто они то раде.

Различите околности

Тешко је такве особе назвати једним именом или их сврстати у одређену категорију. Неки потичу из проблематичних, а неки из стабилних и срећних породица. Доста њих има лош успех у школи, али многи су бриљантни ученици. Често они који повређују себе ничим не показују да имају неки проблем, јер иако су потиштени, не дозвољавају да се то види на њима. Библија каже: „И сред смеха може срце бити жалосно“ (Пословице 14:13).

Затим, степен самоповређивања разликује се од особе до особе. На пример, једно истраживање је открило да неки повређују себе само једном годишње, док други то раде у просеку двапут на дан. Занимљиво је да је ова пракса међу мушкарцима много чешћа него што се раније мислило. Па ипак, овај проблем се углавном јавља код девојака. d

Упркос различитим околностима, изгледа да они који повређују себе имају неке сличности. Једна енциклопедија о младима запажа: „Млади који повређују себе често се осећају немоћно, тешко им је да се отворе према другима, осећају се изоловано или напуштено, уплашени су и имају ниско самопоштовање.“

Наравно, неки ће рећи да овај опис одговара скоро свакој младој особи која се суочава са страховима и изазовима одрастања. Ипак, у случају оних који повређују себе та борба је нарочито изражена. Немоћ да се осећања преточе у речи и да се повери присном пријатељу, може учинити да школске обавезе, притисак на послу или сукоби у кући изгледају превелики. Девојка не види решење и осећа да нема с ким да разговара. Притисак је неиздржив. Тако она открива нешто: Повређујући себе, изгледа да се растерећује емоционалне патње и да може да настави са животом — барем на неко време.

Откуд тежња да се емоционална патња ублажи физичким болом? Да бисмо то приказали, узми у обзир шта се дешава када треба да добијеш инјекцију код лекара. Да ли си икада ухватила себе како се штипаш или зариваш нокат у кожу, само да би одвукла себи пажњу од убода игле? Особа која повређује себе понаша се на сличан начин, само је то много озбиљније. За њу, самоповређивање је начин да одврати пажњу и ублажи себи бол од „убода“ емоционалне патње која може бити тако велика да је лакше поднети физички бол.  Можда је то разлог због чега је једна особа самоповређивање назвала „леком за своје страхове“.

„Механизам против стреса“

Онима који нису упознати са овим поремећајем самоповређивање може изгледати као покушај самоубиства. Али то обично није тако. „Те особе углавном покушавају да окончају само свој бол, а не и свој живот“, пише Сабрина Солин Вајл, уредница једног часописа за младе. Зато се у једном делу указује да је самоповређивање „’појас за спасавање‘ а не ’дављење‘“. Такође се каже да је та пракса „механизам против стреса“. Каквог стреса?

Дошло се до закључка да многи који повређују себе пате од неког облика трауме, као што је тешко детињство или занемаривање. Код других је то случај због породичних сукоба или родитеља који је алкохоличар. Неки се опет суочавају са одређеним обликом менталног поремећаја.

Постоје и други узроци. На пример, Сара је патила услед онога што је назвала строги перфекционизам. Иако је правила озбиљне грешке и примала помоћ од хришћанских старешина, осећала је огромну кривицу због свакодневних погрешки. „Мислила сам да морам да будем строга према себи“, каже Сара. „На то што сам повређивала себе гледала сам чисто као на самодисциплину. Моја ’самодисциплина‘ се састојала од тога да сам чупала себе за косу, секла вене и руке, ударала се и правила себи велике модрице. Кажњавала сам себе тако што сам држала руку под врелом водом, седела напољу без капута иако је било ледено и по цео дан нисам ништа јела.“

За Сару, самоповређивање је било одраз дубоке мржње према себи. „Понекад сам била свесна да ми је Јехова опростио“, каже она, „али нисам желела да то буде тако. Желела сам да патим јер сам страшно мрзела себе. Иако сам знала да је Јехови непојмљиво и да помисли на место мучења као што је пакао о ком се говори у хришћанском свету, желела сам да створи један само за мене.“

„Критична времена“

Неки се можда питају како то да се тако нешто појавило у наше време. Ипак, они који се баве проучавањем Библије знају да су ово „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1). Зато нису изненађени што људи — укључујући и младе — прибегавају понашању које је тешко објаснити.

Библија признаје да „тлачење може мудрога навести да поступа лудо“ (Проповедник 7:7, NW). Изазови младости — у неким случајевима пропраћени тешким животним искуствима — могу бити узрок насилног понашања у које спада и самоповређивање. Млада особа која се осећа напуштено и сматра да нема коме да се обрати, лако може наћи утеху и олакшање у томе. Али, било какво олакшање такве врсте само је кратког века. Пре или касније, проблеми ће се вратити, а са њима и потреба за самоповређивањем.

Они који повређују себе углавном желе да прекину с тим, али им је то веома тешко. Како су неки ипак успели? О томе ће бити речи у чланку „Млади питају... Како могу престати да повређујем себе?“, у издању Пробудите се! од фебруара 2006.

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Зашто неки млади прибегавају самоповређивању?

◼ Након читања овог чланка, можеш ли се сетити неког бољег начина да савладаш душевну бол?

[Фусноте]

[Истакнути текст на 11. страни]

„И сред смеха може срце бити жалосно“ (Пословице 14:13)

[Истакнути текст на 11. страни]

„Те особе углавном покушавају да окончају само свој бол, а не и свој живот“

[Истакнути текст на 12. страни]

Живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1)