Пређи на садржај

Пређи на садржај

Алхамбра — исламски драгуљ Гранаде

Алхамбра — исламски драгуљ Гранаде

Алхамбра — исламски драгуљ Гранаде

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

„Колико ли је само легенди и предања, истинитих и измишљених, колико ли је само арапских и шпанских песама и балада о љубави, рату и витештву везано за ово оријентално здање!“ (ВАШИНГТОН ИРВИНГ, АМЕРИЧКИ ПИСАЦ ИЗ 19. ВЕКА).

ТО ЛЕГЕНДАРНО место које је надахнуло овог писца јесте Алхамбра, јединствена палата која краси шпански град Гранаду. Алхамбра је заправо Арабија или Персија у малом на тлу јужне Европе. Ова цитадела, то јест тврђава, своју изузетну лепоту дугује Маврима, муслиманском народу чији је утицај неколико векова преовладавао у Шпанији. a

Арапски емир Зави бен Зири основао је у 11. веку независно краљевство Гранаде. Оно је постојало око 500 година, током којих је доживело уметнички и културни процват. Дошло је свом крају 1492, када су католички владари Фердинанд и Изабела окончали муслиманску владавину у Шпанији.

Маварска Гранада је достигла врхунац након што су Кордобу 1236. освојили хришћани. Гранада је постала престоница муслиманске Шпаније, са неколико владара који су један за другим допринели изградњи дворског комплекса под називом Алхамбра — каквог Европа до тада још није видела. Један одушевљени писац описао га је као „највеличанственије здање на целом свету“.

Околина Алхамбре величанствена је колико и сам тај комплекс. Попут неке огромне кулисе, хоризонтом иза палате доминирају 3 400 метара високи снежни врхови Сијера Неваде. Сама Алхамбра је подигнута на Сабики, дугачком, шумом обраслом брду које се издиже 150 метара изнад града. Ибн Замрак, песник из 14. века, доживео је то брдо с погледом на Гранаду као мужа који с дивљењем посматра своју супругу.

Град унутар града

Назив Алхамбра, што на арапском значи „црвена“, вероватно указује на боју цигле коју су Маври користили за градњу спољашњих зидова. Ипак, неки радије прихватају објашњење арапских историчара који кажу да је Алхамбра грађена „под светлошћу бакљи“. Под таквим ноћним осветљењем, како кажу, црвенкаста боја зидова, на коју њено име указује, долазила је до изражаја на посебан начин.

Алхамбра је много више од обичне палате. Она би се могла описати као град унутар града Гранаде. У склопу њених масивних бедема налазе се вртови, павиљони, комплекс палате, Алказаба (то јест, тврђава), па чак и један мали град — медина. Маварски стил Алхамбре и њена каснија проширења представљају јединствени спој префињене арапске уметности која обилује детаљима и европске ренесансе коју карактеришу јаче, уједначеније линије.

Своју лепоту Алхамбра дугује једној методи у грађевинарству коју су осим древних Грка примењивали и Маври. Наиме, они су најпре подизали складне, симетричне и једноставне грађевине користећи камен одређене боје и врсте. Затим су та елегантна здања украшавали. Један стручњак је објаснио да су се „Маври увек држали онога што архитекте сматрају основним начелом у архитектури — украсити грађевину, а не градити украс“.

Обилазак Алхамбре

У Алхамбру се улази кроз један велики свод у облику потковице, који се назива Капија правде. Његово име подсећа на суд који је у време муслиманске окупације био сазиван на том месту ради хитног разматрања мањих тужби. Обичај да се правда дели на градској капији постојао је широм Блиског истока и спомиње се у Библији. b

Раскошни украси, типични за арапске палате као што је Алхамбра, начињени су од гипсаног малтера. Градитељи су га обликовали у свуда присутне уметничке орнаменте који подсећају на чипку. Неки китњасто декорисани лукови изгледају као савршено симетрични сталактити. Друга одлика палате јесу емајлиране плочице различитих облика, познате као зилиз, од којих су направљени сложени геометријски мотиви. Оне покривају доњи део зидова, а њихове живе боје представљају савршен контраст пригушеним бојама гипсаног малтера који је нанесен изнад њих.

