Зрно које је обишло свет

„То је најузбудљивија епизода у причи о томе како се дрво кафе проширило светом.“ Тако се у књизи „All About Coffee“ описује преданост с којом је један човек бринуо о младици кафе током једног путовања. Управо је та млада биљка знатно допринела настанку данашње индустрије кафе која с годишњим обртом од 55 милијарди евра следи одмах иза нафтне индустрије, извештава часопис „Scientific American“.

НЕОБИЧНО занимљива прича о кафи почиње на висоравнима Етиопије, постојбини дивље кафе од које потиче Coffea arabica, врста која даје две трећине укупног светског рода. Ипак, не може се са сигурношћу утврдити када су откривена својства прженог зрна. Било како било, кафа арабика се узгајала на Арабијском полуострву до 15. века н. е. Упркос забрани извоза зрелог семена, Холанђани су 1616. набавили или саднице или семе. Убрзо након тога засадили су плантаже на Цејлону, данашња Шри Ланка, и на Јави, која је сада део Индонезије.

Године 1706, Холанђани су пренели једну садницу кафе са Јаве у ботаничку башту у Амстердаму. Биљка је процветала, а њен расад је касније бродом пребачен до холандских колонија у Суринаму и на Карибима. Године 1714, градоначелник Амстердама поклонио је једну од тих младица француском краљу Лују XIV, који је дао да се она засади у једном стакленику у Краљевском врту у Паризу.

 Французи су жарко желели да започну с трговином кафе. Купили су семе и саднице и транспортовали их на острво Реинион. Семе није никло, а према мишљењу неких стручњака, осушила су се сва стабла осим једног. Па ипак, то једно стабло дало је 15 000 семенки, од којих је 1720. године коначно засејана плантажа. Стабла кафе на овој плантажи била су толико вредна да је уништење само једног повлачило за собом смртну казну! Французи су се надали да ће подићи плантаже и на Карибима, али су прва два њихова покушаја била неуспешна.

Док је био на одсуству у Паризу, француски морнарички официр Габријел Матије де Клије одлучио је да при повратку из Француске на своје имање на Мартинику понесе једну стабљику кафе. Кренуо је на пут у мају 1723, носећи са собом младицу која је потицала од расада из Париза.

Уочи пута, Де Клије је своју драгоцену биљку ставио у кутију која је делом била од стакла тако да је биљка могла да упија сунчеву светлост и да има довољно топлоте током облачних дана, објашњава се у књизи All About Coffee. Из зависти и жеље да осујети Де Клијеово настојање, један сапутник је покушао да му истргне биљку из руку, али није успео у томе. Младица је преживела. И не само то, преживела је и напад туниских пирата, жестоку олују и, најгоре од свега, несташицу воде када је брод стао због недостатка ветра у једном подручју близу екватора. „Несташица воде била је тако озбиљна“, написао је Де Клије, „да сам више од месец дана био принуђен да своје оскудно следовање делим са биљком за коју су била везана моја надања и која ми је била извор радости.“

Његова преданост се исплатила. Стабљика кафе стигла је на Мартиник жива и здрава, а у том тропском окружењу добро је напредовала и размножила се. „Од те једне једине биљке, Мартиник је директно или индиректно снабдео семеном кафе све земље америчког континента изузев Бразила, Француске Гијане и Суринама“, наводи Гордон Ригли у својој књизи Coffee.

У међувремену, за набавку стабала кафе били су заинтересовани и Бразил и Француска Гијана. У Суринаму, Холанђани су и даље узгајали кафу која је потицала од расада из Амстердама, али су је љубоморно чували. Међутим, Француска Гијана је 1722. успела да добије нешто семена од једног злочинца који га је украо након бекства у Суринам. Наиме, власти Француске Гијане пристале су да му у замену за то семе дају слободу, након чега се вратио у своју домовину.

