Колико дуго можемо живети?

„Нека тело његово постане свеже као у младости, Нека се врати у дане младалачке снаге своје“ (ЈОВ 33:25, NW).

ТОКОМ свог живота који траје 10 до 20 година, пас вероватно уради све оно што је својствено за његову врсту. Има штенце, јури мачке, закопава коске и штити власника. Али човек за својих 70 до 80 година живота успе да искористи само делић свог потенцијала. Ако се бави спортом, вероватно ће бити успешан само у једном или два. Ако воли музику, вероватно ће научити да свира само један или два инструмента. Ако жели да разговара с другима на неком страном језику, можда ће успети да савлада само два, три језика. А могао би да постигне још толико тога — да упознаје људе, открива нове ствари и да боље упозна Бога — само кад би дуже живео.

Можда се питате: ’Зашто би Бог створио човека са тако разноврсним умним способностима, а онда га ограничио кратким животом у току ког може искусити тако мало?‘ Кратак животни век човека не уклапа се у образац сврсисходног планирања који је толико очигледан у стварству. Можда се такође питате: ’Зашто би Бог створио човека са јединственим особинама као што су правда и саосећање, и у исто време му усадио склоност да поступа на неисправан начин?‘

Ако видите прелепа кола са великим улубљењем, да ли бисте закључили да је то део њиховог дизајна? Наравно да не бисте! Вероватно бисте помислили: ’Сигурно није требало да ова кола изгледају овако. Она су лепо направљена, али их је неко оштетио.‘ На сличан начин, када размислимо о томе колико је наш живот страхопоштовања вредан дар, једини могући закључак је да он сада није онакав какав је требало да буде. Наш кратки животни век и склоност ка неисправном поступању могу се упоредити с тешким улубљењем. Јасно је да је неко нанео штету човековом животу. Ко је то учинио? Библија недвосмислено указује на једног кривца.

Ако је људски род имао потенцијал да живи заувек, ко је могао „оштетити“ живот свих људи? То је могао бити само наш праотац, од кога смо сви потекли. Било ко други могао је оштетити гене само једног дела човечанства, наиме, само својих потомака. Божја Реч Библија је стога у складу са очигледним чињеницама када каже: „Преко једног човека [Адама, првог човека] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе“ (Римљанима 5:12). Дакле, Свето  писмо показује да је Адам тај кривац који је „оштетио“ наш живот. А како је људски живот требало да изгледа?

Првобитна намера

Речима да је смрт ’ушла у свет‘, Библија каже да није требало да човек икада доживи смрт. Старост и смрт су последице побуне првог човека против Бога. С друге стране, за животиње никада није ни било предвиђено да живе заувек (Постање 3:21; 4:4; 9:3, 4).

Људи су створени да буду другачији од животиња. У односу на њих, ми смо виши облик живота, баш као што су и анђели наспрам нас (Јеврејима 2:7). За разлику од животиња, човек је створен „по обличју Божјему“ (Постање 1:27). Такође, од свих живих створења, једино је Адам назван ’сином Божјим‘ (Лука 3:38). Стога имамо чврсте разлоге да верујемо да није требало да људи старе и умиру. Бог не умире, па према томе он није створио ни своје синове да умиру (Авакум 1:12, NW; Римљанима 8:20, 21).

Какву је намеру Бог имао с људима види се и из историјских записа о првим генерацијама. Људи су тада живели по неколико векова пре него што су почели да старе. Адам је живео 930 година. Неколико генерација касније, Нојев син Сим живео је само 600, а унук Арфаксад 438 година a (Постање 5:5; 11:10-13). Касније, Аврахам је живео 175 година (Постање 25:7). Како се утицај греха на животни век с временом повећавао, људи су живели све краће будући да су се удаљавали од првобитног савршенства. Али, први човек је створен да вечно живи. Зато је сасвим на месту питање: ’Да ли Бог још увек жели да људи вечно живе на земљи?‘

