„Возићи“ који светле у мраку

◼ Мирно је вече негде у унутрашњости Бразила. Испод растреситог горњег слоја шумског тла појављује се мајушни „воз“. Његову путању осветљавају два црвена „фара“, док на бочним странама има 11 парова жутозелених светиљки. Међутим, то није обичан воз. Ради се о седам центиметара дугачкој ларви једног тврдокрилца из породице Phengodidae који живи у Северној и Јужној Америци. Женке остају у облику ларве и подсећају на воз са осветљеним вагонима, па их често називају црви-железничари. Бразилски сељани их називају возићима.

Током дана, ова тамнобраон ларва је скоро неприметна. Али, кад падне мрак, њено присуство се запажа по светлости задивљујућег спектра боја. Та светлост се добија захваљујући органској супстанци званој луциферин која уз присуство ензима луциферазе оксидира и производи хладну светлост црвене, наранџасте, жуте и зелене боје.

Црвени „фарови“, то јест предња светла сјаје скоро непрестано, што није случај и са жутозеленим бочним светлима. Истраживачи претпостављају да предња светла помажу ларви да пронађе стоноге, своју омиљену храну, док бочна светла изгледа служе да се одбију грабљивци као што су мрави, жабе и пауци. Она им поручују: „Ја нисам укусна. Одлазите!“ Зато се бочне „лампе“ пале када ларва осети потенцијалног грабљивца. Такође светле када она напада стоноге и када лежи склупчана око својих јаја. Под нормалним околностима, бочна светла наизменично сјаје јаче и слабије — све то у неколико секунди — и тај циклус се понавља онолико често колико је то потребно.

Овај пример показује да се чак и у шумском тлу може наћи задивљујућа лепота, што нас подсећа на речи хвале које је псалмиста упутио Створитељу: „Пуна је земља стваралаштва твога“ (Псалам 104:24).

[Извор слике на 26. страни]

Robert F. Sisson / National Geographic Image Collection