Роми — хиљаду година радости и туге

СВЕ подсећа на неко велико традиционално венчање. Послужено је обиље хране и пића, а звуци музике испуњавају кућу. Око стидљивог младожење и озарене младе тискају се рођаци који желе да им честитају. Али, то није венчање већ само прослава веридбе на коју је вече уочи венчања дошло више од 600 гостију. Младожењина породица плаћа младиним родитељима цену за невесту. Сутра ће младожења и његова породица одвести младу у њен нови дом, где ће се одржати венчање и још једно славље поводом тога.

Сви рођаци младенаца говоре ромски — језик који се сматра страним у свим земљама где они живе. Различити дијалекти овог језика, као и многе вековне традиције и свадбени обичаји, део су културе народа који је расејан по читавом свету, али нема своју државу ни националну владу. Тај народ су Роми. a

Ко су Роми?

Пратећи језичко, културно и генетско порекло овог народа, враћамо се око 1 000 година у прошлост, у северну Индију. Када се изузму неке речи које су преузете у новије време, очигледно је да њихов језик потиче из Индије. Мање је очигледан разлог због ког су напустили ту земљу. Неки стручњаци сматрају да су њихови преци можда били занатлије и забављачи који су пратили војне чете и који су отишли из своје домовине после неког оружаног сукоба. У сваком случају, Роми су стигли у Европу  преко Персије и Турске пре 1300. године н. е.

У Европи су о Ромима дуго владала два екстремна гледишта. С једне стране, у неким романима и филмовима су идеализовани и приказани као гостољубиве, безбрижне луталице које песмом и игром неспутано изражавају животне радости и туге. С друге стране, оцрњивани су као непоуздани, чудни и неповерљиви — вечито по страни, изоловани и одвојени од друштва које их окружује. Осврнимо се на необичну прошлост Рома да бисмо разумели како су настале такве представе.

Доба дискриминације

У средњем веку, свет већине Европљана није се пружао даље од села или града у ком су живели. Замислите шта им је онда пролазило кроз мисли када су први пут видели новопридошле ромске породице. У њиховој појави је сигурно било много тога што је будило радозналост. Придошлице су имале тамну кожу, црну косу и очи, као и потпуно другачију одећу, навике и језик. Осим тога, Роми су се често држали по страни што вероватно потиче из прошлости, када су живели у Индији, у друштву подељеном на касте. Како су деценије пролазиле, првобитна радозналост Европљана уступила је место неповерењу.

Роми су били дословно гурнути на маргину друштва — могли су да се улогоре само изван насеља и нису смели да уђу унутра чак ни да би купили намирнице или узели воду. „Они краду децу“, причало се, „чак их једу!“ На неким местима се од Рома законом захтевало да кувају на отвореном како би свако ко то жели могао да провери шта се налази у њиховим казанима. Та провера се често вршила тако што се храна просипала на земљу. Не изненађује што су неки Роми крали храну да би преживели.

Да би се изборили са дискриминацијом, Роми су се тесно држали једни уз друге. Вековима им је породични живот био ослонац и извор радости. Познато је да су родитељи веома брижни према деци. Деца се на исти начин опходе према родитељима и брину о њима кад остаре. Осим тога, многи Роми се чврсто држе традиционалног кодекса понашања и онога што се сматра исправним.

 Живот на путу

Због тога што скоро нигде нису били радо виђени, Роми су стално путовали. Захваљујући том номадском животу, постали су вични различитим вештинама, као што је обрада метала и трговина. Такође су били познати као забављачи. Вршећи различите услуге, бар су могли да прехране своје породице. Пошто се веровало да Ромкиње имају спиритистичке моћи, неке од њих су зарађивале новац претварајући се да је заиста тако. Номадски живот је такође умањивао ризик од културно или морално штетног утицаја до ког би довео превелики контакт са онима који нису Роми (гађе, на ромском). b

У међувремену, предрасуде су водиле до прогонства. Роми су протерани из неких европских земаља. На другим местима су вековима били у ропству. Када је током 60-их година 19. века том ропству дошао крај, велики број Рома је мигрирао у Западну Европу и на амерички континент. Где год да су ишли, носили су свој језик, обичаје и вештине.

