Млади питају...

Да ли патим од поремећаја у исхрани?

„Понекад када седнем да једем, постанем нервозна и почнем да дрхтим. Бојим се да ћу се угојити. Говорим себи: ’Морам да изгубим још два килограма‘“ (Марија). a

„Желим да будем привлачна и страхујем да ћу се угојити. Али не желим да ико сазна да након јела повраћам. То је јако непријатно“ (Адријана).

„Кажем себи: ’Од данас ћу престати с тим...‘ А онда, у току дана, долази неизбежан тренутак и ја се преједем. После тога осећам кривицу и пожелим да умрем“ (Јована).

ЖЕЛИШ да лепо изгледаш, и то је сасвим нормално. Када те нешто брине или си веома тужна, потребна ти је утеха. Ни у томе нема ништа лоше. Али, ако се можеш поистоветити са било којом од девојака које су управо цитиране, могуће је да имаш проблем. У том случају ниси једина. Чињенице показују да милиони младих — углавном девојке — имају неки поремећај у исхрани. b

Упознајмо се мало боље са анорексијом, булимијом и преједањем. Симптоми су различити, али је за сваки поремећај карактеристичан неприродан однос према храни. Уколико се препознаш у било ком опису који је овде наведен, буди уверена да постоји решење. Ти се можеш опоравити!

Кратак преглед

◼ АНОРЕКСИЈА. Девојка која пати од анорексије, ма колико мршава била, када погледа у огледало увек види особу с вишком килограма. Да би смршала, у стању је да предузме екстремне мере. „Постала сам опседнута калоријама“, каже једна аноректичарка. „Пажљиво сам планирала шта ћу јести током целе недеље. Изостављала сам оброке и напорно вежбала кад год бих сматрала да сам унела превише калорија. Узимала сам до шест лаксатива на дан.“

 Не прође много и симптоми анорексије почињу да се примећују. Поред губитка тежине, што је најчешћи знак, може доћи до опадања косе, сушења коже, малаксалости и слабљења костију. Може доћи и до поремећаја менструалног циклуса или чак до изостајања менструације неколико месеци.

Можда изгледа као да ови симптоми не проузрокују неку већу штету, али немој се заваравати — анорексија је опасна по живот. Једно истраживање је открило да на крају и до 10 процената оболелих умре, најчешће због оштећења неког органа или због других проблема који се јављају услед неправилне исхране.

◼ БУЛИМИЈА. Девојка која пати од булимије не избегава храну. Напротив, она може унети и до 15 000 калорија за само два сата! Затим избацује све што је појела, обично тако што изазове повраћање или тако што узима лаксативе или диуретике.

Особа се у већини случајева преједа у тајности. „Ако бих након школе стигла кући пре свих, обично бих се преједала“, каже једна девојка. „Брижљиво сам скривала доказе.“ Међутим, након преједања јавља се кривица. „Осећала бих се ужасно“, каже она, „али знала сам да могу поништити оно што сам урадила. Попела бих се на спрат, повраћала и осећала не само олакшање већ и да још увек држим све под контролом.“

Упркос било каквим привидним користима, такво ослобађање од хране је опасно. Због злоупотребе лаксатива долази до слабљења слузнице црева, па чак и до запаљења или инфекције. Учестало повраћање може проузроковати дехидрацију, кварење зуба, оштећује једњак и чак проузрокује срчане проблеме.

◼ ПРЕЈЕДАЊЕ. Као и код булимије, особа која се преједа уноси огромне количине хране. Разлика је у томе што се у случају преједања она не ослобађа хране. Због тога, таква особа може имати вишак килограма. Међутим, неки након преједања прибегавају изгладњивању или претерано вежбају. Понекад на тај начин успевају да одрже тежину, тако да породица и пријатељи уопште не схватају да та особа има неки поремећај.

