Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто Бог допушта патњу?

Зашто Бог допушта патњу?

Зашто Бог допушта патњу?

ПОНЕКАД особа која пита „Зашто?“ не тражи само одговоре већ и утеху. Када то питање постави неко ко је доживео тежак губитак, утеха му је преко потребна. Да ли Библија пружа такву утеху? Осмотримо три важне библијске истине које су с тим повезане.

Као прво, није погрешно поставити питање зашто Бог допушта патњу. Неки људи се плаше да ће, ако то питају, изгледати да немају довољно вере или да не поштују Бога. Али, није тако — ако искрена срца постављате то питање, знајте да нисте једини. Верни пророк Авакум је питао Бога: „Зашто ме пушташ да видим зло и зашто гледаш муку? Зашто су пљачка и насиље преда мном, зашто настају препирке и зашто избијају свађе?“ (Авакум 1:3). Јехова Бог није укорио Авакума због тога. Авакумова питања су записана у Божјој Речи како бисмо сви могли да их читамо (Римљанима 15:4).

Као друго, важно је да разумемо да Бог саосећа с нама у нашим невољама. Он није далек ни тајанствен, воли правду и мрзи зло, као и патњу коју оно проузрокује (Псалам 37:28; Пословице 6:16-19). У Нојевим данима, Бог је „осетио бол у срцу“ због тога што је земља била пуна насиља (Постанак 6:5, 6). Он се није променио — исто осећа и због онога што се догађа у наше време (Малахија 3:6).

Треће, Бог никада не проузрокује зло. Библија то јасно истиче. Они који окривљују Бога за ствари као што су убијање и тероризам заправо га клеветају. Запазите шта се каже у Јову 34:10: „Далеко је од истинитог Бога да зло чини, и од Свемоћног да неправедно поступа!“ Нешто слично стоји и у Јакову 1:13: „Кад је у кушњи, нека нико не говори: ’Бог ме искушава.‘ Јер се Бог не може искушавати злим стварима нити он икога злом искушава.“ Зато, ако се суочавате с патњом и недаћама, будите уверени да их Бог не проузрокује.

Ко влада светом?

И поред свега што је претходно речено, остаје питање: „Ако је Бог пун љубави, праведан и моћан, зашто је толико зла око нас?“ Да бисмо добили одговор, најпре треба разјаснити једну уобичајену заблуду. Многи људи мисле да Свемоћни Бог влада овим светом и да има потпуну контролу над свим збивањима. „У свемиру нема ниједног атома нити молекула који је ван његове контроле“, изјавио је директор једне теолошке школе. Да ли то Библија заиста научава?

Не. Многи су изненађени када сазнају шта Библија каже о томе ко заправо влада светом. На пример, у 1. Јовановој 5:19 стоји: „Цео свет је у власти Злога.“ Ко је тај Зли? Исус Христ је рекао да је то Сатана Ђаво, кога је назвао ’владарем света‘ (Јован 14:30). Када то знамо, зар нам онда није лакше да разумемо зашто има толико зла и патње? Сатана је свиреп, поступа преварно и пун је мржње, што је узрок многих патњи које људи доживљавају. Зашто онда Бог дозвољава Сатани да влада?

Спорно питање покренуто у Едену

Како би се осећао један брижан и добар родитељ ако би био јавно оптужен за то да лаже своју децу, злоупотребљава свој ауторитет над њима и ускраћује им добре ствари? Да ли би оповргнуо увредљиве оптужбе ако би физички напао свог тужитеља? Наравно да не би! У ствари, ако би поступио на тај начин, могло би се помислити да су те оптужбе оправдане.

Ова илустрација нам помаже да разумемо начин на који је Јехова Бог поступио када му је био упућен изазов на самом почетку људске историје, на месту званом Еден. Тамо је Бог првим људима, Адаму и Еви, објавио дивну намеру за своју земаљску децу. Требало је да напуне земљу, да је обрађују и претворе у рај (Постанак 1:28). Осим тога, стотине милиона духовних Божјих синова били су живо заинтересовани за тај предиван подухват (Јов 38:4, 7; Данило 7:10).

