Галилејски чамац — благо из библијских времена

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИЗРАЕЛА

НЕКИ од најузбудљивијих догађаја из Исусове службе одиграли су се на Галилејском мору. Божји Син је на овом језеру ходао по води и умирио олујне таласе, а на његовим обалама је на чудесан начин нахранио хиљаде људи и лечио болесне.

Године 1986, на морском дну близу древног Капернаума дошло се до неочекиваног открића. Био је то чамац који је Галилејским морем пловио у време Исусове службе. Како је пронађен? Шта нам он открива?

Пронађен захваљујући суши

Сушне године, праћене жарким летом 1985, наплатиле су тежак данак Галилејском мору. Будући да се вода тог слатководног језера користила и за наводњавање усева, његов ниво је драстично опао откривајући велике површине муља. Два брата из једног насеља крај језера сматрала су то изврсном приликом да траже скривено благо. Док су себи крчили пут кроз муљ, нашли су неколико бронзаних новчића и старих ексера. А онда су га угледали — овални обрис у муљу је означавао место на коме је затрпан лежао древни чамац. Заиста су пронашли благо!

Археолози уопште нису очекивали да ће у Галилејском мору наћи чамац стар 2 000 година. Претпостављали су да су микроорганизми већ одавно уништили било коју врсту дрвета. Међутим, одређивање старости помоћу угљеникових изотопа, као и новчићи пронађени на том месту, довели су стручњаке до закључка да чамац потиче из првог века пре н. е. или из првог века н. е. Невероватно је што је труп чамца био у веома добром стању. Како је то било могуће?

Претпоставља се да је чамац остављен у једном нетакнутом подручју, што је омогућило да фин муљ покрије читав његов доњи део. С временом, муљ је отврднуо. Тако је древни чамац био чуван око 20 векова!

Када се вест о њему проширила, назван је Исусов чамац. Наравно, нико није озбиљно тврдио да су Исус и његови ученици пловили управо овим чамцем. Па ипак, због своје старости и сличности с чамцима описаним у Јеванђељима, заинтересовао је не само историчаре већ и изучаваоце Библије.

Чамац је дуг 8,2 и широк 2,3 метра. Његов градитељ је користио поступак градње у ком се прво направи труп. То значи да није причвршћивао даске на костур чамца, већ директно на кобилицу, те да је тако направио странице које су формирале труп. Овај поступак је био уобичајен у градњи бродова намењених за пловидбу по Средоземном мору. Међутим, могуће је да је галилејски чамац био прилагођен пловидби по језеру.

Изгледа да је чамац првобитно имао само једно четвртасто једро. Четири весла указују да је посада морала бити најмање петочлана — четири веслача и кормилар. Међутим, ова барка је могла да носи више од осам људи. Лако је замислити сличан чамац када се чита извештај о седморици ученика који су угледали ускрснулог Исуса док су ловили рибу (Јован 21:2-8).

Галилејски чамац је несумњиво имао палубу у крменом делу на коју су се  стављале велике рибарске мреже. Под таквом палубом се налазила нека врста заклоњеног места где су се уморни рибари могли одмарати. Исус је можда искористио тако нешто када је током олује ’био на крми и спавао на узглављу‘ (Марко 4:38). Сматра се да је „узглавље“ могла бити врећа с песком која се држала као баласт. a

Рибари на Галилејском мору

Замислите да сте у првом веку и да путујете сличним чамцем. Док пловите по Галилејском мору, шта можете да видите? Ту су рибари који бацају своје мреже, неки из малих чамаца а други стојећи у плићаку. С лакоћом, једном руком бацају те тешке мреже кружног облика чији је пречник између шест и осам метара. Након што равномерно падну на површину воде, мреже тону хватајући рибу. Рибар извлачи улов вукући мрежу на обалу или рони како би извукао мрежу и њен садржај. Библија говори да су Симон и Андрија ’бацали‘ мреже, вероватно на сличан начин (Марко 1:16).

