Посета центру за протетику

ПОКРЕНИ

Посета центру за протетику

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С НОВОГ ЗЕЛАНДА

ИМАО сам два разлога за посету новозеландском Центру за протетику који се налази у Велингтону. Као прво, било је потребно извршити неке корекције на мојој вештачкој нози. Друго, желео сам да обиђем центар како бих сазнао више о процесу производње вештачких екстремитета.

Мој протетичар се љубазно одазвао на моју молбу и повео ме у обилазак центра. Показало се да је то било корисно, јер сам тако стекао веће цењење за умешност и преданост људи који се баве протетиком.

Реч „протеза“ се односи на ’механичку справу која замењује изгубљени орган људског тела или његов део‘. Протетика је „део медицине који се бави вештачким замењивањем изгубљених органа људског тела или њихових делова“. Протетичар је „стручњак за израду протеза“ (Школски речник).

Како се прави вештачка нога?

Већина пацијената долази у овај центар да би добили вештачку ногу. Први корак у њеној изради јесте омотавање залеченог остатка екстремитета, на пример гипсаним завојем. Кад завој очврсне, он се склања и на основу њега се прави гипсани одливак, који служи за израду тачне копије остатка екстремитета. Помоћу тог модела се затим прави шупљина у коју се намешта нови екстремитет. Тако почиње процес израде потпуно функционалне вештачке ноге која ће заменити изгубљену. Новија, још ефикаснија техника укључује коришћење компјутерских програма за мерење остатка екстремитета. Затим се помоћу једне машине прави његова тачна копија.

Након што сам се упознао са стручним техникама које се користе у центру, показали су ми нека готова увозна протетичка помагала. Један упечатљив пример било је хидраулично колено причвршћено за термопластичну зглобну чашицу која се може обликовати када се загреје и тако прилагодити потребама сваког пацијента. У центру постоје опсежни илустровани каталози протетичких помагала различитих произвођача из целог света.

У завршним фазама израде протезе, раде се фина подешавања како би се чашица, колено, кожа и делови стопала уклопили тако да омогуће што природнији ход. На крају се припрема пенасти омотач, који служи да се покрију „кости“ вештачке ноге. То завршно дотеривање се ради да би се протеза што мање разликовала од остатка природног екстремитета.

Након што пацијент стекне одговарајући степен самопоуздања, упућује се на консултовање са ортопедским хирургом који редовно долази у овај центар. Тај стручњак врши завршну проверу како би се загарантовало да ће нови екстремитет на најбољи начин послужити власнику.

Деца и спортисти

Током обиласка центра, пажњу ми је привукла једна мала девојчица. Није се нимало стидела да нам покаже ногу с протезом. Касније сам је видео како безбрижно скакуће унаоколо.

Пажљиво сам слушао док ми је протетичар причао о деци која су изгубила руку или ногу. Показао ми је минијатурну шаку и објаснио да се такве протезе израђују и за децу од само шест месеци. Зашто? То се чини да би се малишани навикли да користе вештачку шаку или руку. У супротном, рекао ми је он, деца се током одрастања навикну да све раде једном руком и касније им може бити тешко да почну да користе обе руке.

Сазнао сам да је пре неколико година једна европска компанија која производи протетичка помагала послала велику количину протеза атлетичарима који су учествовали на Параолимпијади одржаној у Сиднеју. Током надметања, такмичари су могли да их бесплатно користе, а на располагању су им били и протетичари, међу којима и неки с Новог Зеланда.

Неки делови вештачких екстремитета су креирани посебно за спортисте. Показали су ми један од њих. Било је то вештачко стопало са глежњем, направљено од посебног материјала који удвостручава природни одскок људског стопала.

Савремена достигнућа

Шта у будућности можемо очекивати на пољу протетике? Мој протетичар ми је причао о вештачкој нози с компјутерским командама коју на Новом Зеланду тренутно носи један пацијент. У њу су уграђени сензори који реагују на притисак, чиме се добија верна копија природних покрета приликом ходања.

У неким земљама, врхунски ортопедски хирурзи раде на техници званој остеоинтеграција. Након ампутације, у остатак екстремитета поставља се специјална шина која служи као сидро за које се може причврстити протеза. У овом случају није потребно правити одливке и чашице.

Осим тога, врше се истраживања како би се у нервна влакна убацили рецептори који ће омогућити особи да управља протезом само помоћу мисли. У Сједињеним Државама и неким другим земљама код извесног броја пацијената извршена је трансплантација шаке, али то је прилично спорна процедура, након које прималац до краја живота мора да узима лекове како организам не би одбацио пресађени орган.

Када се ради о протезама које замењују изгубљену шаку, сада се користи систем који се назива миоелектроника. Електроде примају импулсе из мишића који се обично још увек налазе у остатку руке. Ти импулси се затим појачавају помоћу батерија како би се контролисале електронске компоненте у вештачкој шаци. Најновија технологија у протетици горњих екстремитета користи компјутерски међусклоп како би прецизно прилагодила вештачку руку сваком пацијенту.

Задивљен овим достигнућима у технологији израде вештачких екстремитета, питао сам свог протетичара да упореди та помагала с начином на који функционишу прави екстремитети. Наравно, признао је да су прави екстремитети ненадмашни. То ме је подсетило на речи које је псалмиста изговорио у молитви Створитељу: „Хвалим те што сам тако дивно саздан“ (Псалам 139:14).

[Дијаграм/Слике на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

[Слике]

Код миоелектричне шаке, брзина и јачина стиска контролише се помоћу мишићних сигнала

[Извор]

Шаке: © Otto Bock HealthCare

[Слике]

У овом колену, које је последња реч технологије, налазе се компјутерски чипови и магнетна поља, што помаже да се оно прилагоди покретима

[Извор]

Колено: Photos courtesy of Ossur

[Слика]

На попречном пресеку стопала види се пенасти омотач и грађа глежња

[Извор]

[Слика на 21. страни]

Подешавање вештачке ноге

[Слика на 22. страни]

Лекар намешта протезу пацијенту

[Слика на 23. страни]

Минијатурна протеза намењена деци којој је ампутирана шака

[Слика на 23. страни]

На Параолимпијади 2004, победник у трци на 100 метара имао је протезу стопала од угљеникових влакана и стигао је на циљ за 10,97 секунди

[Извор]

Photo courtesy of Ossur/Photographer: David Biene

[Извор слике на 21. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!