Плесан — корисна и штетна!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШВЕДСКЕ

Неке плесни спасавају животе, друге убијају. Неке дају специфичан укус сиревима и винима, док због других храна постаје отровна. Неке расту на обореном дрвећу, друге се шире у купатилима и по књигама. У ствари, плесни се могу наћи свуда — можда удишете њихове споре док читате ову реченицу.

АКО не верујете да су плесни свуда око нас, само оставите кришку хлеба на отвореном или пак у фрижидеру. За који дан, на њој ће се појавити паучинасти прекривач — плесан!

Шта је плесан?

Плесни припадају царству гљива, у чији састав улази више од 100 000 врста, укључујући и снети, печурке, биљне рђе и квасце. Познато је да само око 100 гљива изазива обољења код људи и животиња. Многе друге играју значајну улогу у ланцу исхране — оне разлажу органске материје и тако претварају важне елементе у облик који биљке могу да користе. Друге пак живе у симбиози с биљкама, помажући им да апсорбују хранљиве материје из тла. Има и оних које су паразити.

Животни циклус плесни почиње од микроскопске споре ношене ваздушним струјама. Ако падне на нешто чиме може да се храни и што уједно има одговарајућу температуру и влажност, спора ће проклијати, стварајући кончасте творевине које се називају хифе. Када хифе образују колонију, та замршена, кончаста мрежа назива се мицелијум, и то је у ствари видљива плесан. Плесни такође могу личити на прљавштину или на неку мрљу, као што је случај са онима које се јављају у купатилу, између зидних плочица.

Плесни се изузетно брзо размножавају. Сићушне црне тачке код обичне хлебне плесни, Rhizopus stolonifer, заправо су спорангије, то јест органи у којима се стварају споре. Свака од тих тачкица садржи више од 50 000 спора, од којих свака за неколико дана може да произведе више стотина милиона нових спора! Уз одговарајуће услове, плесан ће успевати подједнако добро на књигама, ципелама или тапетама, као и на обореним стаблима у шуми.

Како плесни „једу“? Док животиње и људи најпре узимају храну а затим апсорбују хранљиве материје путем варења, код плесни је тај процес често обрнут. Када су органски молекули превелики или превише сложени да би могле да их поједу, плесни полако луче ензиме који поспешују варење. Оне тако разлажу молекуле на једноставније делове, а затим их апсорбују. Уз то, пошто не могу да се крећу да би дошле до хране, плесни морају да живе на својој храни.

Плесни производе токсичне материје зване микотоксини, које  могу штетно да делују на људе и на животиње. У додир с плеснима долази се дисањем, путем хране или преко коже. Али, то није увек штетно, јер плесни имају нека врло корисна својства.

Корисна својства плесни

Године 1928, научник Александер Флеминг случајно је открио да зелена плесан убија бациле. Показало се да је та плесан, сада позната као Penicillium notatum, смртоносна за бактерије, али безопасна за људе и животиње. То откриће је водило до настанка пеницилина, за који је речено да је „спасао више живота него било које друго средство у модерној медицини“. За свој рад, Флеминг и његови сарадници Хауард Флори и Ернст Чејн добили су 1945. Нобелову награду за медицину. Од тада се плесни користе у великом броју других медицинских препарата, међу којима су средства за разбијање крвних угрушака, као и лекови против мигрене и Паркинсонове болести.

Плесни су такође прави ужитак за непце. На пример, размислите о сиру. Да ли сте знали да бри, камамбер, дански плави сир, горгонзола, рокфор и стилтон дугују свој јединствен укус неким врстама плесни Penicillium? Плесни се користе и у производњи саламе, соја соса и пива.

Исто важи и за вино. Када се одређена сорта грожђа убере у право време, са правом количином гљивица на сваком грозду, добијају се десертна вина врхунског квалитета. Плесан Botrytis cinerea повећава проценат шећера у грожђу, побољшавајући укус и мирис вина. У винском подруму, где вино сазрева, плесан Cladosporium cellare доприноси да његов укус буде још бољи. Да парафразирамо изреку мађарских виноградара: ’Племенита плесан ствара добро вино.‘

Кад плесан постане штетна

Штетне карактеристике неких плесни познате су од давнина. У шестом веку пре н. е, Асирци су користили плесан Claviceps purpurea да би затровали бунаре својих непријатеља, што је древни облик биолошког ратовања. У средњем веку, иста та плесан, која је позната и као ражана главница, изазивала је код многих људи епилептичне нападе, болан осећај пецкања, гангрену и халуцинације. Та болест, сада позната као ерготизам, у прошлости се звала ватра светог Антонија, због тога што су многи оболели ишли на ходочашће до гроба светог Антонија у Француској, надајући се чудесном излечењу.

