Чежња за љубављу

Некада давно, у једном граду који се налазио на подручју данашње Турске, живела је девојка по имену Лија. Лија није била нарочито лепа, док је њена млађа сестра, Рахела, била права лепотица.

РАХЕЛА је упознала човека који ју је толико заволео да је пристао да седам година ради код њеног оца како би се оженио њоме. Међутим, прве брачне ноћи, отац девојака му је уместо Рахеле дао Лију. Не знамо шта је Лија мислила о очевој сплетки, али је сигурно била свесна да то ни у ком случају није идеалан почетак брачног живота.

Након што је открио шта се догодило, младожења је негодовао. Лијин и Рахелин отац му је објаснио да је код њих обичај да се најпре уда старија ћерка. Тако се Лија, путем преваре, нашла у браку са човеком који је волео њену млађу сестру, коју је такође узео за жену. Како ли је само била тужна кад је видела да њена сестра добија много више пажње! Лија није могла да прича другима романтичне приче о заљубљености и удварању и имала је мало или нимало радосних сећања на дан венчања. Сигурно је чезнула за тим да буде вољена попут Рахеле. Делом због околности на које није могла много да утиче, Лија се вероватно често осећала невољено и непожељно. a

У извесној мери, многи се данас осећају попут Лије. Сви имамо дубоко укорењену потребу да волимо и будемо вољени. Можда чезнемо за брачним другом који ће нам пружити љубав. Осим тога, желимо да нас воле наши родитељи, деца, браћа и сестре, као и наши пријатељи. Попут Лије, можда посматрамо како су други обасути љубављу коју ми немамо.

Од детињства слушамо романтичне приче о лепим мушкарцима и женама који се заљубљују и живе срећно до краја живота. Певачи певају сентименталне песме о љубави, а песници је величају. Међутим, један аутор је написао: „Нема готово ниједне активности, или подухвата, који, као љубав, започињу с тако великим надањима и очекивањима, а који се ипак редовно изјалове.“ Чињеница је да нам често везе до којих нам је највише стало стварају највише невоља — задају нам бол уместо да нам доносе трајну радост. Данас се у неким земљама око 40 посто бракова оконча разводом, а многи парови, мада су заједно, нису нимало срећни.

Уз то, у многим земљама је све више породица с једним родитељем, као и породица у којима су односи поремећени. У таквом окружењу, пате и деца. А управо је њима најпотребнија емоционална сигурност и топлина породице у којој влада љубав. Зато се јављају питања: Зашто има тако мало љубави? Где можемо научити нешто више о тој драгоценој особини? О томе ће бити речи у следећим чланцима.

[Фуснота]