Рецепт за праву срећу

НЕМА укусног оброка без доброг рецепта и врсног кувара! На неки начин, слично је и са срећом. Срећа у животу не зависи само од једног, већ од комбинације многих чинилаца. Неки од њих су посао, разонода, време које проводимо с породицом и пријатељима, као и духовне активности. Али ту су и неки други, не толико очигледни чиниоци, као што су наши ставови, жеље и животни циљеви.

Можемо бити захвални што не морамо сами да тражимо рецепт за праву срећу. Зашто то кажемо? Зато што нам наш Створитељ пружа вођство путем Светог писма, предивне књиге која је у целини или у деловима доступна на 2 377 језика и дијалеката — далеко више него било која друга публикација на свету!

То што је Библија толико распрострањена доказ је Божје бриге за срећу и духовну добробит свих људи (Дела апостолска 10:34, 35; 17:26, 27). ’Ја те учим за твоје добро‘, каже Бог. Он обећава да ће нам послушност његовим заповестима донети спокојство и мир који су „као река“ (Исаија 48:17, 18).

Ово обећање нас подсећа на Исусове речи које су цитиране у претходном чланку: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3). Духовност о којој је овде реч подразумева много више од само спољашње побожности. У ствари, она прожима читав наш живот. Таква духовност одражава нашу спремност да слушамо Бога и прихватимо његову поуку, јер смо свесни да нас он познаје много боље него што ми познајемо себе. Ерол, који проучава Библију више од 50 година, каже: „За мене лично, највећи доказ да је Библија дар од Бога јесте то што примена њених учења заиста  даје добре резултате!“ Узмимо као пример одличне савете које она даје што се тиче тежње за богатством и задовољствима.

Мудро вођство у погледу новца

„Чак и кад неко има обиље“, рекао је Исус, „његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Управо тако — нечија вредност као особе, нарочито у Божјим очима, нема никакве везе с тим колико новца поседује. У ствари, тежња за стицањем богатства често ствара тескобну забринутост која одузима животну радост и краде време које треба посветити важнијим активностима (Марко 10:25; 1. Тимотеју 6:10).

Према Ричарду Рајану, професору психологије из Сједињених Држава, што се људи више труде да нађу задовољство у материјалним стварима, то га мање налазе у њима. Библијски писац Соломон је то изразио следећим речима: „Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од њега“ (Проповедник 5:9). То би се могло упоредити са сврабом који осећамо кад нас уједе комарац — што се више чешемо, свраб је јачи, све док се на месту уједа не појави рана.

Библија нас подстиче да будемо марљиви и да уживамо у плодовима свог рада (Проповедник 3:12, 13). На тај начин стичемо веће самопоштовање — што је још један важан састојак „рецепта“ за срећу. Поред тога, можемо уживати у неким корисним животним задовољствима. Међутим, постоји разлика између уживања у пријатним стварима које новац омогућава и стављања тежње за богатством у средиште живота.

Исправан став према задовољствима

Цењење за духовне ствари помаже нам да извучемо највећу корист из рекреације, забаве и других задовољстава. Исус је ишао на весеља и уживао је у јелу и пићу које је служено у тим приликама (Лука 5:29;  Јован 2:1-10). Али њему те ствари ни у ком случају нису биле главни извор радости. Сасвим супротно, он је највећи ужитак налазио у духовним активностима, укључујући помагање другима да уче о Богу и његовој намери за човечанство (Јован 4:34).

Краљ Соломон је експериментисао да би испитао да ли се кључ за срећу налази у задовољствима. „Препустићу се задовољствима и уживаћу“, рекао је он. Тај богати краљ није оклевао да то учини. Не, он се потпуно предао задовољствима! Међутим, како се осећао после тога? „И то је била испразност“, написао је он (Проповедник 2:1, New English Bible).

Празнина — то је оно што често осећају особе које првенствено теже за задовољствима. У ствари, кад су истраживачи упоредили тежњу за задовољствима са смисаоним радом, духовним активностима и временом проведеним с породицом, установили су да тежња за задовољствима најмање доприноси срећи.

Вредност великодушности и захвалности

Срећни људи нису усредсређени само на себе — они су великодушни и заинтересовани за друге. „Више има среће у давању, него у примању“, рекао је Исус (Дела апостолска 20:35). То се не односи само на материјалне ствари — ми можемо давати своје време и енергију, што је другима, посебно члановима наше породице, још драгоценије. Супружници треба да проводе време заједно како би њихов брак остао стабилан и срећан. Родитељи треба да посвете много времена својој деци, да разговарају с њима, пружају им нежност и поучавају их. Кад чланови породице поступају на тај начин, то им доноси радост, а у њиховом дому влада срећа.