Баш као аноректичари или булимичари, и особе које се преједају имају нездрав однос према храни. Једна девојка каже за себе и остале оболеле: „Храна је наш лични, тајни пријатељ — можда наш једини пријатељ.“ Друга каже: „Док се преједам, ништа ми више не изгледа важно. Храна је најважнија — она је утеха — а онда се након преједања јавља осећај кривице и утученост.“

Иако се они који имају овај поремећај не ослобађају хране, преједање је опасно. Може проузроковати дијабетес, висок крвни притисак, срчана обољења и више других болести. Такође може изазвати велику емоционалну штету.

 Може ли се то и теби догодити?

Наравно, већина људи који желе да смршају или да буду у форми немају неки поремећај у исхрани. Ипак, након што си размотрила ове информације, можда би желела знати да ли си кренула у том правцу. Запитај се:

◼ Да ли се стидим или ми је непријатно када су у питању моје навике исхране или понашање док узимам храну?

◼ Да ли кријем своје навике исхране од других?

◼ Да ли је храна постала најважнија у мом животу?

◼ Да ли се мерим више од једном дневно?

◼ Да ли сам спремна да се изложим ризику само да бих смршала?

◼ Да ли сам покушавала да намерно изазовем повраћање или сам узимала лаксативе или диуретике?

◼ Да ли моје навике исхране утичу на моје односе с другима? На пример, да ли сам радије сама него у друштву, тако да други не могу видети да се преједам или ослобађам хране?

Уколико твоји одговори на ова питања указују да имаш неки проблем, запитај се:

◼ Да ли ме овакав начин живота чини срећном?

Шта можеш учинити у вези с тим?

Одмах предузми нешто!

Први корак је да признаш себи да имаш проблем. „Након што сам размислила о томе“, каже Данијела, „увидела сам да се исто осећам и да имам исте навике као девојке које пате од анорексије. Било ми је страшно да се суочим са чињеницом да се понашам баш као и оне.“

Као друго, моли се Јехови у вези с тим озбиљним проблемом. c Усрдно га моли да ти помогне да увидиш шта је узрок поремећаја како би га могла савладати. Можеш се молити попут Давида: „Проникни у мене, Боже, и упознај срце моје. Испитај ме и види неспокојне мисли моје, и види има ли у мени нешто што ме на пут боли наводи, и води ме путем вечним“ (Псалам 139:23, 24).

 С друге стране, можда ћеш увидети да ти је јако тешко да се ослободиш поремећаја у исхрани. Можда је та навика постала тако снажна, попут зависности. Можеш се молити Јехови и у вези с тим. Тако је поступила Данијела. Она признаје: „У почетку нисам ни желела да се ослободим те навике. Зато сам морала да се молим да стекнем жељу да то урадим.“

Као треће, разговарај са родитељима или неком другом одраслом особом која ти може помоћи. Саосећајне одрасле особе те неће посрамити. Сасвим супротно, тежиће ка томе да опонашају Јехову за кога се у Библији каже: „Он не презире патњу невољника, нити му је она мрска, лице своје није од њега окренуо, и кад је к њему за помоћ завапио, он га је услишио“ (Псалам 22:24).

Истина, пут опоравка није лак. У неким случајевима, потребна је стручна помоћ. d Оно што је најважније јесте да учиниш нешто. Једна девојка која болује од булимије одлучила је да то уради. Она каже: „Једног дана сам почела да увиђам да више не могу контролисати нагон да избацујем храну. Међутим, нисам била сигурна да бих могла престати с тим. На крају сам урадила најтежу ствар коју сам икада морала да учиним. Затражила сам помоћ.“

И ти то можеш учинити!

Више чланака из серије „Млади питају...“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фусноте]

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Да ли мислиш да можда имаш поремећај у исхрани? Ако имаш, коме се можеш обратити за помоћ?

◼ Како можеш помоћи пријатељици која пати од поремећаја у исхрани?