Међу двориштима Алхамбре посебно се истиче Лавље двориште, које је описано као „најистакнутији пример арапске уметности у Шпанији“. У једном водичу се објашњава: „Право уметничко дело које далеко надмашује било какву имитацију или репродукцију одише нечим посебним... Такав утисак стичете када посматрате ово гранадско двориште.“ Око фонтане која почива на 12 мермерних лавова налазе се савршено симетрични пролази с витким стубовима. То је једно од места у Шпанији које се највише фотографише.

Очаравајући вртови

Алхамбру красе и предивни вртови, фонтане и базени. c У својој књизи Moorish Spain, Енрике Сордо пише да је „арапски врт предслика раја“. Утицај ислама очигледан је на сваком кораку. Шпански писац Гарсија Гомез забележио је: „Муслимански рај је у Курану детаљно описан као један раскошан врт... кога наводњавају прекрасне реке.“ У Алхамбри се обилато користи вода — што је прави луксуз за људе који су навикли на оштре пустињске услове. Они који су пројектовали вртове увидели су да вода може расхладити ваздух и да је изузетно пријатно слушати њено жуборење. Правоугаони базени у којима се огледа ведро шпанско небо пружају утисак да се ради о пространом, добро осветљеном амбијенту.

Недалеко од Алхамбре налази се Хенералифе, издвојена маварска вила и врт који су смештени на брду поред Сабике, које се зове Серо дел Сол. Као леп пример арапског уређивања зелених површина, Хенералифе је назван „једним од најљупкијих вртова на свету“. d Вила је некада мостом била повезана с палатом Алхамбра, и очигледно је служила као место где су се владари Гранаде одмарали. Једно двориште води до Воденог степеништа. Овде посетиоци могу уживати у светлости, бојама и мноштву пријатних мириса.

Маваров уздах

Након што је Боабдил (Мухамед XI), последњи краљ Гранаде, предао град Фердинанду и Изабели, морао је да оде у изгнанство заједно са својом породицом. Кад су напустили град, наводно су застали на једном узвишењу које се сада назива Ел суспиро дел Моро (Маваров уздах). Кад су се окренули да последњи пут виде њихову величанствену црвену палату, Боабдилова мајка је наводно рекла свом сину: „Сад кукај као жена кад се ниси борио као мушкарац!“

И данас неки од три милиона оних који годишње посете Алхамбру оду до тог места. Попут Боабдила, одатле могу видети Гранаду изнад које се уздиже арапска палата која подсећа на драгуљ на круни. Ако једног дана посетите Гранаду, можда ћете схватити разлог за тугу њеног последњег маварског краља.

[Фусноте]

a Године 711 н. е., војска Арапа и Бербера ушла је у Шпанију и у року од седам година већи део полуострва пао је у руке муслимана. Током наредна два века, Кордоба је постала највећи и вероватно најпросвећенији град у Европи.

b На пример, Бог је преко свог пророка Захарије рекао: „Ево што треба да чините: Говорите истину један другоме, судите право и за мир на вратима својим“ (Захарија 8:16).

c Под утицајем Арапа, неке карактеристике персијског и византијског начина пројектовања вртова прошириле су се Средоземљем, укључујући и Шпанију.

d Његов назив потиче од арапске речи „Џенет-ал-ариф“, која се понекад преводи са „високи вртови“, иако тај појам највероватније значи „градитељева башта“.

[Слика на 15. страни]

Алказаба

[Слика на 16. страни]

Лавље двориште

[Слика на странама 16, 17]

Вртови Хенералифе

[Слика на 17. страни]

Водено степениште

[Извор слике на 14. страни]

Декорације: EclectiCollections

[Извор слике на 15. страни]

Све фотографије изузев оне на врху: Recinto Monumental de la Alhambra y Generalife

[Извор слике на 16. страни]

Све фотографије: Recinto Monumental de la Alhambra y Generalife

[Извори слика на 17. страни]

Фотографије горе: Recinto Monumental de la Alhambra y Generalife; фотографија доле: J. A. Fernández/San Marcos