Микаел Агрикола — „човек свитања“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФИНСКЕ

„Ниједна друга књига није имала тако дубок и свеобухватан утицај на финску културу, вредности и ставове као Библија“ („Biblia 350 — The Finnish Bible and Culture“).

ДА ЛИ имате Библију на свом матерњем језику? Највероватније имате. Уосталом, она је у целини или делимично преведена на више од 2 000 језика. То није случајност. Током историје, велики број мушкараца и жена напорно је радио на превођењу Библије на језик обичног народа, чак и онда када су се суочавали с великим препрекама. Један од њих је био Микаел Агрикола.

Агрикола је био изучавалац који је превео Библију на фински језик. Његово књижевно стваралаштво било је темељ за развој финске културе, све до нашег времена. Сасвим је разумљиво што га називају „човеком свитања“!

Агрикола је рођен око 1510, у селу Торсби у јужној Финској. Његов отац је поседовао фарму, због чега је Микаел вероватно добио надимак Агрикола, што на латинском значи „земљорадник“. Пошто је одрастао у крају у ком су се говорила два језика, он је по свој прилици говорио и шведски и фински. Своје познавање језика̂ проширио је током школовања у Виборгу, где је научио латински. Касније се преселио у Турку, тадашњи фински административни центар, где је радио као секретар католичког бискупа Мартија Скитеа.

Религиозна и политичка ситуација његовог времена

У то време, ситуација у Скандинавији била је прилично нестабилна. Шведска се борила да изађе из Калмарске Уније, савеза скандинавских земаља. Године 1523, Густав I је постао краљ Шведске. То је знатно утицало на Финску, која је у то време била провинција под влашћу Шведске.

Нови краљ је одлучно настојао да учврсти своју моћ. Да би остварио своје циљеве, прихватио је реформацију која се ширила северном Европом. Уместо католицизма, за званичну религију у свом краљевству прогласио је лутеранство и тако прекинуо везе с Ватиканом, ослабио ауторитет католичких бискупа и запленио богатство Католичке цркве. И дан-данас, већина становника Шведске и Финске припада Лутеранској цркви.

Један од главних циљева протестантизма био је одржавање  црквених служби на језику обичног народа уместо на латинском. У складу с тим, 1526. године су на шведском објављени Хришћански грчки списи, то јест „Нови завет“. Међутим, утицај протестантизма у Финској није био толико јак. У то време, било је мало интересовања за превођење Библије на фински. Зашто?

’Тежак и заморан‘ посао

Главни разлог је био тај што скоро да није постојала литература на финском. До средине 16. века, у писаном облику се могло наћи само неколико католичких молитви. Према томе, онај ко би се латио превођења Светог писма на фински морао би да пренесе многе речи у писани облик, као и да створи неке потпуно нове речи и изразе. А сав тај посао би морао да се обави без помоћи језичких приручника. Упркос томе, Агрикола је почео да преводи Библију!

Године 1536, Ските, католички бискуп Финске, послао је Агриколу у Витенберг да настави студије теологије и језика. Према неким извештајима, управо су у том граду 20 година раније одјекивали ударци чекића којим је Лутер закуцао својих чувених 95 теза на врата цркве витенбершког дворца.

Док је био у Витенбергу, Агрикола се није бавио само изучавањем теологије и језика. Отпочео је огроман подухват превођења Библије на фински. Године 1537. написао је шведском краљу: „Све док ме Бог буде водио у мом истраживању, трудићу се да завршим дело које сам започео и преведем Нови завет на језик финског народа.“ По повратку у Финску, наставио је рад на превођењу, обављајући истовремено и дужности управника школе.

Превођење Библије било је за Агриколу тежак задатак, као и за друге преводиоце тог доба. Чак је и Лутер једном узвикнуо: „Како је тешко и заморно натерати хебрејске писце да говоре немачки!“ Истина, Агрикола је могао да користи друге преводе, али највећа препрека коју је морао да савлада био је сам фински језик. У ствари, он скоро да и није постојао у писаном облику!

