Када се разболите због рибе

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ФИЏИЈА

„Јести или не јести“ — била је Аребонтова дилема. Знао је за ризик, али био је гладан. Осим тога, риба с роштиља је изврсно мирисала. Превагнуо је његов апетит. Али због изненадног напада мучнине и болова у стомаку праћеног повраћањем и дијарејом, зажалио је што је уопште јео рибу.

КАДА су га пријатељи довели у болницу на малом пацифичком острву на ком је живео, Аребонто је био готово без свести и дехидрирао је. Имао је болове у грудима, забрињавајуће низак крвни притисак и слаб пулс. Током неколико наредних дана, поред главобоље, вртоглавице и умора мучили су га и укоченост ногу, болови при мокрењу и необичан поремећај чула због чега је хладно осећао као топло и обрнуто. Након осам дана пулс му се стабилизовао, али су укоченост и умор потрајали недељама.

Аребонто је био жртва јаких токсина насталих у природи којима се затрују иначе јестиве тропске рибе. Ово обољење, познато као цигуатера тровање рибом (CFP), јавља се у тропским и суптропским подручјима Индијског и Тихог океана, као и на Карибима. У тим крајевима, риболов је главни извор хране.

CFP није неко ново обољење. У ствари, загорчавао је живот и европским морепловцима. Попут њих, и многи данашњи туристи пате од његових изнурујућих симптома. Јасно је да ово обољење угрожава риболов и туризам многих острвских земаља. Осим тога, међународна трговина живом и смрзнутом рибом довела је до тога да се CFP прошири из тропских поднебља на подручја где га није лако препознати. a

Како се риба затрује? Да ли се затрована риба може препознати? Осмотрите шта је откривено током деценија истраживања.

Откривање кривца

Сматра се да је микроорганизам по имену динофлагелат извор токсина који узрокују CFP. b Овај микроб живи на мртвим коралима и приања уз алге. Рибице које се хране алгама гутају и цигуатоксине — токсине  које стварају динофлагелати. Када ове рибице постану оброк већих риба које затим и саме буду поједене, токсини се померају навише у ланцу исхране. Међутим, изгледа да они нимало не сметају рибама.

Цигуатоксини спадају у најсмртоносније биолошке супстанце за које се зна. На срећу, „само је неколико рибљих врста узрочник CFP-а“, каже се у једном листу аустралијске владе. Цигуатоксини не утичу на изглед, мирис или укус рибе и не могу се уништити када се она кува, суши, усољава, дими или кисели. У Аребонтовом случају, ништа на риби није указивало на притајену претњу све док није осетио изузетно снажне гастроинтестиналне, кардиоваскуларне и неуролошке тегобе.

Дијагноза и лечење

Тренутно не постоји лабораторијски тест за утврђивање CFP-а код људи. Дијагноза се заснива на симптомима који се јаве обично неколико сати након јела и може се потврдити испитивањем токсина у остацима рибе. (Видети оквир на следећој страни.) Ако сумњате на CFP, мудро је да затражите медицинску помоћ. Иако не постоји противотров, лечењем се могу ублажити тегобе које обично попусте за неколико дана. Међутим, CFP може бити изнурујућ тако да се благовременим лечењем може спречити да настале тегобе постану хроничне.

Израженост симптома варира у зависности од бројних фактора. Ту спадају затрованост рибе, количина и делови поједене рибе, ниво цигуатоксина који се већ налази у пацијенту и географско порекло рибе, јер изгледа да се токсини помало разликују у зависности од подручја. Жртве не само што не стичу имунитет већ постају осетљивије на токсине, тако да су случајеви поновног тровања још гори! И конзумирање алкохола погоршава симптоме. Да би се избегао повратак болести, пацијент не треба да једе рибу три до шест месеци након што је оболео од CFP-а, објашњава се у једној публикацији која говори о том раширеном обољењу.

Код најтежих случајева, тегобе могу трајати недељама, месецима а понекад чак и годинама и испољавају се слично синдрому хроничног умора. Понекад долази до смрти услед шока, престанка рада дисајних органа или срца, или услед дехидрације. До фаталног исхода обично дође ако се једе ткиво у коме се токсини више нагомилавају, као што су глава или унутрашњи органи рибе.