Будући да је великодушан Бог, Јехова је Адаму и Еви подарио предиван дом, један врт у ком је расло дрвеће пуно укусних плодова. Само једно дрво било им је забрањено — ’дрво спознања добра и зла‘. Тиме што не би јели с тог дрвета, Адам и Ева би показали потпуно поуздање у свог Оца, признајући да он има право да одлучује шта је за њих добро а шта лоше (Постанак 2:16, 17).

Нажалост, подстакнут жељом да буде обожаван, један од Божјих духовних синова рекао је Еви да неће умрети ако буде јела забрањени плод (Постанак 2:17; 3:1-5). Тако се тај зли анђео, Сатана, отворено супротставио Богу, у основи га називајући лажовом! Сатана је такође оптужио Бога да од Адама и Еве скрива информације које су за њих веома важне. Наговестио је да су људи способни да сами одлучују шта је добро а шта лоше. Једноставно речено, оптужио је Бога да је неспособан Владар и Отац и индиректно указао да би он, Сатана, био бољи у томе.

Будући да је препредено и подмукло лагао, тај анђео је учинио себе Сатаном Ђаволом. Та имена значе „противник“ и „клеветник“. Шта су Адам и Ева учинили? Они су стали на Сатанину страну и окренули леђа Богу (Постанак 3:6).

Јехова је одмах могао да уништи побуњенике. Али, као што показује пример који смо навели, спорна питања која су се тада појавила нису се могла решити насилно, путем одмазде. Осим тога, треба имати на уму да су Сатанин изазов упућен Богу чули милиони анђела. У ствари, један непознат, али прилично велики број њих касније се придружио Сатани у побуни. Они су постали демони (Марко 1:34; 2. Петрова 2:4; Јуда 6).

Зашто се Бог није умешао?

Када је навео Адама и Еву да изаберу независност од свог Створитеља, Сатана је заправо основао једну породицу која није била сасвим независна, већ је била под његовом влашћу. Свесно или несвесно, та породица је под утицајем свог „оца“, Ђавола, почела да бира властите циљеве и мерила понашања (Јован 8:44). Али, да ли ће им такав начин живота донети истинску слободу и трајну срећу? Јехова је врло добро знао да неће. Па ипак, дозволио је побуњеницима да наставе путем независности, јер су спорна питања која су била покренута у Едену једино на тај начин могла бити решена једном засвагда.

Током више од 6 000 година колико је од тада прошло, човечанство је развило један светски поредак, испробало све облике владавина и сва могућа мерила понашања. Да ли сте задовољни резултатима? Да ли људска породица живи у истинској срећи, миру и јединству? Очигледно је да није тако. Уместо тога, ратови, глад, природне катастрофе, болест и смрт харају светом проузрокујући ’ништавност‘, ’бол‘ и ’уздисање‘, баш као што пише у Библији (Римљанима 8:19-22; Проповедник 8:9).

Међутим, неко би могао да пита: ’Зашто Бог није спречио трагедије?‘ Осим што то не би било праведно, спорна питања би била потиснута у други план — изгледало би да побуна против Бога може проћи без последица. Зато Јехова није управљао догађајима иза сцене спречавајући све злочине и трагедије који су директно или индиректно последица непослушности њему. a Он никада не би учинио ништа чиме би се подупрла лаж да свет којим влада Сатана може успети и да се у њему налази кључ за срећу! Па ипак, Бог није био потпуно равнодушан према свему што се догађало. У ствари, као што ћемо видети, био је веома активан.

