Рајско пешчано острво

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ГОДИНЕ 1770, британски истраживач капетан Џејмс Кук пловио је дуж источне обале Аустралије. Након нешто више од 150 километара северно од данашњег Бризбана, прошао је поред једног великог пешчаног острва недалеко од обале. Иако Кук није обратио пажњу на њега, оно данас привлачи 300 000 хиљада посетилаца годишње. Заправо, Кук и његови сапутници су претпоставили да се ради о полуострву, а не о острву. Неколико година касније, истраживач Метју Флиндерс искрцао се на његову обалу. Забележио је: „Нема веће пустаре од овог полуострва.“

Да су се Кук и Флиндерс осмелили да пређу тих неколико километара златножутих плажа и дина, стекли би потпуно другачије мишљење. У унутрашњости острва наишли би на читав један свет нетакнутих кишних шума, са кристално чистим слатководним језерима, пешчаним литицама спектакуларних боја и стотинама животињских врста. Фрејзерово острво, како је ово највеће пешчано острво на свету данас познато, тако је задивљујуће да је 1992. проглашено делом Светске културне и природне баштине. a

Рођено у планинама

Фрејзерово острво је дугачко 120, а широко до 25 километара. Његова површина износи 160 000 хектара. Масивна пешчана брда издижу се скоро 240 метара изнад нивоа мора, што ово острво чини највишим те врсте у свету. Које су природне силе формирале овај задивљујући комад тла?

Докази указују на то да безбројне тоне песка од којих је острво настало потичу са Великих разводних планина, планинског ланца који се протеже дуж читаве источне обале Аустралије. Током времена, на тим планинама су обилне падавине проузроковале одроне стена које су бујице потом односиле до река и океана. Под дејством морских струја стене су претваране у ситан песак који се постепено таложио на морском дну ка северу. Песак се нагомилавао на простору ограниченом ртовима и формацијама стена које су се издизале са морског дна, и тако је настало Фрејзерово острво.

Тихи океан и даље наноси песак на острвске плаже. Ветар носи песак ка унутрашњости острва, формирајући дине. Оне се премештају брзином од једног метра годишње, прекривајући све што им се нађе на путу.

Слатководна језера и јединствене шуме

Прилично изненађује чињеница да се широм острва у удубљењима у пешчаним динама налази 40 слатководних језера. Нека од њих су смештена у великим депресијама на врху високих пешчаних дина. Шта задржава воду у њима? Један тресетни слој на дну сачињен од делимично иструлелог лишћа, коре и грања.

На острву се налазе и језера која су настала у динама код којих је дно депресије испод горњег нивоа подземних вода. Слатка вода продире у удубљења у динама, стварајући базене са кристално чистом водом коју филтрира песак.

Вода у језерима се обнавља захваљујући падавинама чија количина износи 1 500 милиметара годишње. Вода која не заврши у језерима или у песку формира реке које хитају  ка мору. Процењује се да се из једне од њих у Тихи океан улива знатно више од пет милиона литара воде на сат.

Због обиља воде Фрејзерово острво је обрасло бујном вегетацијом. Пешчано тло је сиромашно хранљивим материјама и зато обично није погодно за раст кишних шума. Међутим, Фрејзерово острво је једно од неколико места на Земљи где кишне шуме бујају управо на пешчаном тлу. Штавише, оне су некада биле толико густе да су преко 100 година коришћене за производњу дрвне грађе. Међу шумарима су нарочито биле цењене две врсте еукалиптуса и једна врста бора. Године 1929. један шумар је рекао: „Путник ће наићи на живи зид од огромног дрвећа високог чак 45 метара... Ти велики господари шуме имају пречник од два до три метра.“ Неке врсте дрвећа, које су иначе погодне за примену у столарству и за производњу терпентина, коришћене су за изградњу зидова Суецког канала. Међутим, данас је на Фрејзеровом острву сеча шума обустављена.

Рај с трагичном прошлошћу

Свој назив острво је добило након једне трагедије. Капетан Џејмс Фрејзер и његова супруга Елајза преживели су 1836. бродолом једрењака Stirling Castle, након чега су доспели на ово острво. Припадници једног урођеничког племена убили су капетана, али је Елајза касније спасена. Због те трагедије дотадашњи назив, Велико пешчано острво, промењен је у Фрејзерово острво.

Несрећа није заобишла ни домороце. Некада је на Фрејзеровом острву живело 2 000 Абориџина. Описани су као лепо грађени и снажни људи. Свој дом су називали к’гари, то јест рај. Једна абориџинска легенда о настанку острва каже да је то најлепше место које је икада постојало. Нажалост, болести које су донели Европљани десетковале су становништво. Поред тога, до почетка 20. века, већина преосталих Абориџина пресељена је на копно.

Сигурно уточиште

Данас ово острво представља право уточиште за животињски свет. Међу његовим најпознатијим становницима налази се динго — аустралијски дивљи пас. С обзиром да је изолован од домаћих паса на копну, динго са Фрејзеровог острва сматра се најчистијом пасмином те врсте у источној Аустралији. Изгледом може подсећати на домаћег пса, али то ипак није и зато треба бити опрезан.

На острву се може видети и више од 300 врста птица. Луње Haliastur indus и бели орлови надлећу плаже, док водомари Todirhamphus macleayii лете изнад језера̂. У птице селице које посећују острво спада једна врста жалара која се гнезди у Сибиру, а зими лети на југ. Пре него што заврши свој пут, накратко се овде зауставља. Осим тога, у одређено доба године на острво дође преко 30 000 слепих мишева воћара, величине гаврана, жељних нектара из еукалиптусовог цвета.

И воде око Фрејзеровог острва врве животом. У њима се могу видети грбави китови на свом путу од леденог Антарктика ка Великом коралном гребену, где се паре и доносе на свет младунце. На повратку кући, ове грдосије приређују спектакуларну представу тако што се бацају у ваздух а затим падају у воду, изазивајући праву експлозију која се може видети са удаљености од неколико километара. То је заиста величанствен поздрав једном задивљујућем острву!

[Фуснота]

[Мапе на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ТИХИ ОКЕАН

Фрејзерово острво

 [Слике на 15. страни]

Десно, од врха ка дну:

Ушће Карнанг крика

Широм Фрејзеровог острва налази се четрдесет слатководних језера

Редак феномен — кишне шуме које бујају на песку

[Извор]

Све фотографије: Courtesy of Tourism Queensland

 [Слике на странама 16, 17]

Динго и коала

[Извор]

Courtesy of Tourism Queensland

[Слике на странама 16, 17]

Плажа „Седамдесет пет миља“ на Фрејзеровом острву једна је од најдужих на свету

[Слика на 17. страни]

Бели орао

[Слика на 17. страни]

Кукабуре

[Слика на 17. страни]

Пеликани

[Слика на 17. страни]

Грбави кит накратко израња из воде на свом путу ка Антарктику

[Слика на 17. страни]

Орао: ©GBRMPA; све друге фотографије изузев фотографије пеликана: Courtesy of Tourism Queensland