Пређи на садржај

Пређи на садржај

Суочавање са изазовима старости

Суочавање са изазовима старости

Суочавање са изазовима старости

„СЕДАМДЕСЕТ година је све што имамо — осамдесет година, ако смо снажни; па ипак, оне нам доносе само невољу и патњу, живот се брзо завршава и ми нестајемо“ (Псалам 90:10Today’s English Version). Ове поетске речи које су записане пре 3 000 година показују да је старост увек представљала изазов за људе. Упркос изванредним достигнућима на пољу медицине, нека обележја старости и даље проузрокују ’невоље и патње‘. На која обележја се мисли и како неки људи излазе на крај с тим потешкоћама?

У годинама али оштрог ума

„Највише страхујем од сенилности“, забринуто је рекао 79-годишњи Ханс.“ Попут многих старијих особа, њега је узнемиравало то што је забораван. Плашио се да је почео да губи оно што је један песник из древног доба назвао ’златним пехаром‘ — драгоцене интелектуалне способности и успомене (Проповедник 12:8). Ханс је питао: „Да ли је губитак умних способности незаобилазни део старења?“

Ако попут Ханса заборављате имена или се питате да ли је лоше памћење почетак озбиљног губитка интелектуалних способности, можете бити уверени у следеће: Заборавност се јавља у свим животним добима, и промене менталних функција које старија особа можда доживљава најчешће нису знак деменције. a Мада је известан губитак памћења нормалан у позним годинама, „већина старијих људи има потпуно очуване умне способности до краја живота“, пише др Мајкл Леви, начелник одељења за бихејвиоризам, на Универзитетској клиници у Ричмонду, у Њујорку.

Тачно је да се млађи људи обично брже сете неких чињеница него старији. Али, „ако брзину оставимо по страни“, каже неуролог Ричард Рестак, „старији људи у том погледу углавном не заостају за млађима“. У ствари, уз стицање одговарајућег образовања и вежбање, здрав мозак и у поодмаклим годинама наставља да учи, памти и чак да се побољшава у извесним способностима.

Проблеми с памћењем и излечива обољења

Ипак, шта ако неко има озбиљније проблеме с памћењем? Чак и тада, не треба одмах закључити да је у питању деменција. Многа излечива обољења која се јављају у позним годинама могу проузроковати потешкоће с памћењем и изненада изазвати необичну сметеност. Такви поремећаји се често погрешно означавају као „старост“ или „сенилност“ — понекад то чине чак и недовољно обавештени здравствени радници. Осим што је понижавајуће за старије пацијенте, они због таквог гледишта могу одустати од тражења одговарајућег лечења. О каквим је поремећајима реч?

Узроци изненадне конфузије могу бити неисхрањеност, дехидрација, анемија, повреда главе, поремећај у функцији штитне жлезде, недостатак витамина, нежељено дејство лекова или чак нека збуњујућа промена у околини. Проблеме с памћењем може изазвати и дуготрајан стрес, а познато је да код старијих особа конфузију изазивају и неке инфекције. Још један узрок губитка памћења и сметености може бити депресија. Зато, „изненадну појаву сметености никада не треба игнорисати или окарактерисати као сенилност за коју нема лека“, саветује др Леви. Детаљан лекарски преглед може помоћи да се открије прави узрок тих симптома.

Изборити се с депресијом

Депресија није ништа ново за људе, па ни за верне Божје слуге. Пре скоро две хиљаде година, апостол Павле је сухришћанима упутио следећи савет: „Говорите утешно депресивним душама“ (1. Солуњанима 5:14). У овим стресним временима, потреба да се следи овај савет још је већа. Нажалост, депресија се код старијих особа често не открије или се погрешно дијагностикује.

Због уврежене заблуде да људи постају потиштенији или ћудљивији док залазе у године, и старије особе и њихова околина понекад симптоме депресије сматрају уобичајеном појавом у старости. „Међутим, то није тачно“, наводи се у књизи Treating the Elderly. „Депресија код старијих особа није саставни део старења.“

За разлику од повремене туге или нерасположења који су нормална појава, дуготрајна клиничка депресија је озбиљна болест која може имати озбиљне последице и не треба је игнорисати. Уколико се не лечи, она се може погоршати и узети толико маха да неки очајни пацијенти прибегавају самоубиству. Када се ради о депресији код старијих особа, трагично је што је она „најлакше излечиво, али и потенцијално најсмртоносније ментално обољење“, објашњава др Леви. Уколико депресија потраје, пацијенту ће можда бити потребна стручна помоћ особе која има искуство у лечењу афективних поремећаја (Марко 2:17). b

Депресивне особе могу бити сигурне у то да је Јехова „врло нежан у наклоности и милосрдан“ (Јаков 5:11). Он је „близу оних који су сломљеног срца“ (Псалам 34:18NW). Заиста, Јехова се истиче по томе што „теши оне који су оборени“ (2. Коринћанима 7:6).

Сигурно нису бескорисни

„Не одбаци ме под старост, не напуштај ме кад ме снага моја издаје!“, молио је верни краљ Давид пре више од 3 000 година (Псалам 71:9). Чак и у овом 21. веку, старије особе често страхују да ће их други сматрати бескориснима. Ограничења која намеће слабије здравље лако могу створити осећања неспособности, а одлазак у пензију може поткопати осећај личне вредности.