[Оквир на 19. страни]

„Мислим да имаш проблем...“

Уколико ти неки члан породице или пријатељ упути ове речи, одупри се унутрашњем нагону да одбијеш помоћ. Замисли да твоја другарица примети да ти се поруб на хаљини рашио. Зар не би била захвална ако би ти скренула пажњу на то пре него што се у потпуности рашије? Библија каже: „Има и пријатеља приврженијих од брата“ (Пословице 18:24). Када ти неко приђе изражавајући бригу у вези с проблемом који имаш, та особа доказује да је баш такав пријатељ!

[Оквир/Слика на 19 страни]

’Хтела сам да будем мршава‘

„Почела сам да мршавим. Онда сам морала да извадим умњаке и нисам могла да једем. То је био почетак анорексије. Постала сам опседнута својим изгледом и својим телом. Никада нисам била довољно мршава. Моја најнижа тежина била је застрашујућа. Нанела сам велику штету свом телу! Сада ми нокти не расту. Пореметила сам свој биолошки сат. Имала сам четири побачаја. Рано сам ушла у менопаузу а мој метаболизам једва да функционише. Такође имам колитис. И све то само зато што сам пошто-пото хтела да будем мршава“ (Нина).

[Оквир на 20. страни]

Ако доживиш пад

Можда ћеш се изборити с поремећајем у исхрани, а онда након неколико недеља или чак месеци поново почети по старом. Уколико ти се то догоди, немој одустати. Библија каже да ’праведник [може] и седам пута пасти‘ (Пословице 24:16). Пад не значи да не можеш успети. То је само показатељ да треба да ојачаш своју одлучност, да препознаш упозоравајуће знакове када ти прети повратак на старо, и да се можда још једном повериш особама које те подржавају и које ће ти помоћи.

[Оквир/Слика на 20 страни]

Упознај се што боље са проблемом

Уколико патиш од неког поремећаја у исхрани, било би добро да се добро информишеш о њему. Што више знаш о том проблему, биће ти лакше да се избориш с њим. Вероватно ће ти користити информације које су објављене у издањима Пробудите се! од 22. јануара 1999, на странама 3-12 и од 22. априла 1999, на странама 13-15.

[Оквир на 21. страни]

САВЕТ РОДИТЕЉИМА

Уколико ваша ћерка пати од неког поремећаја у исхрани, шта ви можете учинити? Најпре пажљиво осмотрите информације које се налазе у овом чланку као и додатне информације на које се указује на 20. страни. Покушајте да разумете зашто се ваша ћерка понаша на такав начин.

Примећено је да многи који пате од неког поремећаја у исхрани имају ниско самопоштовање и по природи су перфекционисти, превише очекују од себе. Уверите се да ви не доприносите развијању таквих особина. Помозите својој ћерки да стекне сигурност (Исаија 50:4). Да бисте ублажили њену склоност ка перфекционизму, „нека ваша разумност буде позната“ (Филипљанима 4:5).

Такође утврдите какав ви имате став према храни и телесној тежини. Да ли можда нехотице и сувише истичете њихову важност, било речима било својим примером? Упамтите, млади су изузетно свесни свог изгледа. Чак и задиркивање буцмасте деце или адолесцената који почињу брзо да се развијају може посејати у њихов осетљиви млади ум семе које ће касније водити до проблема.

Након што уз молитву добро размислите о томе, отворено разговарајте са својом ћерком.

◼ Пажљиво испланирајте шта ћете рећи и када ћете то рећи.

◼ Јасно изразите своју бригу као и жељу да помогнете.

◼ Немојте се изненадити ако прва реакција буде одбијање.

◼ Пажљиво слушајте.

Што је најважније, радите заједно са својом ћерком на томе да се она избори са поремећајем. Нека јој цела породица помаже током опоравка!

[Слика на 21. страни]

Можда ћеш морати да се молиш за жељу да се избориш с тим поремећајем