Срећна старост?

ОСВАНУЛО је ледено зимско јутро у Совету, у Јужноафричкој Републици. Пола седам је и Евелин мора да устане из кревета. a То је право мучење, јер њена кућа нема централно грејање.

Она с напором спушта своја артритична колена преко ивице кревета. Затим седи и чека да јој бол у ногама полако умине. Евелин сада скупља снагу и устаје. То је толико болно да она јечи. Са рукама на куковима, полако шепа до купатила. Овај тужан призор подсећа на проницљив поетски опис старости који се налази у древној библијској књизи Проповедник (Проповедник 12:5, NW).

’Какав подвиг!‘, размишља она. Не само што је дочекала још један дан већ је успела и да покрене своје тело, мучено сталним боловима.

Међутим, Евелин брине због нечег другог. Она каже: „Страхујем да ћу почети да се губим.“ Иако понекад заборави где су јој кључеви, ум јој је још увек бистар. „Молим се само да ми се разум не помути, што се дешава неким особама у поодмаклим годинама“, додаје она.

Док је била млађа, Евелин није размишљала о старости. Али, године су напросто прохујале и њено тело је сада непрестано подсећа на то да има 74 године.

Неки који живе у бољим условима и уз то не пате од неке озбиљне болести нити су стално под стресом, могу слободно своје позне године сматрати срећним добом. Попут патријарха Аврахама, они могу дочекати ’дубоку старост, стари и задовољни‘ (Постање 25:8, NW). Други пак доживљавају „жалосне дане и године“ и могу само да кажу: „Немам радости у животу“ (Проповедник 12:1, Today’s English Version). Нешто слично су открили резултати једне анкете, у којој је велики број испитаника на одлазак у пензију гледао с песимизмом.

Како ви гледате на старост? С којим се изазовима суочавају старије особе? Да ли је слабљење умних способности у поодмаклим годинама неизбежно? Како старије особе могу сачувати душевни мир?

[Фуснота]