Британски „заборављени геније“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

РОБЕРТ ХУК, кога су његови савременици хвалили као „највећег проналазача свих времена“, сада се уважава као енглески Леонардо да Винчи. a Хук је рођен 1635. године. Од 1662, у лондонском Краљевском друштву надзирао је извођење експеримената, а 1677. је постављен за секретара тог друштва. Умро је 1703. године. Међутим, упркос научној слави, сахрањен је у необележеном гробу негде у северном делу Лондона.

У скорије време, научници и историчари се труде да јавности пренесу праву слику о овом „заборављеном генију“, како биограф Стивен Инвуд назива Хука. Године 2003, поводом 300-годишњице Хукове смрти, у Лондонској краљевској опсерваторији Гринич изложени су неки од његових изузетних изума и открића. Ко је био Роберт Хук и зашто је његово име тако дуго било скоро покривено велом заборава?

Хукова заоставштина

Хук је био веома образован човек и изузетно надарен проналазач. Неки од његових бројних изума су универзални зглоб, који се данас користи у моторним возилима; помична бленда, то јест мембрана којом се контролише количина светлости која допире до филма, те спирална опруга за контролисање балансног точка часовника. Формулисао је Хуков закон, једначину која се и данас користи да се опише еластичност опруга. Осим тога, осмислио је ваздушну пумпу за Роберта Бојла, истакнутог британског физичара и хемичара.

Међутим, једно од његових највећих достигнућа био је нацрт сложеног микроскопа, који је касније направио Кристофер Кок, познати лондонски израђивач  инструмената. Осим тога, Хук је први употребио реч „ћелија“, да би описао шупљине налик на саће које је запазио док је под својим микроскопом посматрао исечак плуте. Реч „ћелија“ је касније почела да се користи за основне градивне јединице живих бића.

Хук је постао славан након што је 1665. објављено његово дело Микрографија (Мали цртежи). У њему се налазе прецизни, прелепи цртежи инсеката које је он сам нацртао на основу онога што је видео помоћу свог микроскопа. Најпознатији је његов цртеж буве. Величине је 30 пута 45 центиметара и на њему су приказане канџице, чекиње и оклоп буве. Чињеница да та сићушна створења често живе на људима шокирала је имућне читаоце тог времена. Даме су наводно падале у несвест када би виделе ту слику!

Након што је упоредио увеличани врх игле са стварима из природе, Хук је написао: „Захваљујући микроскопу, можемо видети стотине примера игличастих завршетака који су и по неколико хиљада пута оштрији“ него врх игле. Указао је на длачице, чекиње и клешта инсеката, као и трнове, кукице и длачице биљака. У тим „делима природе“ видео је доказ свемоћности њиховог Створитеља. Како пише Encyclopædia Britannica, захваљујући микроскопу „први пут је откривен свет скоро невероватне сложености живих организама“.

Роберт Хук је први посматрао фосиле под микроскопом, на основу чега је закључио да су то остаци давно угинулих створења. У делу Микрографија налазе се још многа изванредна научна запажања. У ствари, Самјуел Пипс, познати писац дневника и Хуков савременик, назвао је Микрографију ’најгенијалнијом књигом коју је икада прочитао‘. Алан Чапман, историчар са Универзитета Оксфорд, описао је то дело као „једну од књига које су значајно и трајно утицале на савремени свет“.

Обнова Лондона

Након великог пожара који је избио у Лондону 1666, Хук је постављен за геодету. На послу обнове града сарађивао је са својим  пријатељем Кристофером Реном, који је био научник и краљев геодет. Међу многим Хуковим пројектима је и споменик висок 62 метра, који је подигнут у знак сећања на тај пожар. Хук је намеравао да користи споменик, који је највиши појединачни камени стуб на свету да би проверио своје теорије о гравитацији.

Иако се изградња Краљевске опсерваторије у Гриничу приписује Кристоферу Рену, и Хук је знатно допринео том пројекту. Још једно од његових многобројних архитектонских остварења јесте Кућа Монтегју, у којој је првобитно био смештен Британски музеј.

Хук се истицао и као астроном. Међу првима је направио рефлекторски телескоп, који је назвао по шкотском математичару и астроному Џејмсу Грегорију. Хук је запазио да се планета Јупитер окреће око своје осе, а његови цртежи Марса коришћени су за одређивање брзине ротације те планете два века касније.

Зашто је заборављен?

Исак Њутн је 1687. године објавио дело Philosophiae Naturalis Principia Mathematica (Математички принципи природне филозофије). У овом делу, које је објављено 22 године након Хукове Микрографије, Њутн је описао законе кретања, укључујући и закон гравитације. Али, као што Алан Чапман запажа, Хук је „развио многе елементе теорије гравитације пре Њутна“. Хуков рад је подстакао Њутна да се бави и истраживањем природе светлости.

Нажалост, неслагања око оптике и гравитације нарушила су њихов однос. Њутн је из свог дела Principia Mathematica чак уклонио указивања на Хука. Према једном стручњаку, Њутн је такође покушао да из документације избрише Хуков допринос науци. Осим тога, Хукови инструменти, од којих су многи били ручне израде, затим велики број његових списа, као и његов једини веродостојан портрет, нестали су убрзо након што је Њутн постао председник Краљевског друштва. Услед тога, Роберт Хук је више од 200 година био скоро заборављен.

Иронично је што је управо у писму Хуку од 5. фебруара 1675, Њутн написао своје чувене речи: „Ако сам видео даље, било је то због тога што сам стајао на раменима дивова.“ Као архитекта, астроном, научник емпиричар, проналазач и геодет, Роберт Хук је био див свог времена.

[Фуснота]

[Слике на 26. страни]

Хукови цртежи пахуљица и структуре ледених кристала

[Слика на 26. страни]

Хуков нацрт микроскопа

[Слика на 27. страни]

Хук је први употребио реч „ћелија“ да би описао шупљине у плути

[Слика на 27. страни]

На илустрацијама у књизи „Микрографија“ Хук је приказао оно што је видео под микроскопом

[Слике на 27. страни]

Приближна величина буве

Даме су наводно падале у несвест када би виделе Хуков цртеж буве

[Слика на 28. страни]

Један од Хукових бројних архитектонских пројеката била је Кућа Монтегју

[Слика на 28. страни]

Цртеж на ком је Хук приказао свој закон о истезању еластичних тела

[Слика на 28. страни]

Споменик у знак сећања на лондонски пожар највиши је појединачни камени стуб на свету

[Слика на 28. страни]

Краљевска опсерваторија

[Извор слике на 26. страни]

Опруга, микроскоп и пахуљице: Images courtesy of the Posner Memorial Collection, Carnegie Mellon University Libraries

[Извор слике на 27. страни]

Images courtesy of the Posner Memorial Collection, Carnegie Mellon University Libraries

[Извори слика на 28. страни]

Графички приказ опруге: Image courtesy of the Posner Memorial Collection, Carnegie Mellon University Libraries; Споменик у знак сећања на лондонски пожар: Matt Bridger/DHD Multimedia Gallery; Краљевска опсерваторија: © National Maritime Museum, London