Још увек загонетка

Практично су све рибе које настањују коралне гребене, као и оне које се хране тим рибама, потенцијални носиоци цигуатоксина. Међутим, овде лежи једна загонетка. Рибе с једног гребена могу да буду веома токсичне, док та иста врста уловљена у непосредној близини може да буде здрава. Врсте које су у једном делу света често одговорне  за CFP безопасне су на другим местима. Пошто динофлагелати ослобађају токсине без утврђеног реда, тешко је предвидети када ће се рибе затровати.

Проблем погоршава и то што још увек не постоји јефтин и поуздан тест за утврђивање затрованости рибе. Највише што здравствени стручњаци за сада могу урадити је да, на основу забележених случајева CFP-а, обавесте јавност о томе које рибе треба избегавати и где се оне могу уловити. Врсте које се сматрају најчешћим носиоцима токсина су: баракуда, морски гргеч, краљевска скуша, црвени гргеч, риба-камен и афричка халапљивица, као и мурина. Старије и веће рибе обично представљају и већу опасност. На неким местима је забрањена продаја рибе за коју постоји могућност да је затрована. Међутим, сматра се да су безопасне морске рибе које се не хране рибом с гребена, као и рибе из подручја са умереном температуром.

Претпоставља се да ће се број случајева CFP-а повећати. Између осталог, то би се могло десити због тога што мртви корали представљају погодну средину за размножавање токсичних динофлагелата, а извештаји показују да све већи број коралних гребена оболева или умире.

Упркос непредвидивој природи CFP-а, можете смањити опасност од тровања тако што ћете следити неке основне смернице. (Видети горњи оквир.) Аребонто је умало умро зато што их није следио. Јео је главу и месо рибе камен која важи за веома ризичну врсту. Пошто је и раније јео ту рибу без икаквих последица, постао је, попут многих острвљана, превише самоуверен.

Да ли претходно речено значи да треба да избегавате морску храну док сте, рецимо, на одмору у тропским крајевима? Нипошто. Мудро је да обраћате пажњу на упозорења и пажљиво изаберете рибу која ће вам се наћи на тањиру.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 21 страни]

Уобичајени симптоми

◼ Дијареја, мучнина, повраћање, грчеви у стомаку

◼ Грозница, знојење, вртоглавица, главобоља, свраб

◼ Утрнулост или пецкање око уста, у шакама и стопалима

◼ Поремећај чула — хладно се осећа као топло и обрнуто

◼ Бол у мишићима и зглобовима, као и при мокрењу

◼ Успорен пулс, низак крвни притисак, умор

[Оквир/Слика на 21 страни]

Смањите ризик

◼ Распитајте се у риболовачким друштвима или код стручњака за риболов коју врсту рибе треба избегавати као и за подручја у којима су уловљене затроване рибе.

◼ Немојте јести рибу из подручја у којима је недавно забележена појава цигуатере.

◼ Немојте јести старије, веће рибе које настањују морске гребене.

◼ Не једите главу, јетру или друге унутрашње органе рибе.

◼ Чим уловите рибу, потпуно јој одстраните утробу.

[Слике на странама 20, 21]

Најсумњивије врсте

(НАЗИВИ СЕ МОГУ РАЗЛИКОВАТИ)

Афричка халапљивица

Морски гргеч

Баракуда

Риба-камен

Краљевска скуша

Мурина

[Слика на 20. страни]

Динофлагелат, извор токсина

[Извори слика на 20. страни]

Све рибе осим мурине: Illustrated by Diane Rome Peebles - Provided by the Florida Fish and Wildlife Conservation Commission, Division of Marine Fisheries Management; мурина: Photo by John E. Randall; динофлагелат: Image by D. Patterson and R. Andersen, provided courtesy of micro*scope (http://microscope.mbl.edu)

[Извор слике на 21. страни]

Рибе у позадини: Illustrated by Diane Rome Peebles - Provided by the Florida Fish and Wildlife Conservation Commission, Division of Marine Fisheries Management