С друге стране, кад други дају нешто вама — било да је у питању њихово време и енергија или нешто друго — да ли показујете захвалност? (Колошанима 3:15). Поступање у складу са овим речима може се веома позитивно одразити на односе с другима и у великој мери допринети срећи сваког од нас. Зар нисте радосни кад вам неко покаже искрену захвалност?

Осим тога, показивање захвалности усмерава нашу пажњу на добре ствари које нам се дешавају. Научница која је вршила један контролисани експеримент на Калифорнијском универзитету у Риверсајду замолила је учеснике да воде „дневник захвалности“ у који би бележили оно за шта су захвални. Не изненађује што су у периоду од шест седмица сви они били много задовољнији животом.

Шта можемо научити из овога? Без обзира на околности, важно је да се усредсредимо на добре ствари у животу. Библија нас и подстиче да то чинимо. У њој стоји: „Увек се  радујте... У свему захваљујте“ (1. Солуњанима 5:16, 18). Наравно, да бисмо тако поступали, потребно је да се свесно напрежемо како бисмо имали на уму добре ствари које нам се дешавају. Зашто то не бисмо поставили као лични циљ?

Љубав и нада — неопходне за срећу

Сасвим је тачна тврдња да је од колевке па до гроба људима потребна љубав. Без ње, они вену. Али, шта је заправо љубав? Иако се та реч данас користи у врло широком значењу, Библија на предиван начин описује праву љубав: „Љубав је дуготрпљива и добра“, пише у њој. „Љубав није љубоморна, не хвали се, не надима се, не понаша се непристојно, не тражи сопствене користи, не раздражује се. Не води евиденцију о злу. Не радује се неправедности, а радује се истини. Све подноси, све верује, свему се нада, све трпи“ (1. Коринћанима 13:4-8).

Права љубав је заиста несебична! Будући да „не тражи сопствене користи“, она ставља срећу других испред личних интереса. Нажалост, таква љубав је све ређа. У ствари, у свом значајном пророчанству о свршетку садашњег система ствари, Исус је рекао да ће ’охладнети љубав већине‘ (Матеј 24:3, 12; 2. Тимотеју 3:1-5).

Међутим, такво стање неће трајати у недоглед, јер оно представља увреду за нашег Створитеља који је оличење љубави (1. Јованова 4:8). Бог ће ускоро уклонити са земље све који су испуњени мржњом и вођени похлепом. На њој ће остати само они који се труде да показују љубав о каквој смо управо говорили. Захваљујући томе, у свету ће владати мир и срећа. Сигурно ће се испунити библијско обећање: „Још мало и нестаће бездушника. Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:10, 11).

Замислите да вам је сваки дан испуњен радошћу! Зар је онда необично што Библија каже: „Радујте се у нади“? (Римљанима 12:12). Да ли бисте желели да сазнате више о предивној нади коју Бог пружа послушним људима? У том случају, позивамо вас да прочитате следећи чланак.

[Истакнути текст на 7. страни]

„Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35)

[Оквир/Слика на 5 страни]

Приче о успеху — колико су истините?

С времена на време чујемо приче о појединцима који су одрасли у тешким условима, али су савладали све наизглед непремостиве препреке и стекли велико богатство. „Такве приче се понекад наводе као доказ да су они, упркос неприликама, дали све од себе и постигли успех иако су имали тешко детињство или баш захваљујући томе“, објашњава се у једном чланку о срећи који је објављен у новинама San Francisco Chronicle. „Истраживања показују да у вези с том представом постоји један проблем — чињеница да су се обогатили, не мора да значи да се могу похвалити правим успехом у животу.“

[Оквир/​Слика на 6. страни]

Веза између среће и здравља

Добро расположење је ефикасан лек. „Срећа и слична стања духа као што су нада, оптимизам и задовољство, по свему судећи смањују ризик од појаве или пак ублажавају тегобе код кардиоваскуларних и плућних обољења, дијабетеса, високог крвног притиска, прехладе и инфекција горњих дисајних путева“, стоји у једном извештају објављеном у часопису Time. Осим тога, једно истраживање, спроведено међу старијим пацијентима у Холандији, показало је да су током деветогодишњег периода добро расположење и позитиван став утицали на смањење смртности за задивљујућих 50 посто!

Још није разјашњено како психичко стање доводи до промена у нашем телу. Међутим, истраживања показују да људи који су позитивни и испуњени оптимизмом имају нижи ниво хормона стреса кортизола, за који је установљено да слаби имунолошки систем.

[Слика на странама 4, 5]

Као што је за укусан оброк потребан добар рецепт, тако је за срећу потребно следити божанско вођство