Пређи на садржај

Пређи на садржај

Хитна помоћ — Лондон

Хитна помоћ — Лондон

Хитна помоћ — Лондон

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

„НАШ циљ је да у року од осам минута стигнемо до озбиљно болесних и тешко повређених особа, где год се налазиле на 1 600 квадратних километара колико Лондон заузима“, каже Роб Ашфорд, директор лондонске службе хитне помоћи. „То нам полази за руком у више од 75 посто случајева, упркос томе што број интервенција расте из године у годину.“

Био сам позван да посетим централу службе хитне помоћи, код станице Ватерло, на јужној обали Темзе. У овој највећој европској централи те врсте дневно се одговори на око 3 000 телефонских позива за помоћ. Ти позиви долазе од становништва које броји око седам милиона људи који говоре више од 300 језика. Како 300 запослених успева да удовољи том изазову?

Рангирање позива

Слушао сам док је једна оператерка одговарала на „хитан позив 999“, како се у Британији називају ови позиви, пошто је 999 број хитне помоћи. Оператерка брзо утврђује где је потребно послати помоћ и која је раскрсница најближа. На екрану њеног компјутера истог тренутка се појављује план града. Да би одредила колико хитно треба одговорити на позив, она поставља низ питања: Колико људи тражи помоћ? Колико година имају и ког су пола? Да ли су у свесном стању? Да ли дишу? Имају ли болове у грудима? Да ли крваре?

Док оператер уноси те информације, компјутер аутоматски врши процену ситуације: црвено — постоји непосредна животна опасност, жуто — ситуација је озбиљна, али нема животне опасности или зелено — нема опасности по живот и ситуација није озбиљна. Оператер затим пребацује ту информацију колеги који организује слање помоћи унесрећенима.

Пружање помоћи на лицу места

Ова служба располаже са 395 возила хитне помоћи, као и с још 60 возила која су у стању да брзо стигну до места где је помоћ потребна. Кад се пријави неки хитан случај, на лице места се упућује најближе одговарајуће возило. Ту су и болничари који користе мотоцикле јер тако лакше могу да се пробију кроз саобраћајну гужву. С њима сарађује 12 лекара који су на располагању 24 сата дневно.

Док сам био у централи, полиција је пријавила један случај. Радило се о тешкој саобраћајној несрећи на прометном аутопуту. Једно возило хитне помоћи већ се налазило на лицу места, али полицајци су ипак звали централу. Зашто? Да би јавили да ће можда постојати потреба за хеликоптером хитне помоћи. Та препознатљива црвена летелица интервенише у око 1 000 хитних случајева годишње. Медицински тим сачињавају један болничар и један лекар, који озбиљно повређене особе обично превозе у Лондонску краљевску болницу, где им се брзо пружа даљња помоћ.

Током 2004, уведена је још једна новина — пробни тим за пружање хитне помоћи на аеродрому Хитроу који сачињава медицинско особље на бициклима. Тај тим је заправо „истурено одељење“ хитне помоћи с Вест Енда и састоји се од медицинских техничара и болничара оспособљених за пружање помоћи у хитним случајевима. Захваљујући њиховом раду, возила хитне помоћи могу да се усмере на друге задатке. Сваки бицикл има плаво светло и сирену, као и корпе са 35 килограма опреме, укључујући и дефибрилатор, кисеоник и аналгетике.

Само неколико дана после оснивања, показало се колико је бициклистички тим користан. Једној 35-годишњој жени позлило је на аеродрому и престала је да дише. Два болничара на бициклима су се за неколико секунди одазвала на позив 999. Дали су јој кисеоник и одмах почели с реанимацијом. Затим је возилом хитне помоћи брзо пребачена у најближу болницу. Након што се опоравила, лично је захвалила болничарима за то што су јој спасли живот.

Служба која напредује

Кад хитну помоћ позове особа која не говори енглески, позив се пребацује преводиоцу. Наравно, није увек лако установити о ком језику се ради, нарочито када особа говори брзо јер је узнемирена и под стресом!

Да би се јавност боље упознала с радом ове службе, објављен је кратак филм на DVD-у, с титловима на енглеском. Циљ је да се становници Лондона из јужноазијских заједница подстакну да „науче како се врши кардио-пулмонарна реанимација“, наводи се у публикацији LAS News, коју издаје лондонска служба хитне помоћи. У том филму се приказује и шта се дешава у централи кад стигне позив за помоћ.

Житељи енглеске космополитске престонице захвални су што служба хитне помоћи брзо реагује у ситуацијама када је њихово здравље угрожено, било да се ради о једној или о више особа, било да је помоћ потребна у подземној железници или у неком високом облакодеру. Што се тиче запослених у лондонској хитној помоћи, један лекар волонтер је рекао: „Они су међу најбољим стручњацима с којима сам сарађивао.“ Ово је лепа похвала за особље највеће државне службе хитне помоћи на свету.

[Оквир на 11. страни]

Проблеми и неугодности

Служби хитне помоћи проблем представљају неприкладни позиви за личне информације, позиви због мање озбиљних болести и повреда, као и окретање броја 999 случајно или из забаве. Што је још горе, понекад се деси да пацијенти и друге особе, укључујући и њихове чланове породице, вређају, па чак и физички нападају медицинско особље које је дошло да помогне! Њихов бес може бити проузрокован стресом, злоупотребом дроге или нестрпљењем, јер мисле да је помоћ дошла преспоро. Иако не постоји једноставан начин да се ови проблеми реше, показало се да је информисање јавности корисно у том погледу.

[Слике на 10. страни]

Све фотографије: Courtesy of London Ambulance Service NHS Trust

[Извор слике на 10. страни]

У централи се сваког дана одговори на око 3 000 позива за помоћ