Вера једног детета

ДАСТИН је седео и слушао док је његова мајка проучавала Библију с једном Јеховином сведокињом. Иако је имао само 11 година, дубоко је размишљао и постављао многа промишљена питања. Убрзо је затражио да и он проучава Библију с некадашњом мисионарком с којом је проучавала и његова мајка. Такође је почео да разговара са својим школским друговима о ономе што је научио.

Дастин је почео да у оближњој Дворани Краљевства посећује састанке, на којима је активно учествовао кад год је присутнима била пружена прилика за то. Када је са своје две млађе сестре и братом посећивао оца који није живео с њима, отац је захтевао да сви заједно иду у цркву. Дастин је објаснио зашто би радије ишао у Дворану Краљевства. Његов отац није имао ништа против тога и рекао је да ће му дозволити да иде.

Једно вече, након што се завршио састанак, мајка га није могла пронаћи. Не говорећи јој ништа, Дастин је отишао до надгледника Теократске школе проповедања и затражио да и он учествује у тој школи. Његова мајка се сложила. Био је узбуђен и радостан док је чекао свој први задатак. Међутим, у исто време почео је да осећа јак бол у пределу кука због чега су га водили на разна испитивања. Коначно, дошло је дуго очекивано вече када је требало да одржи говор у Дворани Краљевства. До тада је већ користио штаке. Међутим, попео се на подијум без њих иако је било очигледно да му је то задавало бол.

 Убрзо је установљено да Дастин болује од Јуинговог саркома, ретког облика рака костију. Наредну годину је углавном провео у дечјој болници у Сан Дијегу, у Калифорнији. Хемотерапија, зрачење и на крају ампутација десне ноге и карличне кости никада нису ослабиле његову снажну веру и љубав према Јехови. Када је био и сувише слаб да би могао читати, његова мајка, која је увек била уз њега, читала му је наглас.

Иако му се стање погоршавало, Дастин се никад није жалио. Стално је био активан — кретао се наоколо у својим колицима и храбрио друге пацијенте и њихове родитеље, као и једног младог Сведока који је био на лечењу. Болничко особље је могло видети да су Дастин и тај млади Сведок били другачији — њихова вера им је давала снагу.

Дастин је желео да се крсти. Зато су, док је лежао на софи јер је био преслаб да би седео, скупштинске старешине разматрале с њим питања која се осматрају са особама које желе да се крсте као Јеховини сведоци. Дана 16. октобра 2004, када је имао дванаест и по година, Дастин се крстио на једном покрајинском састанку.

Пре него што је започео говор за крштење, довезли су га колицима како би заузео своје место заједно с другим кандидатима за крштење. Када су били замољени да устану, Дастин је, обучен у своје најлепше одело, устао на једну ногу ослањајући се на столицу. На питања за крштење одговорио је гласно и јасно. Цела породица је била присутна, укључујући и његовог оца и маћеху. Дошло је и болничко особље, као и родитељи још неке деце која су оболела од рака и била у истој болници где и Дастин.

Следећег дана, Дастин је поново примљен у болницу. Рак се већ проширио на сваку кост у његовом телу. Како је бивао све слабији и осећао да му се ближи смрт, упитао је мајку да ли ће умрети. „Зашто питаш?“, одговорила је она. „Да ли се плашиш смрти?“

„Не“, рекао је он. „Само ћу затворити очи, и када их поново будем отворио приликом ускрсења, то ће бити као да сам их затворио на секунду. Више ме никада ништа неће болети.“ Затим је додао да се брине једино за своју породицу.

Следећег месеца Дастин је умро. Његовом погребу су присуствовали доктори, медицинске сестре, породице болничког особља, наставници, комшије и наравно Дастинова породица — они који су Јеховини сведоци као и они који то нису. Дастин је желео да се свима који дођу на погребни говор пружи добро сведочанство о његовим веровањима. Надгледник Теократске школе проповедања који му је доделио ученички задатак, једини који је успео да изнесе, одржао је изврстан говор који је ојачао веру окупљених људи од којих су многи стајали јер није било довољно места за седење.

Два стиха која је Дастин нарочито волео била су одштампана за све оне који су дошли на погребни говор — Матеј 24:14 и 2. Тимотеју 4:7. Његова снажна вера и беспрекорност храбриле су све оне који су га познавали. С нестрпљењем чекамо да га поздравимо када ускрсне. (Испричала Сведокиња с којом је Дастин проучавао.)

[Истакнути текст на 27. страни]

„Добру сам борбу водио, трку сам до краја истрчао, веру сам одржао“ (2. Тимотеју 4:7).

[Слика на 26. страни]

Горе: Дастин, пре него што се разболео

[Слика на 26. страни]

Доле: Дастин се крстио када је имао дванаест и по година