„Стара добра Темза“— јединствено наслеђе Енглеске

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

Река Темза — коју од милоште зову „стара добра Темза“ — настаје спајањем четири речице у живописном крају Котсволд Хилс, у јужном делу средишње Енглеске. Док вијуга у дужини од 350 километара ка истоку придружују јој се и друге реке, и на крају се улива у Северно море формирајући ушће ширине око 29 километара. Прича о томе како је ова кратка река утицала на историју Енглеске веома је занимљива.

ПРВИ напад Римљана на Енглеску извршио је Јулије Цезар око 55. пре н. е. Када је наредне године поново дошао, на путу његовој војсци испречила се река коју је назвао Тамесис, то јест Темза. Земљу је покорио римски император Клаудије 90 година касније.

У то време, дуж обала Темзе протезало се мочварно подручје. Ипак, на месту до ког је допирала плима, око 50 километара од ушћа ка унутрашњости, римска војска је касније подигла један дрвени мост. Ту, на северној обали реке, изградили су луку која је добила назив Лондинијум. a

У наредна четири века, Римљани су развили трговину с другим деловима Европе и увозили луксузне ствари из Средоземља — па чак и дрво из Либана. Такође су користили Темзу да би из унутрашњости превозили робу до Лондона, тако да је тај град са својим зракасто распоређеним главним улицама брзо постао важан трговачки центар.

Утицај Вилијама Освајача

Након пада Римског царства и повлачења његових легија из Британије 410. н. е., Лондон је напуштен па је сходно томе опала и трговина на Темзи. Англосаксонски краљеви крунисани су у Кингстону — месту удаљеном 19 километара узводно од Лондона, где је Темзу било лако прећи — све док у 11. веку из Нормандије није наступила војска Вилијама Освајача. Након што је  крунисан у Вестминстеру 1066, унутар римских градских зидина подигао је Лондонску кулу (Тауер) како би то трговачко подручје проширио и управљао њим, а прилаз луци држао под контролом. Трговина је поново живнула па је број становника Лондона нарастао на око 30 000.

Вилијам Освајач је изградио и тврђаву на једном кречњачком подручју удаљеном око 35 километара западно од Лондона, на месту које данас носи назив Виндзор. Она је заменила краљевску резиденцију Саксонаца. Та тврђава с предивним погледом на Темзу с временом је знатно проширена и измењена и данас је позната као дворац Виндзор, који представља једну од најпопуларнијих туристичких атракција у Британији.

Године 1209. у Лондону је завршен један 30-годишњи пројекат — изградња каменог моста преко Темзе — једног од првих те врсте у Европи. Та изванредна грађевина, на којој су биле подигнуте и радње, куће, па чак и једна мала црква, имала је два покретна моста и кулу у Садарку, на јужној страни, која је служила за одбрану.

У долини Ранимед, на Темзи близу Виндзора, енглески краљ Џон (1167-1216) ставио је 1215. свој печат на познату Велику повељу. Тим документом био је присиљен да гарантује не само грађанске слободе већ пре свега слободе граду Лондону и слободу трговине за његове трговце и његову луку.

Темза доноси напредак

Током наредних векова, трговина на Темзи је цветала. С временом је раст трговине премашио капацитете лондонске речне луке. Пре двеста година, у њој је могло да пристане свега 600 бродова, а дешавало се да чак 1 775 једрењака чека на истовар. Као последица такве гужве, крађа је постала озбиљан проблем. Лопови су ноћу секли ужад којом су бродови били привезани и пљачкали их, а затим су робу кријумчарили малим чамцима дуж Темзе и тако зарађивали за живот. Да би решиле тај проблем, градске власти су увеле прве речне  полицијске патроле на свету, које постоје и дан-данас.

Међутим, то није било довољно да се лучки објекти растерете притиска. Зато је у 19. веку енглески Парламент одобрио изградњу највећег система затворених докова на свету, који је требало да буде подигнут на ниском приобалном земљишту. Почетком 19. века завршени су Саријски трговачки докови, затим Лондонски док, па Западноиндијски и Источноиндијски док. Након њих следили су Викторијин док, изграђен 1855, и Албертов док, изграђен 1880.

Године 1840, два инжењера — отац и син — Марк и Изамбард Брунел, повезали су обале Темзе тако што су изградили први подводни тунел на свету. Дугачак је 459 метара и још увек се користи као део мреже подземне железнице која опслужује шире подручје Лондона. Године 1894. завршен је Тауер Бриџ, који је данас туристичка атракција. Када се његове две половине подигну увис, отвара се пролаз ширине 76 метара, тако да велики бродови могу да прођу између његових кула близнакиња. А ако се попнете уз скоро 300 степеница, доћи ћете до уског мостића који спаја куле, с ког се пружа величанствен поглед на реку.

До 20. века, комплекс лондонских докова имао је довољно капацитета да прими све већи број великих пароброда који су снабдевали град робом. До 1921, када је изграђен последњи док, назван по краљу Џорџу V, Лондон је имао „највећи и најбогатији лучки систем на свету“.

Палате, краљевска породица и раскошне свечаности на реци

Током времена развоја града, улице Лондона биле су непоплочане и у лошем стању услед чега су зими често биле непроходне. Стога је најбрже и најлогичније било путовати реком Темзом, која је током година постала веома прометна речна саобраћајница. Обалом препуном бродара одзвањао је њихов познати узвик: „Весла!“, којим су бучно позивали путнике нудећи им превоз Темзом или њеним вијугавим притокама као што су Флит и Валбрук, које су протицале тамо где се сада налазе истоимене лондонске улице.