Због тога би се задатак који је стајао пред Агриколом могао упоредити са зидањем куће, и то без архитектонског нацрта и са оскудним и разбацаним материјалом. Како је он успео у томе? Најпре је изабрао речи из различитих финских дијалеката и записао их онако како су се изговарале. Верује се да је он први сковао финске речи за појмове као што су „влада“, „лицемер“, „манускрипт“, „војска“, „узор“ и „писар“. Поред тога, осмислио је неке сложенице и изведене речи, а неке речи је позајмио из других језика, посебно из шведског. Међу њима су enkeli (анђео), historia (историја), lamppu (светиљка), marttyyri (мученик) и palmu (палма).

Божја Реч за обичан народ

Коначно је 1548. године објављен први део Агриколиног подухвата, наиме Se Wsi Testamenti (Нови завет). Неки верују да је тај превод био завршен пет година раније, али да је објављивање каснило због недостатка  новца. По свој прилици, Агрикола је лично покрио већи део штампарских трошкова.

Три године касније објављени су Dauidin Psaltari (Псалми), које је Агрикола вероватно превео уз помоћ сарадника. Такође је предводио у превођењу неких књига које су написали Мојсије и пророци.

Понизно увиђајући своја ограничења, Агрикола је искрено написао: „Молим све хришћане и побожне људе, као и све остале читаоце ове Свете књиге да не замере ако у овом почетничком преводу нађу неку грешку или необичност, нешто што не звучи лепо или је изражено на нов начин.“ Упркос недостацима који би се могли наћи у његовим преводима, Агриколина истрајност и ревност у настојању да Библију учини доступном обичном народу заиста су за сваку похвалу.

Агриколино завештање

Почетком 1557, док је служио као лутерански бискуп у Туркуу, Агрикола је изабран за члана делегације која је послата у Москву да разреши шведско-руски спор око границе. Делегација је успешно обавила свој задатак. Међутим, Агрикола се на повратку изненада разболео, по свему судећи због тешких услова током путовања. Умро је на путу кући, вероватно у 47. години живота.

Током свог релативно кратког живота, Агрикола је створио само десетак књижевних дела на финском, са укупно око 2 400 страница. Па ипак, многи верују да је овај „човек свитања“ покренуо развој финске културе и језика. Од тада је фински народ остварио велики напредак на пољу уметности и науке.

Што је још важније, Микаел Агрикола се може назвати „човеком свитања“ и због тога што је помогао да светлост из Божје Речи јасније сија финском народу. То је изражено речима једне песме на латинском која је након његове смрти написана у знак сећања на њега: „Он није оставио завештање какво остављају други људи. Уместо завештања нека послужи његово дело — превод светих списа на фински — а то дело је вредно највеће хвале.“

[Оквир⁄Слика на 23. страни]

Библија на финском

Прва комплетна Библија на финском, која се у великој мери заснивала на раду Микаела Агриколе, објављена је 1642. Она је с временом постала званична Библија финске лутеранске цркве. Током година, у њен текст је унето неколико мањих исправки, али је до 1938. остала практично неизмењена. Последње ревидирано издање је објављено 1992. године.

Једина друга комплетна Библија на финском је Свето писмо — превод Нови свет, коју су издали Јеховини сведоци. Објављена је 1995. године. Двадесет година пре тога, наиме 1975, Сведоци су објавили превод Хришћанских грчких списа. Свето писмо — превод Нови свет је веран оригиналном тексту колико год је то могуће. До сада је штампан у око 130 милиона примерака.

[Слика на 22. страни]

Микаел Агрикола и прва Библија на финском. Разгледница из 1910.

[Извор]

National Board of Antiquities

[Слика на 23. страни]

Агриколин „Нови завет“

[Извор слике на 21. страни]

National Board of Antiquities/Ritva Bäckman