ТВ — медиј са притајеним утицајем

ТЕЛЕВИЗИЈА може бити веома делотворно образовно средство. Захваљујући њој, упознајемо земље и народе које можда никада нећемо лично видети. „Путујемо“ у тропске џунгле и поларне пределе оковане ледом, на планинске врхове и у океанске дубине. Можемо да завиримо у занимљиве светове атома и звезда. Гледамо вести о збивањима која се управо одигравају на другом крају света. Сазнајемо нешто више о политици, историји, текућим догађајима и култури. Телевизија приказује најтрагичније и најлепше тренутке у људском животу. Она забавља, поучава, чак и инспирише.

Међутим, већи део ТВ програма није ни користан, ни поучан. По свој прилици, најоштрије критике усмерене су против праве поплаве сцена у којима се отворено приказују насиље и секс. Примера ради, једно истраживање је показало да се у Сједињеним Државама на скоро два од три ТВ програма просечно прикаже шест сцена насиља на сат. Током одрастања, млади на телевизији виде на хиљаде сцена насиља и убијања. Осим тога, врло често се наглашава секс. Две трећине свих програма садржи разговоре о сексу, а на 35 посто  њих приказују се полни односи, који су углавном представљени као нешто безопасно и спонтано и обично укључују парове који нису у браку. a

Програми са еротским сценама и насиљем веома су тражени у целом свету. Амерички акциони филмови, који на крају стижу на ТВ, лако налазе пут до страних тржишта. Они не морају имати квалитетан сценарио ни добру глуму и лако их је разумети. Осмишљени су тако да пажњу гледалаца привлаче туче, убијање, специјални ефекти и еротске сцене. Међутим, да би се пажња публике задржала, неопходне су сталне новине. Гледаоци се брзо засите ако се нешто понавља — нешто што је било узбудљиво постаје сасвим уобичајено. Стога продуценти прибегавају све већим екстремима с циљем да изазову шок и узбуђење како би тиме подстакли занимање гледалаца. Зато у филмове укључују више насиља, настоје да сцене буду што реалније и још више истичу секс и садизам.

Расправа о утицају телевизије

Како на гледаоце утиче стална изложеност насиљу и сексу на телевизији? Критичари тврде да гледање насиља наводи људе на агресивно понашање и чини их мање саосећајним према жртвама насиља у стварном животу. Они такође указују на то да приказивање еротских сцена утиче на пораст промискуитета и поткопава морална мерила.

Да ли телевизија заиста тако утиче на људе? О томе се већ деценијама воде жестоке расправе, обављено је на стотине истраживања и написане су  хиљаде књига и чланака. У средишту дебате је проблем да се докаже да једна ствар проузрокује другу — на пример, да гледање насиља на телевизији у детињству касније проузрокује агресивно понашање. Понекад је тешко доказати однос узрок-последица. Да то поткрепимо примером: претпоставимо да сте први пут узели неки лек и да вам се неколико сати након тога на кожи појавио осип. Тада је лако закључити да је алергијску реакцију изазвао лек. Међутим, алергија се понекад развија постепено. У том случају, много је теже доказати да ју је изазвао одређени лек, пошто алергије имају бројне узроке.

Слично томе, тешко је доказати да насиље које се приказује на телевизији проузрокује криминал и антисоцијално понашање, мада многа истраживања потврђују да постоји таква веза. Уз то, неки починиоци кривичних дела изјавили су да је на њихове ставове и насилно понашање утицало оно што су гледали на телевизији. С друге стране, људи су током живота изложени мноштву утицаја. Видео-игре пуне насиља, друштвене вредности пријатеља и породице, услови живота — све то такође може допринети агресивном понашању.

Зато нимало не изненађује што се мишљења о томе разилазе. Један канадски психолог је написао: „Не постоје научни докази који би потврдили да гледање насиља наводи људе на насилно понашање или их чини неосетљивим на њега.“ Међутим, у једном саопштењу Одбора за медије и друштво Америчког удружења психолога речено је следеће: „Нема апсолутно никакве сумње у то да су особе које често гледају насиље на телевизији склоније агресивним ставовима и агресивном понашању.“

Размислите о утицају телевизије

Већ смо споменули да стручњаци воде полемику тражећи доказе да постоји веза између гледања насиља и насилног понашања. Ипак, мало људи би се усудило да тврди да телевизија нимало не утиче на наше размишљање и поступке. Размислите о следећем: једна једина фотографија може нас разљутити, довести до суза или пак развеселити. И музика дубоко утиче на наше емоције. Речи, чак и у писаном облику, наводе на размишљање, буде наша осећања и утичу на наше поступке. Какав тек утицај имају покретне слике, музика и жива реч када су вешто испреплетене заједно! Не чуди што је телевизија прави магнет! Уз то, она је увек надохват руке. Један писац каже: „Откако је човек научио да своје мисли изражава писаним путем... ниједно ново средство за преношење идеја није имало такав утицај на цивилизацију.“

Пошто знају да на гледаоце утиче оно што виде и чују, многе компаније сваке године потроше милијарде долара на маркетинг. Оне не улажу толики новац зато што мисле да би рекламирање могло да буде ефикасно — оне знају да је оно ефикасно. То продаје њихове производе. Компанија Кока-Кола је 2004. године потрошила 2,2 милијарде долара на рекламирање својих производа широм света у штампи, на радију и телевизији. Да ли се то улагање исплатило? Компанија је те године зарадила скоро 22 милијарде долара. Оглашавачи су свесни да једна реклама није довољна. Због тога настоје да своје производе или услуге рекламирају из године у годину, што се може упоредити са индоктринацијом.

