Заштитите се од отмице аутомобила!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНОАФРИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

У ГРАДОВИМА широм света, од Карачија до Лисабона и од Најробија до Рио де Жанеира, крађа то јест отмица аутомобила представља све већи проблем. Према Управи правосуђа за статистику Сједињених Држава, у тој земљи је од 1993. до 2002. годишње у просеку било око 38 000 отмица аутомобила.

Јужноафричка Република, са шест пута мање становника од Сједињених Држава, има чак вишу стопу — преко 14 000 отмица годишње. Након што размотрите неке од тих случајева, разумећете зашто многи гледају на отмицу аутомобила као на један од најгорих злочина који могу доживети. Следе искуства неких људи који живе у највећем граду Јужноафричке Републике, Јоханесбургу. Она вам могу помоћи да сазнате како да поступите ако се икада нађете у таквој ситуацији или, што је још боље, како да смањите ризик од тога да уопште постанете жртва отмице аутомобила.

Истинита искуства

◼ „Моја пријатељица Сузан и ја учествовале смо годину дана у делу јеванђелизирања. Једне среде, пре него што смо отишле код следеће особе с којом смо проучавале Библију, зауставиле смо се под једним дрветом крај пута који је водио ка једном насељу како бисмо попиле мало чаја. Сузан је изашла из аута како би из пртљажника донела корпу. У тренутку када ми је пружила шољу, створила су се два човека. Један од њих јој је прислонио пиштољ на врат. Запрепашћена, покушала сам да изађем из аута, али ме је други човек гурнуо назад. Тако смо се нашле у ауту с два мушкарца који су возили  нас — стварно сам мислила да ће нас највероватније силовати или убити“ (Аника, млада удата жена).

◼ „У седам сати ујутро ишао сам колима на посао. Стао сам на једној раскрсници на којој има пуно људи који траже посао. Нисам ништа слутио све док ми кроз отворен прозор мог возила неко није прислонио пиштољ на врат и рекао: ’Излази или пуцам.‘ Истог тренутка, изнад нас је прелетео један хеликоптер. Помисливши да је то полиција, отмичар је пуцао и побегао. Погодио ме је у врат и повредио кичмену мождину. Због тога сам непокретан од врата наниже. Не осећам руке и ноге и не могу да их померам“ (Бари, отац једног тинејџера).

◼ „Требало је да са супругом, Линдси, одем на ручак. Чекао сам је у ауту. Врата су била закључана, али прозори су због врућине били мало отворени. Седео сам на месту возача и гледао напред када су се иза угла појавила два човека која су изгледала веома опуштено. Када су били на око осам корака испред аута, раздвојили су се тако да је један пошао ка левој, а други ка десној страни возила. Одједном су се нашли крај врата аутомобила, држећи ме са обе стране на нишану и вичући ми шта да урадим. Након што сам их послушао и упалио кола, викнули су ми да изађем и пређем на задње седиште. Један је возио док ме је други натерао да погнем главу. ’Који ми разлог можеш дати да те не убијем?‘, питао је. ’Ја сам Јеховин сведок‘, одговорио сам. Он је и даље говорио да ће ме убити, а ја сам се и даље молио и мислио на своју драгу супругу, питајући се како ће она реаговати када види да јој је муж нестао са аутом“ (Алан, путујући надгледник и отац).

Ова искуства показују како брзо и неочекивано може доћи до отмице аутомобила. Она такође указују на свакодневне ситуације које отмичари користе. На многим местима више није безбедно чекати или одмарати се у ауту који је паркиран на улици. Друга ризична места су раскрснице, као и прилаз вашој кући.