Чак и док су били угњетавани, Роми су понекад налазили извесно задовољство у бављењу уметношћу. У Шпанији су мешањем ромске и других култура настали фламенко музика и плес, док су у Источној Европи ромски музичари прихватили народне песме из тих крајева, додајући им свој препознатљиви стил. Страствене мелодије ромских песама утицале су чак и на композиторе класичне музике као што су Бетовен, Брамс, Дворжак, Хајдн, Лист, Моцарт, Рахмањинов, Равел, Росини, Сен-Санс и Сарасате.

Роми у савременом свету

Данас широм света живи између два и пет милиона Рома (неки кажу и много више). Највише их има у Европи. Велики број њих сада не путује од једног места до другог, а неки су добро ситуирани. Па ипак, Роми су у многим земљама и даље сиромашни и у неповољном положају. Често живе у крајњој беди.

Током комунистичке владавине у Источној Европи, политичка идеологија је подстицала на једнакост свих грађана. Власти  су донекле успевале да ограниче номадски начин живота Рома тако што су им обезбеђивале запослење и давале државне станове. То је понекад значило извесно побољшање у погледу здравља и животног стандарда, али није избрисало укорењена негативна осећања и ставове које су Роми и они који то нису вековима гајили једни према другима.

Током 1990-их, у Источној Европи је дошло до политичких промена које су обећавале нове могућности. Међутим, те промене су такође отвориле старе ране — програми за социјалну помоћ су редуковани а закони против дискриминације нису више тако енергично спровођени, услед чега се велики број Рома поново нашао у тешкој друштвеној и економској ситуацији.

У потрази за надом и бољим животом

Такво стање је владало у Источној Европи када је црнокоса Андреа ишла у школу. Била је једини ученик ромског порекла у одељењу. Иако је снажна личност, не може да задржи сузе док прича о томе како је била изложена исмевању и одбијању. „Када су се бирале екипе за неку игру, увек бих била изабрана последња“, присећа се Андреа. „Желела сам да побегнем у Индију, где се не бих разликовала од других. Неко је једном викнуо на мог друга: ’Врати се у Индију!‘ Он је одговорио: ’Вратио бих се да имам новца.‘ Нигде се нисмо осећали као код куће. Свуда смо били непожељни.“ Пошто је била талентована за плес, Андреа је маштала о томе да постане славна, надајући се да ће је тако други прихватити. Али, док је била тинејџер, пронашла је нешто много боље.

Андреа прича: „Једног дана нас је посетила Пирошка, млада жена која је Јеховин сведок. Она ми је из Библије показала да Бог воли сваког појединца, а не само човечанство у целини. Рекла ми је да ако то желим, Бог може бити мој пријатељ. Тада сам схватила да постоји неко коме је заиста стало до мене. Сазнање да су у Божјим очима сви људи једнаки пружило ми је више самопоуздања.

„Са Пирошком сам ишла на састанке Сведока где сам упознала и особе ромског порекла и друге. Приметила сам да међу њима влада јединство. Стекла сам праве пријатеље међу Сведоцима различитог порекла. Након што сам око годину и по проучавала Библију с Пирошком, и ја сам постала Јеховин сведок.“ Данас Андреа и њен супруг  служе као пуновремени проповедници, поучавајући друге да Бог воли људе из свих народа.

’Прихваћен као равноправан‘

Осврћући се на своју младост, Хајро прича: „Дружио сам се с младићима који су кршили закон и због тога сам често упадао у невоље. Једном сам био у притвору због крађе коју смо заједно починили. Када ме је полиција вратила кући, више сам се плашио мајчине реакције него њих јер сам попут многих Рома у породици поучаван да се не сме красти ни од кога.“

Када је Хајро одрастао, он и његова породица су дошли у контакт с Јеховиним сведоцима. Библијско обећање да ће Божје Краљевство уклонити предрасуде, дискриминацију и друге проблеме који погађају човечанство дубоко је дирнуло Хајра. „Роми никада нису имали своју владу која би бринула о њима“, каже он. „Зато сматрам да су они у доброј прилици да схвате колико ће добра Божје Краљевство донети свим људима. Ја већ сада видим те користи. Од када сам први пут крочио у Дворану Краљевства, осећам исто што и апостол Петар који је рекао: ’Заиста схватам да Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно‘ (Дела апостолска 10:34, 35). Сви су ме прихватили као равноправног. Просто  нисам могао да поверујем када су ми се они који нису Роми обраћали са прала — што на ромском значи ’брат‘!