Међутим, осећај да вредимо и да смо корисни можемо задржати тако што ћемо бити усредсређени на оно што можемо да учинимо, уместо да будемо обесхрабрени због онога што више нисмо у стању да радимо. С тим у вези, у једном извештају УН речено је да треба ’и даље напредовати, путем формалног и неформалног учења, укључености у друштвене организације и учешћа у религиозним активностима‘. Следећи пример показује колико је корисно ’и даље напредовати путем учења‘. Ернест је Јеховин сведок и пекар у пензији, који живи у Швајцарској. Имао је више од 70 година када је одлучио да купи компјутер и научи да га користи. Зашто је то учинио, када многи из његове генерације зазиру од савремене технологије? Он је објаснио: „Пре свега, да би ми ум остао активан док старим. А друго, да бих био у току с технологијом која ми може помоћи у проучавању Библије и активностима у хришћанској скупштини.“

Учествовање у корисним активностима може испунити многе основне потребе старијих особа — пружа им осећај задовољства и помаже да воде смисаон живот, па чак може бити извор прихода. Мудри краљ Соломон је приметио да је Божји дар када се људи ’радују и чине добро за живота свога, и када сваки човек једе и пије и ужива у добру од свег труда свога‘ (Проповедник 3:12, 13NW).

Дати све од себе

У многим друштвима су управо старији људи ти који наредним генерацијама преносе знање, као и моралне и духовне вредности. Краљ Давид је написао: „Ни у седој старости мојој не остави ме, Боже, док не казујем колену овоме славу твоју, силу твоју колену будућему“ (Псалам 71:18).

Ипак, шта ако здравствени проблеми или друге околности озбиљно ограниче активности старијих особа? Управо је тај проблем мучио 79-годишњу Сару, која је Јеховин сведок. Осећала се обесхрабрено и рекла је то једном хришћанском старешини. Он ју је подсетио на библијско начело да „праведникова усрдна молитва има велику снагу“ (Јаков 5:16). „Током живота“, објаснио јој је он, „ти си изградила близак однос с Богом. Сада ту блискост можеш користити да помогнеш нама осталима, тако што ћеш се молити за нас.“ За њу је било врло охрабрујуће када јој је рекао: „Саро, много би нам значило да се молиш за нас.“

Као што је Сара увидела, молитва је вредан и смисаон начин на који многе старије особе брину за друге тако што се дан и ноћ моле за њих (Колошанима 4:12; 1. Тимотеју 5:5). У исто време, такве молитве помажу верним старијим особама да се приближе Јехови, Богу који слуша молитве (Псалам 65:3; Марко 11:24).

Старије особе које упркос ограничењима великодушно деле своје искуство и средства с другима, прави су благослов за своју средину. Они показују да је ’седа коса венац лепоте кад се налази на путу праведности‘ (Пословице 16:31 NW).

Ипак, могли бисмо да се питамо: Шта ће нам будућност донети док залазимо у године? Да ли је реално надати се бољем животу у позним годинама?

[Фусноте]

a Неки истраживачи тврде да „скоро 90 посто свих особа старијих од 65 година не пати од деменције“. Више информација о лечењу деменције можете наћи у чланцима под насловом „Алцхајмерова болест — како олакшати бол“, у издању Пробудите се! од 22. септембра 1998.

b Пробудите се! не заговара неку конкретну методу лечења. Хришћани треба да буду сигурни да је лечење које су изабрали у складу с библијским начелима. За више информација, видите уводне чланке „Разумети афективне поремећаје“, у издању Пробудите се! од 8. јануара 2004.

[Истакнути текст на 5. страни]

У овом ужурбаном свету старији се често осећају запостављено

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Како помоћи старијим особама

Поштујте њихово достојанство. „Старијег човека немој оштро критиковати. Напротив, усрдно га моли као оца... старије жене као мајке“ (1. Тимотеју 5:1, 2).

Пажљиво слушајте. „Сваки човек мора бити брз да чује, спор да говори, спор на гнев“ (Јаков 1:19).

Показујте саосећање. „Будите сви сложних мисли, показујте саосећање, имајте братску наклоност, будите нежно самилосни, понизни у мислима, не враћајте зло за зло ни увреду за увреду“ (1. Петрова 3:8, 9).

Запажајте када је потребно пружити охрабрење. „Као златне јабуке у сребрним посудама, такве су речи изговорене у право време“ (Пословице 25:11NW).

Укључите их у своје активности. „Следите пут гостољубивости“ (Римљанима 12:13).

Понудите практичну помоћ. „Ко год има средства овог света која су потребна за живот и види да му је брат у потреби, а ипак пред њим затвори врата своје нежне самилости, како љубав према Богу остаје у њему? Дечице, да не волимо речју и језиком, него делом и истином“ (1. Јованова 3:17, 18).

Будите дуготрпљиви. „Обуците се у самилосну нежну наклоност, љубазност, понизност, благост и дуготрпљивост“ (Колошанима 3:12).

Тиме што бринемо за старије, показујемо поштовање према Божјим мерилима, јер његова Реч каже: „Поштуј лице старе особе“ (Левитска 19:32 NW).

[Слика на 6. страни]

Корисно је обавити детаљан лекарски преглед