Најјача позната канцерогена супстанца је афлатоксин — отров који стварају плесни. У једној азијској земљи, афлатоксину се приписује 20 000 смртних случајева годишње. Ова  смртоносна супстанца користи се у производњи савременог биолошког оружја.

Међутим, у свакодневном животу, здравствени проблеми које стварају обичне плесни нису толико озбиљни колико су непријатни. „Већина плесни, чак и ако можете да их осетите чулом мириса, нису штетне“, наводи билтен UC Berkeley Wellness Letter. Тегобе се обично јављају код плућних болесника, као што су астматичари, затим код оних који пате од алергије, преосетљивости на хемикалије или имају слаб имунитет, као и код пољопривредних радника који могу доћи у додир с великим количинама плесни. Деца и старије особе такође могу бити осетљивији на последице изложености плеснима.

Према подацима Министарства здравља у Калифорнији, плесни могу да проузрокују следеће симптоме: ’Потешкоће с дисањем, као што је отежано дисање, шиштање, задиханост, зачепљење носа и синуса, иритацију очију (упаљене, сузне или црвене очи), сув, испрекидан кашаљ, надраженост носа или грла, осип или иритацију коже.‘

Плесни на зградама

У неким земљама се често може чути да су неке школе затворене или да људи морају да испразне станове или канцеларије ради уклањања плесни и спречавања њихове поновне појаве. Почетком 2002, новоотворени Музеј савремене уметности у Стокхолму морао је да буде затворен због плесни. Отклањање плесни је коштало скоро четири милиона евра! Зашто је тај проблем у скорије време све учесталији?

Одговор укључује два главна фактора: грађевинске материјале и конструкцију. Материјали који се током последњих деценија користе у градњи укључују производе који поспешују развој плесни. Пример за то су монтажни зидови, то јест гипсане плоче које су углавном направљене од више слојева папира причвршћених за ојачано језгро од гипса. То језгро задржава влагу. Зато, ако тај материјал остане дуже време влажан, споре плесни могу да проклијају и порасту, хранећи се папиром од ког је начињен зид.

Осим тога, променила се и конструкција грађевина. До 70-их година прошлог века, у Сједињеним Државама и у многим другим земљама, зграде су углавном имале слабију изолацију и нису биле толико непропусне за ваздух у односу на зграде које су зидане након тога. Те промене су биле резулат жеље да се грађевинским решењем уштеди енергија, тако што ће се спречити губитак топлоте зими, као и њен улазак лети, и уједно смањити проток ваздуха. Зато се сада влага која уђе унутра задржава дуже, стварајући повољне услове за раст плесни. Има ли решења за овај проблем?

Да би се проблем с плеснима ефикасно решио или бар свео на минимум, потребно је да све у просторији буде чисто и суво, као и да нема влаге. Ако се влага ипак негде накупи, одмах очистите тај део и направите неопходне измене и поправке, како влага не би поново избила. На пример, водите рачуна о томе да су кров и олуци чисти и у добром стању. Побрините се да кућа буде мало издигнута у односу на околно тло, како се вода не би скупљала око темеља. Ако имате клима-уређаје, добро одржавајте делове у којима се вода скупља и кроз које отиче.

„Сузбијање влажности је кључ за сузбијање плесни“, каже један стручњак. Једноставне мере које смо споменули могу поштедети вас и вашу породицу непожељних карактеристика плесни. На неки начин, плесни су као ватра. Оне могу проузроковати штету, али могу бити и изузетно корисне. То у великој мери зависи од начина на који их користимо и сузбијамо. Наравно, постоји још много тога што треба да научимо о њима. Али, упознавање Божјих задивљујућих дела стварања увек је корисно за нас.

[Оквир⁄Слика на странама 14, 15]

ПЛЕСНИ У БИБЛИЈСКО ДОБА?

У Библији се спомиње ’зараза од губе на кући‘ (Левитска 14:34-48). Неки указују на то да је ова појава, која је названа и „застарела [„заразна“, NW] губа“, била врста буђи или плесни, али нема сигурних доказа за то. Шта год да је било у питању, Божји закон је саветовао да власник такве куће извади камење на ком се појавила болест, да целу кућу оструже изнутра и да све сумњиве предмете баци изван града, на „нечисто место“. Ако би се зараза поново појавила, целу кућу је требало прогласити нечистом, срушити је и бацити материјал од ког је била саграђена. Детаљна упутства која је Јехова дао у вези с тим одражавају његову дубоку љубав према свом народу и бригу за њихово здравље.

[Слика на 13. страни]

Лекови добијени из плесни спасли су многе животе

[Слика на 15. страни]

Гипсане плоче и винил могу заробити влагу, што поспешује развој плесни