„У почетку су ми се неки чланови породице жестоко противили. Нису могли да разумеју промене које сам предузео да бих живео у складу с библијским начелима. Али сада рођаци и остали Роми могу да виде колико сам срећан због тога што се чврсто држим Божјих мерила и колико је то корисно. Већина њих би такође волела да промени свој живот набоље.“ Хајро сада служи као хришћански старешина и пуновремени проповедник. Његова супруга Меган, која није Ромкиња, помаже Ромима и другима да из Библије сазнају како могу имати срећан живот, и сада и у будућности. „Породица мог мужа и остали Роми потпуно су ме прихватили“, каже она. „Драго им је што неко ко није ромског порекла показује такво интересовање за њих.“

[Фусноте]

[Истакнути текст на 24. страни]

Роми данас живе у скоро свим деловима света

[Оквир/Слика на 23 страни]

Процењује се да је током нацистичког режима у Европи, у Хитлеровим логорима смрти осим Јевреја, Јеховиних сведока и других, убијено више од 400 000 Рома. Године 1940, пре него што је светска јавност сазнала за Хитлерова убилачка настојања, глумац Чарли Чаплин, који је и сам био ромског порекла, снимио је филм Велики диктатор, у коме исмева Хитлера и нацистички покрет. Још неки познати уметници ромског порекла су глумац Јул Бринер, глумица Рита Хејворт (доле), сликар Пабло Пикасо (доле), џез музичар Ђанго Рајнхард и македонска певачица Есма Реџепова. Међу Ромима има инжењера, лекара, професора и посланика у државним парламентима.

[Извори]

AFP/Getty Images

Photo by Tony Vaccaro/Getty Images

[Оквир/Слика на 26 страни]

Сведоци ромског порекла

Многи Роми су постали Јеховини сведоци. Неки служе као скупштинске старешине или као пионири, проводећи много времена у служби проповедања. Власти у земљама у којима они живе, као и остали становници, сматрају их узорним грађанима. Један Сведок из Словачке који је ромског порекла, прича: „Једног дана је комшија покуцао на наша врата. Рекао нам је: ’Моја супруга и ја имамо проблеме у браку, али знам да нам ви можете помоћи‘. Када смо га питали: ’Зашто баш ми?‘, он је одговорио: ’Ако је Бог у ког верујете помогао вама Ромима да имате бољи живот, можда ће помоћи и нама.‘ Дали смо му књигу са библијским саветима за породични живот коју су издали Јеховини сведоци.

„Његова супруга, која није знала да је он био код нас, навратила је касније са истом молбом. ’Нико други у овој згради не може нам помоћи‘, рекла је она. Дали смо јој исту књигу. Обоје су нас замолили да не кажемо њиховом брачном другу за ту посету. Месец и по дана касније, почели смо да проучавамо Библију с тим брачним паром. Људи нас толико цене због тога што живимо у складу с библијском истином да су почели да нам се обраћају за духовну помоћ.“

[Слике]

Нарбон, Француска

Гранада, Шпанија

’Роми су у доброј прилици да схвате колико ће добра Божје Краљевство донети свим људима‘ (Хајро).

[Слика на 22. страни]

Пољска

[Извор]

© Clive Shirley/Panos Pictures

[Слика на 22. страни]

Роми у Енглеској, 1911.

[Извор]

By courtesy of the University of Liverpool Library

[Слика на странама 22, 23]

Словачка

[Слика на 23. страни]

Македонија

[Извор]

© Mikkel Ostergaard/Panos Pictures

[Слика на 24. страни]

Румунија

[Слика на 24. страни]

Македонија

[Слика на странама 24, 25]

Чешка

[Слике на странама 24, 25]

Шпанија

[Слика на 25. страни]

Андреа је маштала о томе да постане славна играчица, надајући се да ће је тако други прихватити

[Извори слика на 24. страни]

Румунија: © Karen Robinson/Panos Pictures; Македонија: © Mikkel Ostergaard/Panos Pictures; Чешка: © Julie Denesha/Panos Pictures