С временом је Лондон због многих велелепних палата чије су се терасе спуштале до саме реке у великој мери почео да подсећа на Венецију. Међу члановима краљевске породице постало је популарно живети на обалама Темзе, о чему сведоче палате као што су Гринич, Вајтхол и Вестминстер. Слично томе, и Хемптон Корт је био дом за енглеске краљеве и краљице, док је дворац Виндзор, који се налази узводно, још увек краљевска резиденција.

Године 1717, Георг Фридрих Хендл компоновао је дело „Музика на води“ како би угодио краљу Џорџу I када је једном приликом на Темзи био организован краљевски пикник. Краљев свечани брод пратило је „толико бродића, да је скоро цела река била њима прекривена“, известиле су једне тадашње новине. На броду до краљевог налазило се 50 музичара, који су од Вестминстера до Челсија, који је удаљен око осам километара узводно, три пута извели Хендлову композицију.

Река која пружа прилике за уживање и опуштање

До изградње Вестминстерског моста 1740-их, пешаци су на другу обалу Темзе  могли прећи једино преко Лондонског моста, који је касније преправљен, а 1820-их и замењен. Стубови који су подупирали 19 лукова првобитне камене структуре Лондонског моста у великој су мери успоравали протицање воде. Услед тога, током око 600 година постојања тог моста река се заледила најмање осам пута. У тим приликама, на леду су били организовани велики вашари на којима су приређивани многи спортски догађаји. Пекли су се волови, а понекад су се ту могли видети и чланови краљевске породице. Књиге и играчке са ознаком „Купљено на Темзи“ плануле би за тили час. Новине, па чак и примерци молитве Оченаш, штампане су на пресама на залеђеној реци!

У новије доба, веома популаран догађај постала је пролећна универзитетска трка осмераца Оксфорда и Кембриџа. Мноштва се сјате на обале Темзе између Патнија и Мортлејка да би навијали за једну од веслачких екипа које раздаљину од непуних 7 километара пређу за мање од 20 минута. Прва трка је одржана 1829. у граду Хенлију који лежи нешто даље узводно. Након што је стаза премештена, Хенли је организовао сопствену краљевску регату, најстарије и најпрестижније такмичење у веслању те врсте у Европи. Оно привлачи најбоље веслаче и у мушкој и у женској конкуренцији, који се такмиче на стази дугој око 1,6 километара. Ова летња регата је постала популаран друштвени догађај.

У једном водичу кроз Британију каже се да Темза „пружа многа задовољства док тече кроз типично енглеске пределе с брежуљцима, шумама, ливадама, сеоским кућама, лепим селима и градићима... На више места дуж великог дела њеног тока нема пута већ само стаза за теглеће животиње. Док возачи могу да се диве реци у градовима кроз које протиче, дотле у њеној тихој лепоти потпуно могу уживати само они који се возе чамцем или који шетају њеним обалама“.

Да ли планирате да посетите Енглеску? Онда издвојите време да обиђете Темзу и сазнате нешто о њеној историји. Од лепог извора у сеоском подручју па све до прометног ушћа, она пружа толико тога што вреди видети, пробати и сазнати! „Стара добра Темза“ неће вас разочарати.

[Фуснота]

[Оквир на 27. страни]

ТЕМЗА У КЊИЖЕВНОСТИ

У својој књизи Три човека у чамцу, Џером К. Џером је дочарао пријатну атмосферу на Темзи. У њој се говори о тројици пријатеља и њиховом псу који су током одмора веслали узводно од Хемптон Корта до Оксфорда. Написана 1889. и преведена на више језика, сматра се популарним „класиком необичног хумора“.

Једна друга добро позната прича, Ветар у врбаку, омиљена је и међу одраслима и међу децом. Написао ју је 1908. Кенет Грејем, који је живео у Пангборну, једном месту покрај Темзе. То је заправо измишљена прича о животињама које живе у Темзи или близу њене обале.

[Оквир⁄Слика на 27. страни]

КРАЉ ПРОТИВ ТЕМЗЕ

Једном је краљ Џејмс I, који је владао почетком 17. века, од лондонских градских власти затражио 20 000 фунти. Када је градоначелник одбио да се повинује његовом захтеву, краљ је запретио: „Заувек ћу уништити и тебе и твој град. Преместићу из њега своје судове, свој двор и парламент у Винчестер или Оксфорд, а од Вестминстера ћу направити пустињу. Зато добро размисли о томе шта те чека!“ На то је градоначелник одговорио: „Лондонским трговцима остаће барем једна утеха: ваше величанство неће моћи да им одузме Темзу.“

[Извор]

Из књиге Ridpath’s History of the World (Vol. VI)

[Мапе на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЕНГЛЕСКА

Лондон

Река Темза

[Извор]

Мапа: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на странама 24, 25]

Биг Бен и Парламент, Вестминстер, Лондон

[Слика на 25. страни]

Лондонски мост, направљен од камена, 1756.

[Извор]

Из књиге Old and New London: A Narrative of Its History, Its People, and Its Places (Vol. II)

[Слика на 26. страни]

На овој гравури из 1803. приказано је стотине бродова везаних у луци на Темзи

[Извор]

Corporation of London, London Metropolitan Archive

[Слика на странама 26, 27]

Из књиге Old and New London: A Narrative of Its History, Its People, and Its Places (Vol. III)

[Извор]

Гравура која приказује вашар на леду одржан 1683.