„Мој Отац ради све до сада“

Ове Исусове речи показују да Бог није пасивно посматрао како се одвијају светски догађаји (Јован 5:17). Напротив, од побуне у Едену, он је учинио много тога. На пример, надахнуо је писце Библије да забележе његово обећање да ће се појавити ’потомство‘ које ће уништити Сатану и све који га подржавају (Постанак 3:15). Надаље, помоћу тог Потомства, Бог ће успоставити једну владавину, небеско Краљевство, која ће донети срећу послушним људима и уклонити све узроке патње, па чак и саму смрт (Постанак 22:18; Псалам 46:9; 72:16; Исаија 25:8; 33:24; Данило 7:13, 14).

Да би испунио та предивна обећања, Јехова је послао на земљу Онога ко ће постати Владар тог Краљевства. То је био Исус Христ, Божји Син (Галатима 3:16). У складу с Божјом намером за њега, Исус је првенствено поучавао о Божјем Краљевству (Лука 4:43). Он је својим делима показао шта ће све учинити као Краљ тог Краљевства. Хранио је хиљаде гладних, лечио болесне, ускрсавао мртве и чак је умирио снажну олују, чиме је показао да има моћ над природним силама (Матеј 14:14-21; Марко 4:37-39; Јован 11:43, 44). У вези са Исусом, Библија каже: „Колико год има Божјих обећања, посредством њега постала су ’да‘“ (2. Коринћанима 1:20).

Они који слушају Исуса и нису више „део света“, то јест човечанства које је отуђено од Бога и којим влада Сатана, постају драгоцени део Јеховине породице (Јован 15:19). У целом свету, та породица правих хришћана мотивисана је љубављу и поступа мирољубиво. Препознатљиви су по томе што одлучно настоје да међу њима не буде ни трага од предрасуда и расизма (Малахија 3:17, 18; Јован 13:34, 35).

Прави хришћани не пружају подршку садашњем поретку, већ подупиру и објављују Божје Краљевство. Они то чине из послушности Исусовој заповести која се налази у Матеју 24:14. Размислите о следећем: Ко проповеда ’добру вест о краљевству‘ по целом свету? Као међународно братство, ко одбија да учествује у ратовима и националним и племенским споровима који доводе до подела? И ко настоји да живи у складу с Божјом Речју, било да су њена узвишена мерила популарна или не? (1. Јованова 5:3). Многи су приметили да Јеховини сведоци поседују ова обележја. Позивамо вас да лично испитате доказе у прилог томе.

Изаберите Божју владавину!

Отуђено од Бога и под преварним утицајем Сатане, човечанство је развило светски поредак који све дубље тоне у несрећу и безнађе. Чак се и наш земаљски дом уништава! С друге стране, Јехова је успоставио небеску владавину која већ сада мења животе милиона људи набоље и свима даје сигурну наду (1. Тимотеју 4:10). Коју ћете владавину изабрати?

Сада је време да направите избор, јер Бог неће дозволити да Сатана и његов зли свет постоје у недоглед. Божја првобитна намера да претвори земљу у рај никада се није променила. Док се ближи остварење тог циља, Божје Краљевство и његови поданици ће све више напредовати, док ће свет под Сатанином контролом доживљавати све више „болних невоља“, док га Бог не оконча (Матеј 24:3, 7, 8). Зато, ако се искрено обраћате Богу с питањем: „Зашто?“, слушајте оно што Он говори и развијајте поуздање у библијску поруку која пружа утеху и наду. Чак и сада, сузе жалости могу се претворити у сузе радоснице (Матеј 5:4; Откривење 21:3, 4).

[Фуснота]

a Иако је повремено утицао на збивања на земљи, Бог то није чинио да би подржао садашњи поредак. Оно што је предузимао било је повезано са испуњењем његове намере (Лука 17:26-30; Римљанима 9:17-24).

[Слике на 7. страни]

Да ли сте задовољни резултатима људске владавине?

[Извори]

Беба: © J. B. Russell/Panos Pictures; уплакана жена: © Paul Lowe/Panos Pictures

[Слика на странама 8, 9]

Исус ће обновити рај на земљи — чак ће умрле вратити у живот