Престанак старења

Пошто је Јехова Бог рекао да ће свако ко му не буде послушан платити цену греха, а то је смрт, рекло би се да се Адамови потомци налазе у безнадежном положају (Постање 2:17). Па ипак, Свето писмо пружа наду да ће неко платити цену за ослобођење од старења. Читамо: „Избави га да у јаму не оде! Нашао сам откупнину за њега! Нека тело његово постане свеже као у младости, нека се врати у дане младалачке снаге своје“ (Јов 33:24, 25, NW; Исаија 53:4, 12). Библија овде говори о предивној нади — да ће неко дати откуп како би се зауставило старење!

Ко би могао да понуди тај откуп? Цена се није могла платити никаквим новцем. Указујући на несавршене људе, Библија каже: „Нико ни на који начин не може брата откупити, нити за њега Богу откуп дати... па да заувек живи“ (Псалам 49:7-9, NW). Међутим, Исус Христ је имао нешто далеко вредније од новца. Док је боравио на земљи, као Божји Син био је савршен јер је био заштићен и није наследио Адамов грех. Исус је рекао да је дошао „да своју душу да као откупнину у замену за многе“. У једној другој прилици је рекао: „Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу“ (Матеј 20:28; Јован 10:10).

Нада у вечни живот била је једна од главних тема Исусовог проповедања. Његов верни следбеник Петар једном му је рекао: „Ти имаш речи вечног живота“ (Јован 6:68). На шта се у Библији мисли када се говори о вечном животу?

Бескрајан живот

Апостоли су једва чекали да добију бескрајан живот на небу као сувладари Исусовог  Краљевства (Лука 22:29; Јован 14:3). Па ипак, Исус је често говорио о Божјој намери за земљу (Матеј 5:5; 6:10; Лука 23:43). Стога, Исусова чуда и учења о вечном животу потврђују обећања која је Бог дао доста унапред преко пророка Исаије, који је записао: „Заувек ће уништити смрт. Суверени Господ Јехова обрисаће сузе са сваког лица“ (Исаија 25:8, NW). Људски живот се више неће састојати само од неколико младалачких година које брзо пролете за којима следе године постепеног слабљења и изнемоглости.

У Божјем новом свету, када верни људи постану савршени, више неће бити подложни процесу старења. Библија каже да ће „и са̂мо стварство бити ослобођено од ропства распадљивости и имати славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21). Замислите само! Људи ће наставити да стичу мудрост и искуство. Векови ће пролазити, али њихова маладалачка снага никада неће ишчезнути. Да ли бисте желели да то доживите?

Колико дуго ћемо живети?

Како је Исус рекао, након дана Божјег суда, на земљи ће живети много мање људи (Матеј 24:21, 22). Он је рекао: „Широк је и простран пут који води у уништење, и много је оних који њиме иду; док су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:13, 14).

Да бисте били међу онима који ће добити бескрајан живот, треба да стекнете Божју наклоност. Прво и основно је да упознате Бога. Исус је објаснио: „Ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу“ (Јован 17:3). Истина, да бисмо добро упознали Бога потребан је труд, али он се и те како исплати. Слично томе, потребан је труд да би се сваког дана зарадио новац за храну. Исус је учење о Богу упоредио са храном и подстакао је: „Радите, не за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот“ (Јован 6:27). Зар бескрајан живот није вредан сваког могућег труда? (Матеј 16:26).

Исус је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Дакле, колико дуго ћемо живети зависи од тога да ли се одазивамо на Божју љубав.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 7. страни]

За својих 80 година живота човек успе да искористи само делић свог потенцијала

[Истакнути текст на 8. страни]

У односу на животиње, људи су виши облик живота

[Слика на 7. страни]

Да ли су ова кола дизајнирана са улубљењем?

[Слика на странама 8, 9]

Божја Реч каже да ће се људи вратити „у дане младалачке снаге своје“