Ако рекламе од 30 секунди утичу на наше ставове и поступке, можемо бити уверени да такав ефекат имају и сати проведени уз ТВ екран. „Иако то није толико очигледно, овај медиј врши притајени утицај чак и када је реч о сасвим обичној, свакидашњој забави“, каже писац књиге Television—An International History. А у књизи A Pictorial History of Television каже се да „телевизија мења наш начин размишљања“. Питање које треба да поставимо себи гласи: ’Да ли оно што гледам утиче на моје размишљање онако како то ја желим?‘

Ово питање је посебно важно за оне који служе Богу. Велики део онога што се приказује на телевизији у супротности је са узвишеним начелима и моралним мерилима која се налазе у Библији. Начин живота и поступци које Свето писмо осуђује приказују се као прихватљиви, нормални, па чак и модерни. Истовремено, хришћанске вредности и они који их се придржавају често се игноришу,  исмевају или омаловажавају. Изражавајући своје негодовање због тога, један писац је рекао: „Није довољно што се нешто изопачено приказује као нормално. Мора се и нормално приказати као изопачено.“ И сувише се често путем телевизије врши притајени утицај, тако што се ’за зло каже да је добро, а за добро да је зло‘ (Исаија 5:20).

Морамо водити рачуна о томе шта гледамо, јер ће то утицати на наше размишљање. Библија каже: „Ко се дружи [„ходи“, ДК] с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи“ (Пословице 13:20). Библијски изучавалац Адам Кларк запажа: „Ходити с једном особом подразумева љубав и приврженост; немогуће је не опонашати оне које волимо. Зато и кажемо: ’Реци ми с ким си и рећи ћу ти какав си.‘ Ако знам с ким се неко дружи, лако ћу погодити каква је он особа.“ Као што смо видели, путем телевизије већина људи проводи много времена у друштву особа које нису нимало мудре и које прави хришћанин никада не би позвао у свој дом.

Ако би вам лекар преписао неки јак лек, вероватно бисте добро испитали које су користи и ризици повезани с коришћењем тог лека. Узимање погрешног лека, па и прекомерне дозе правог лека може нарушити здравље. Исто би се могло рећи и за гледање телевизије. Зато је мудро да озбиљно размислимо о ономе што гледамо.

Под надахнућем од Бога, апостол Павле је подстакао хришћане да размишљају о ономе што је истинито, племенито, праведно, чисто, допадљиво, похвално, честито и хвале вредно (Филипљанима 4:6-8). Да ли ћете применити тај савет? Бићете срећни ако то будете чинили.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

„Телевизија је проналазак који вам омогућава да вас у вашој дневној соби забављају људи које иначе не бисте позвали у свој дом“ (Дејвид Фрост, британски новинар).

[Оквир на 5. страни]

Зашто се у Библији спомињу секс и насиље?

Каква је разлика између насиља и секса који се приказују на телевизији и онога што је описано у Библији? Библијски извештаји у којима се спомињу секс и насиље нису написани с намером да разоноде, већ ради поуке (Римљанима 15:4). У Божјој Речи се износе историјске чињенице. Она нам помаже да разумемо какво је Божје гледиште и да учимо из грешака других.

У већини земаља где се емитују рекламе, секс и насиље се не приказују у образовне сврхе, већ ради новца. Рекламна индустрија жели да привуче што већи број људи, а еротске сцене и насиље привлаче пажњу гледалаца. Због тога људи гледају рекламе и купују производе који се рекламирају. У информативном програму важи следеће начело: вест која обилује језивим сценама, биће ударна. Једноставно речено, стравичне приче — о злочинима, катастрофама и ратовима — имају предност у односу на вести које не привлаче толику пажњу.

Иако се у Библији спомињу насилна дела, она подстиче људе да буду мирољубиви, да не траже освету, већ да проблеме решавају на миран начин. Она доследно истиче важност полног морала. У већини случајева, таква порука се не може наћи у ономе што се приказује на телевизији (Исаија 2:2-4; 1. Коринћанима 13:4-8; Ефешанима 4:32).

[Оквир/Слика на 7 страни]

ТЕЛЕВИЗИЈА И МЛАДИ

„На основу многобројних доказа који су прикупљени током више деценија истраживања, велика већина научника и лекара слаже се да гледање насиља штетно утиче на децу“ (Породична фондација Хенри Кајзер).

„[Слажемо се са] Америчком педијатријском академијом да ’деца млађа од две године не треба да гледају телевизију‘. У том периоду, када се њихов мозак изузетно брзо развија, деци је потребна активна игра и контакт са стварним људима. То ће им омогућити да се правилно развију у интелектуалном и физичком погледу, као и да науче да се сналазе у друштву“ (Амерички Национални институт за медије и породицу).

[Слика на странама 6, 7]

Да ли оно што гледам утиче на моје размишљање онако како то ја желим?