Пређи на садржај

Пређи на садржај

Интервју са једним биохемичарем

Интервју са једним биохемичарем

Интервју са једним биохемичарем

МАЈКЛ БИХИ, професор биохемије на Универзитету Лихај у Пенсилванији, објавио је 1996. године књигу Darwin’s Black Box—The Biochemical Challenge to Evolution (Дарвинова црна кутија — биохемијски изазов еволуцији). На ту књигу се указује у серији чланака под насловом „Како смо настали? Случајно или плански?“, која је објављена у издању часописа Пробудите се! од 8. маја 1997. Током периода од десетак година колико је прошло од издавања Дарвинове црне кутије, научници који заступају еволуцију свим силама су се трудили да оспоре аргументе професора Бихија. Критичари га оптужују да је дозволио да му религиозна убеђења (пошто је римокатолик) замагле научно расуђивање. Други тврде да су његови докази ненаучни. У интервјуу за Пробудите се! професор Бихи говори о томе зашто су његови ставови изазвали толику полемику.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ЗАШТО МИСЛИТЕ ДА ЖИВИ СВЕТ ПРУЖА ДОКАЗ О ИНТЕЛИГЕНТНОМ ДИЗАЈНУ?

ПРОФЕСОР БИХИ: Кад год видимо различите елементе који су састављени у једну целину да би вршили одређену сложену функцију, ми закључујемо да је то неко осмислио. Рецимо, ту су машине које свакодневно користимо, као што су косачица, аутомобил или нешто још једноставније. Мишоловка је пример који волим да споменем. Ви долазите до закључка да је њу неко направио јер видите различите делове који су састављени како би обавили одређену функцију — хватање миша.

Захваљујући научном напретку, откривено је како најсићушнији делови живих организама функционишу да би се ти организми одржали у животу. Било је велико изненађење када су научници открили сложене механизме који функционишу на молекуларном нивоу. Примера ради, унутар живих ћелија налазе се мали молекуларни „камиони“ који преносе хранљиве материје с једног краја ћелије на други. Ту су сићушни молекуларни „знакови“ који усмеравају те „камионе“ налево или надесно. Неке ћелије имају молекуларне „ванбродске моторе“ који им омогућавају да се крећу кроз течност. У сваком другом случају, када би видели тако сложен, функционалан систем, људи би закључили да је то неко конструисао. Друго објашњење за ту сложеност не постоји, упркос тврдњама заступника Дарвинове теорије. Пошто нам искуство говори да су такви системи увек производ нечијег рада, с пуним правом можемо закључити да су и молекуларни системи настали захваљујући интелигентном дизајну.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ЗАШТО СЕ ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ ВЕЋИНА ВАШИХ КОЛЕГА НЕ СЛАЖЕ С ВАШИМ ЗАКЉУЧЦИМА У ПОГЛЕДУ ИНТЕЛИГЕНТНОГ ДИЗАЈНА?

ПРОФЕСОР БИХИ: Многи научници се не слажу с мојим закључцима због тога што сматрају да идеја о интелигентном дизајну има ваннаучне импликације, то јест да снажно указује на нешто изнад саме природе. Овај закључак се многима не допада. Међутим, општеважеће начело је да наука треба да прати доказе, где год да они воде. По мом мишљењу, ако одбијате да прихватите нешто што је поткрепљено мноштвом доказа само зато што мислите да тај закључак има непожељне етичке импликације, у питању је недостатак храбрости.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ШТА БИСТЕ ОДГОВОРИЛИ КРИТИЧАРИМА КОЈИ ТВРДЕ ДА ПРИХВАТАЊЕ ИДЕЈЕ О ИНТЕЛИГЕНТНОМ ДИЗАЈНУ УНАПРЕЂУЈЕ НЕЗНАЊЕ?

ПРОФЕСОР БИХИ: Закључак да природа сведочи о дизајну није резултат незнања. До њега нисмо дошли због онога што не знамо већ на основу онога што знамо. Када је пре око 150 година Дарвин објавио своју књигу Постанак врста, није се знало колико је живот сложен. Научници су мислили да је ћелија толико једноставна да се напросто може појавити из талога на морском дну. Али, од тада је наука открила да су ћелије изузетно сложене, много сложеније од машина које се користе у овом 21. веку. Та функционална сложеност указује на сврсисходан дизајн.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ДА ЛИ ЈЕ НАУКА ПРУЖИЛА ИКАКАВ ДОКАЗ ЗА ТО ДА СУ СЛОЖЕНИ МОЛЕКУЛАРНИ МЕХАНИЗМИ КОЈЕ СТЕ СПОМЕНУЛИ НАСТАЛИ ЕВОЛУЦИЈОМ, ПУТЕМ ПРИРОДНОГ ОДАБИРАЊА?

ПРОФЕСОР БИХИ: Ако истражите у стручној литератури, установићете да нико није направио озбиљнији покушај — у смислу експеримента или детаљног научног модела — који би објаснио како су ти молекуларни механизми настали путем еволуције. То је случај иако су током протеклих десет година откако је моја књига објављена, многе научне организације, попут Националне академије наука и Америчког удружења за развој науке, позивале своје чланове да што пре учине све што је у њиховој моћи како би оповргли гледиште да живи свет пружа доказ о интелигентном дизајну.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: КАКО БИСТЕ ОДГОВОРИЛИ ОНИМА КОЈИ ТВРДЕ ДА У ГРАЂИ БИЉАКА ИЛИ ЖИВОТИЊА ПОСТОЈЕ ИЗВЕСНИ НЕДОСТАЦИ?

ПРОФЕСОР БИХИ: Не можемо тврдити да неки део организма не игра важну улогу само зато што не разумемо његову функцију. Примера ради, некада се сматрало да такозвани рудиментарни органи показују да постоје недостаци у грађи људског тела и других организама. Пошто се сматрало да су непотребни, слепо црево и крајници су обично били хируршки одстрањивани. Али онда је откривено да су ти органи део имунолошког система организма и више се не сматрају рудиментарним.

Још један фактор који треба имати у виду јесте чињеница да се у биологији одређене ствари заиста дешавају случајно. Али, ако мој аутомобил има улубљење или му пукне гума, то не значи да аутомобил или гума нису конструисани. Слично томе, чињеница да се у биологији неке ствари дешавају спонтано не значи да су се сложени, комплексни молекуларни животни механизми појавили пуким случајем. Тај аргумент једноставно није логичан.

[Истакнути текст на 12. страни]

„По мом мишљењу, ако одбијате да прихватите нешто што је поткрепљено мноштвом доказа само зато што мислите да тај закључак има непожељне етичке импликације, у питању је недостатак храбрости“