Исход ових отмица

На сву срећу, оно што су Аника и Сузан доживеле добро се завршило. Док су их отмичари возили, оне су покушале да им објасне дело вођења библијских студија у којем учествују. Изгледа да је то пробудило грижу савести код тих људи. „Извинили су се за оно што су урадили“, каже Аника, „али рекли су да су због времена у ком живимо приморани да краду и отимају аутомобиле како би преживели. Објасниле смо им зашто Бог допушта сиромаштво и патњу.“ Библијска порука их је дирнула у срце. Одлучили су да врате новац и ручне сатове које су одузели Аники и Сузан, уверавајући их да им неће наудити. „Затим нам је један од њих објаснио како да убудуће избегнемо отмицу аутомобила“, присећа се Сузан. „Затражили су да им обећамо“, додаје Аника, „да никада више нећемо стати крај пута да бисмо пиле чај.“ Након тога, баш као што су им и рекли, отмичари су зауставили ауто и изашли из њега, са цењењем прихватили библијску литературу и пустили их да се одвезу без икаквих проблема.

Када су стигли до једног забаченог места, отмичари су наредили Алану, путујућем надгледнику, да напусти возило. Иако је изгубио вредне ствари, био је захвалан  што му нису наудили. „Мислим да сам добро прошао“, присећа се Алан, „зато што сам сарађивао, био мирољубив и нисам паничио. Међутим, сигурно сам могао бити пажљивији. Из тог немилог случаја научио сам да се једноставно не смемо опустити, пошто живимо дубоко у последњим данима Сатаниног злог система.“ Следећег дана су се Алан и Линдси вратили у исто подручје како би наставили да проповедају са скупштином којој су били у посети. Алан каже: „Молили смо се и били смо веома обазриви. Није било лако, али Јехова нам је дао ’изузетну снагу‘“ (2. Коринћанима 4:1, 7).

Бари је жртва с најтежим последицама. Последњих 11 година је везан за инвалидска колица. Похвално је што је упркос томе сачувао позитиван став и није постао огорчен. Његова вера у праведан нови свет који је обећао Јехова Бог није се пољуљала (2. Петрова 3:13). Бари и даље редовно иде на хришћанске састанке и користи сваку прилику да говори другима о својој вери. Он каже: „Служење Јехови ми је одувек причињавало радост. Чак и поред тога што сам у инвалидским колицима и једва могу нешто учинити за себе, често размишљам о томе шта је Јехова урадио за мене и то ми помаже да истрајем. Ускоро ће овај зли систем доћи свом крају и коначно ће доћи дан када ћу поново моћи да ходам!“ (Исаија 35:6; 2. Тимотеју 3:1-5).

Власти у Јужноафричкој Републици спровеле су мере захваљујући којима је опао број отмица аутомобила. Па ипак, у другим деловима света отмице се и даље јављају, и има их све више. Прави хришћани гледају на Божје Краљевство као на једину владавину која ће искоренити све такве злочине и насиље (Псалам 37:9-11; Матеј 6:10).

[Оквир/Слика на 14 страни]

КАКО СМАЊИТИ РИЗИК ОД ОТМИЦЕ АУТОМОБИЛА

◼ Ако се возите у подручју у коме је долазило до отмица, нека врата аута буду закључана, а прозори затворени.

◼ Када успоравате да бисте стали на раскрсници, пазите на људе сумњивог изгледа који се задржавају поред пута.

◼ Одржавањем разумног растојања између вас и аута који је испред вас биће вам лакше да управљате возилом у случају да бежите од опасности.

◼ Уколико неки ауто удари у задњи део вашег аута, размислите да ли је безбедно да изађете како бисте утврдили штету. То би могла бити клопка. Ако до сличног инцидента дође у веома опасном подручју, било би сигурније да се одвезете до најближе полицијске станице.

◼ Обратите пажњу на непозната лица која се задржавају близу улаза у ваш дом. Ако приметите тако нешто, било би боље да наставите да возите и да се касније вратите кући, или бисте могли да се одвезете до најближе полицијске станице.

◼ Када морате да чекате у ауту паркираном у веома опасном подручју или тамо где нема пуно људи, пазите на оно што се дешава испред, као и иза вас. Ако наслутите опасност, упалите ауто и уклоните се на неко време.

[Слика на 14. страни]

Иако је везан за инвалидска колица, Бари је остао позитиван