Можете видети и рибаре који живо разговарају док припремају једну мрежу с пловцима. Та мрежа може да буде дугачка и 300 метара, а својим средњим делом се спушта и до осам метара дубине, док на крајевима има ужад за вучу. Рибари одабирају место, а затим половина њих остаје на обали с једним ужетом за вучу. Друга половина у чамцу удаљава се од обале, пловећи правом линијом и у потпуности одмотавајући мрежу. Затим усмеравају чамац према обали и полако повлаче мрежу тако да она формира полукруг. Након тога, рибари се искрцавају вукући друго уже. Како се те две групе рибара приближавају једна другој, тако извлаче свој улов (Матеј 13:47, 48).

У даљини можете да опазите самог рибара који пеца удицом. Исус је једном приликом рекао Петру да баци удицу управо у ово море. Можете да замислите Петрово запрепашћење када је упецао рибу и у њеним устима нашао сребрни новчић — тачно онолико колико је било потребно да се плати храмски порез (Матеј 17:27).

У сутон је све утихнуло на језеру. Изненада, спокој нарушавају рибари који лупају ногама о дно чамца и ударају веслима по води стварајући што је могуће већу буку. Зашто то раде? Они су већ поставили мреже у воду тако да рибе, преплашене буком, улећу право у замку. Та вертикална мрежа, невидљива у тами, направљена је на такав начин да се рибе лако заплету у њу. Мреже се постављају више пута током ноћи. Ујутро се оперу и окаче да се суше. Можда се питате: ’Да ли су такве мреже коришћене при чудесном улову описаном у Луки 5:1-7?‘

Процес рестаурације

Вратимо се у садашњост. Шта је било с пронађеним чамцем? Иако неоштећена, конструкција је била једва стабилнија од влажног картона. Било је немогуће да се чамац једноставно ископа из муља. Колика би само била штета када би се, након што је опстао толико дуго, уништио током процеса рестаурације! Пошто је ниво језера могао поново да нарасте, око налазишта је саграђен насип. Под трупом чамца прокопани су тунели како би се поставили носачи од фибергласа. Затим су, како је муљ полако уклањан, спољашњост и унутрашњост чамца обложене полиуретанском пеном.

Следећи изазов је био превоз овог осетљивог товара до места удаљеног 300 метара, на коме је требало да почне рад на конзервирању. Иако је полиуретанска заштита била снажна, изненадан трзај је могао да уништи трошно дрво. Тим који је радио на рестаурацији чамца довитљиво је то решио. Пробили су насип тако да се налазиште испунило водом. После толико векова, чамац је, сада обложен савременом заштитом, поново запловио Галилејским морем.

Саграђен је један бетонски резервоар у који је требало сместити чамац током рада на конзервирању, које је трајало 14 година. Тешкоће су настале када су резервоар преплавиле ларве комараца, стварајући проблеме онима који су морали да уђу у воду  како би радили на рестаурацији. Међутим, пронађено је једно древно и оригинално решење. У помоћ је позвано неколико риба светог Петра које су појеле ларве и очистиле воду у резервоару.

Ускоро је дошло време да се чамац осуши. Још увек је било сувише ризично да се суши природним путем. Воду која је натопила дрво требало је заменити нечим другим. Посебним поступком она је замењена синтетичким воском растворљивим у води, што је омогућило да се дрво осуши, а да не промени облик.

Након што се рад на конзервирању окончао, указао се релативно скроман чамац. Направљен је од 12 врста дрвета. Зашто? Један могући разлог је тај да у то време није било пуно дрвета. Други, вероватнији разлог је тај да власник није био богат човек. Чамац је био поправљан пуно пута пре него што је на крају напуштен на језеру.

Галилејски чамац вероватно нема никакве везе са Исусом. Па ипак, многи га сматрају великим благом. Он нам пружа прилику да завиримо у давну прошлост и замислимо како је изгледао живот на Галилејском мору током значајних дана Исусове земаљске службе.

[Фуснота]

[Слика на 15. страни]

Радници су брижљиво уклонили муљ из чамца

[Слика на 15. страни]

Обложен полиуретанском пеном

[Слика на 15. страни]

Након скоро 2 000 година, чамац је поново запловио

[Слика на 15. страни]

Макета чамца из првог века, како се претпоставља да је изгледао

[Слика на 15. страни]

Изложени галилејски брод — конзервирање је довршено

[Извор слике на 15. страни]

Све фотографије осим макете и мора: Israel Antiquities Authority - The Yigal Allon Center, Ginosar