Која течност је најдрагоценија?

„Крв је за медицину важна исто колико и нафта за саобраћај“ (Артур Каплан, директор Центра за биоетику на Универзитету Пенсилванија).

ДА ЛИ је најдрагоценија течност нафта? С обзиром на то да цена горива често расте вртоглавом брзином, многи би се сложили с тим. Ипак, свако од нас носи у себи неколико литара неупоредиво драгоценије течности. Размислите о следећем: Док се милиони барела нафте сваке године ваде из земље да би се задовољиле потребе човечанства за горивом, од добровољних давалаца добија се око 120 милиона јединица крви у нади да се ће тако помоћи онима који су болесни. a Тај запањујући број је еквивалент за крв око осам милиона људи.

Међутим, као што је случај са нафтом, јавља се и несташица крви. На то упозоравају медицинске установе широм света. (Видети оквир „Драстичне мере“.) Због чега је крв толико драгоцена?

Јединствено ткиво

Крв је течно ткиво задивљујуће сложености. Др Брус Ленас је за Пробудите се! изјавио да је крв „напросто чудесна и јединствена“. И заиста је тако! У једном уџбенику је чак описана као „једини течни орган у телу“. У њему се такође каже да је крв „живи транспортни систем“. Шта то значи?

„Систем крвних судова се може упоредити са системом канала у Венецији“, каже научник Ли Андерсон и додаје: „Њиме се преносе корисне материје, али и много отпада.“ Док путује кроз 100 000 километара дугачак систем крвних судова, ова драгоцена течност долази у додир са скоро свим ткивима, као и са срцем, бубрезима, јетром и плућима — виталним органима који прерађују крв и чије функционисање зависи од ње.

Захваљујући крви, у ћелије нашег тела стижу многе „корисне материје“ као што су кисеоник и материје које хране организам и јачају његову одбрамбену моћ. Истовремено, она односи отпадне материје, као што су отровни угљен-диоксид, делови оштећених и мртвих ћелија и други „отпад“. Улога крви у уклањању отпадних материја помаже да се објасни зашто је ризично доћи у додир с крвљу након што изађе из тела. Нико не може гарантовати да је сав „отпад“ из крви откривен и уклоњен пре него што се она да неком другом.

 Нема сумње да крв има вишеструку улогу без које живот не би био могућ. Због тога је у медицинској пракси постало уобичајено да се пацијентима који су изгубили крв даје трансфузија. Многи лекари би рекли да је управо оваква примена крви оно што је чини толико драгоценом. Међутим, у медицини долази до промена. Могло би се рећи да се на том пољу одвија тиха револуција. Многи лекари и хирурзи не одлучују се више тако брзо да дају трансфузију, као што је то раније био случај. Зашто?

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 4 страни]

Драстичне мере

Здравствени стручњаци процењују да је широм света годишње потребно још око 270 милиона јединица крви. Иако у земљама у развоју живи 82 посто светског становништва, њихов удео у укупним донацијама крви мањи је од 40 посто. Многе болнице у тим земљама принуђене су да лече без крви. Кенијске новине The Nation извештавају да се ’због недостатка крви сваког дана откаже или одложи скоро половина хируршких захвата за које је потребна трансфузија‘.

И богате земље се суочавају с проблемом несташице крви. Будући да људи данас живе дуже и да је медицина напредовала, повећао се број операција. Уз то, све више давалаца бива одбијено због ризичног начина живота или честих путовања, услед чега постоји могућност да добију неку заразну болест или паразите.

Организације које су одговорне за складиштење крви предузимају драстичне мере. С обзиром на то да млади углавном воде мање ризичан начин живота, сматра се да је њихова крв безбеднија. На пример, у Зимбабвеу се сада 70 посто донација крви добија од младих школског узраста. Заводи за трансфузију крви раде дуже, а у неким земљама им је чак дозвољено да понуде извесну компензацију како би привукли и задржали даваоце крви. Тако је у Чешкој организована кампања у којој се грађани позивају да дају крв, а за узврат им се нуди пиво! У једној индијској области, званичници су недавно ишли од врата до врата не би ли нашли даваоце вољне да помогну да се допуне испражњене залихе крви.