Бразил је потајно покушавао да набави било зрело семе било младице кафе, али ти напори нису уродили плодом. Касније је између Суринама и Француске Гијане избио погранични спор и Бразил је био замољен да посредује приликом његовог решавања. У Француску Гијану је послат један официр  по имену Франсиско де Мело Паљета, с наређењем да реши спор и да донесе неколико младица кафе.

Спор је решен и гувернер је у Паљетину част приредио опроштајни пријем. У знак захвалности, гувернерова жена је уваженом госту поклонила леп букет. Али, у цвећу су били сакривени зрело семе и младице кафе. Зато се може рећи да је бразилска индустрија кафе која доноси милијарде евра зараде потекла 1727. из једног букета цвећа.

Тако је од младице која је 1706. са Јаве пренесена у Амстердам и од њеног расада из Париза потекла сва кафа засејана у Средњој и Јужној Америци. Гордон Ригли објашњава: „Сходно томе, целокупна индустрија арабике заснива се на веома уској генетској основи.“

Данас на преко 25 милиона породичних плантажа у око 80 земаља расте око 15 милијарди стабала кафе. Од њиховог рода дневно се попије 2,25 милијарди шољица кафе.

Иако то звучи помало иронично, данашњи проблем је превелика производња кафе. Ситуацију додатно компликују политика, економија, као и деловање моћних картела. Због тога узгајивачи кафе у многим земљама живе у сиромаштву, па чак и у беди. Та ситуација је просто невероватна, нарочито када се сетимо како је Габријел де Клије пре скоро 300 година делио своје драгоцено следовање воде с једном малом стабљиком.

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

ДВЕ НАЈЗАСТУПЉЕНИЈЕ ВРСТЕ КАФЕ

„Сирова зрна кафе представљају семе биљака из фамилије Rubiaceae (Броћеви), која обухвата најмање 66 врста рода Coffea“, каже се у часопису Scientific American. „У комерцијалној употреби су две врсте: Coffea arabica, која чини две трећине светске производње, и C[offea] canephora, која се често назива робуста и која даје трећину светског рода кафе.“

Робуста има јаку, опору арому и обично се користи за добијање инстант кафе. Дрво даје обилан род и отпорно је на болести. Може нарасти до висине од око 12 метара, што је двоструко више од непоткресаног, осетљивијег дрвета арабике које уз то даје и мање рода. У односу на своју тежину, зрно робусте има до 2,8 посто кофеина, док код арабике не прелази 1,5 посто. Арабика има 44 хромозома, а робуста и све врсте дивље кафе 22. И поред тога, укрштањем арабике са неколико других врста добијене су хибридне сорте кафе.

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

„КРШТАВАЊЕ“ КАФЕ

Када је кафа стигла у Европу у 17. веку, неки католички свештеници назвали су је сатанским напитком. Сматрали су да ће можда потиснути вино, које је, по њиховом мишљењу, посветио Христ. Ипак, када је папа Клемент VIII наводно пробао кафу, одмах је променио мишљење о њој, пише у књизи Coffee. Он је разрешио ту религиозну дилему тако што је „крстио“ напитак, чинећи га тиме прихватљивим за католике.

[Табела/Мапа на странама 18, 19]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАКО ЈЕ КАФА ОСВОЈИЛА СВЕТ

1. XV век Кафа арабика узгаја се на Арабијском полуострву

2. 1616. Холанђани набављају саднице кафе или зрело семе

3. 1699. Холанђани преносе саднице кафе на Јаву и на друга острва у југоисточној Азији

4. XVIII век Кафа се узгаја у Средњој Америци и на Карибима

5. 1718. Французи преносе кафу на Реинион

6. 1723. Де Клије преноси садницу кафе из Француске на Мартиник

7. XIX век Кафа се узгаја на Хавајима

[Извор]

Извор: Преузето из књиге “Uncommon Grounds”

[Слика на странама 18, 19]

На путу за Мартиник 1723, Габријел Матије де Клије делио је своје следовање воде са младицом кафе

[Извори слика на 19. страни]

Мапа: © 1996 Visual Language; Де Клије: Tea & Coffee Trade Journal