Био сам расипни син

ИСПРИЧАО МЕРОС ВИЛИЈАМ САНДЕЈ

Од детињства сам поучаван да волим Бога; али када сам имао 18 година побунио сам се и отишао од куће. Наредних 13 година живео сам као расипни син из Исусовог поређења (Лука 15:11-24). Постао сам нарко-дилер и скоро сам уништио свој живот. Испричаћу вам шта је довело до тога и како сам се касније вратио на прави пут.

РОЂЕН сам 1956. као друго од деветоро деце. Моји родитељи су били Јеховини сведоци. Живели смо у Илеши, граду у југозападном делу Нигерије. Мој отац је одгајан као католик али је 1945. године од свог ујака добио књигу Харфа Божја. a Након што ју је прочитао, отац је потражио Јеховине сведоке. Крстио се 1946, а мајка убрзо после тога.

Још увек се сећам колико ми је Јехова био стваран када сам био дете и како сам ревно учествовао са родитељима у служби проповедања. Мој отац је проучавао Библију са мном. Такође је са мном с времена на време проучавала Алис Обара, чији је муж био путујући надгледник. Моји родитељи су желели да постанем пуновремени објавитељ. Међутим, мама је сматрала да би било добро да прво завршим средњу школу.

Убрзо након што сам са 16 година кренуо у школу, немудро сам склопио пријатељства са особама које нису поштовале библијска начела. Како је то била глупа грешка! Није прошло дуго, и почео сам да пушим и да живим неморално. Био сам свестан да мој нови начин живота није у складу са оним чему сам поучаван на хришћанским састанцима, па сам престао да их посећујем и да учествујем у служби од куће до куће. То је веома болело моје родитеље, али мене више нису интересовала осећања других.

Напуштам дом

Након само две године средње школе, напустио сам породичну кућу и почео да живим са пријатељима у комшилуку. Понекад бих се ушуњао у кућу, покупио сву храну коју сам могао и побегао. Очајан због свега тога, отац је престао да плаћа трошкове мог школовања, надајући се да ћу се променити.

Међутим, негде у то време, добио сам стипендију. Спонзор из Шкотске ми је плаћао школарину и понекад ми је слао поклоне и новац. У међувремену, двојица моје браће су такође престала да учествују у хришћанским активностима, што је нанело неописиви бол мојим родитељима. Мама је неколико пута са сузама разговарала са мном. Иако сам се због тога осећао лоше, нисам се променио.

У великим градовима

Након што сам завршио школу 1977, отишао сам у Лагос и нашао посао. Убрзо сам на непоштен начин дошао до новца и  купио такси. Пошто сам имао више новца, почео сам да се дрогирам и да проводим много времена у ноћним клубовима и јавним кућама. Убрзо ми је живот у Лагосу досадио па сам се 1981. преселио у Лондон. Одатле сам отишао у Белгију где сам похађао часове француског и радио скраћено радно време у једном ресторану. Међутим, главна преокупација ми је била слање кола и електронске опреме у Нигерију.

Отац је писао подружници Јеховиних сведока у Белгији и замолио их да ме посете и да покушају да проучавају Библију са мном. Али, кад год су Сведоци дошли код мене, ја сам одбио да разговарам са њима. Почео сам да посећујем једну цркву где смо јели, пили и бавили се разним спортовима након црквене службе.

Живот нарко-дилера

Године 1982. отпремио сам једна скупа луксузна кола за Нигерију и отишао до тамошње луке да бих се лично уверио да је све прошло у реду. Нигеријски цариници су установили да је потврда о плаћању царине фалсификована због чега сам био затворен око 40 дана. Отац је платио кауцију за мене и пуштен сам. Пошто ми је требало новца да окончам ту парницу, вратио сам се у Белгију са неком робом укључујући и неколико килограма марихуане. Након што сам ослобођен оптужбе за фалсификовање царинског документа, почео сам да тргујем дрогом.

На једном путовању, ухапшен сам у Холандији. Имиграциона служба ме је протерала и послала авионом за Нигерију. Успут сам срео још неке нарко-дилере и удружио се с њима. У јануару 1984. преселио сам се у једну другу афричку земљу. Пошто сам знао француски, језик који се тамо говори, убрзо сам се спријатељио с полицајцима, војницима и имиграционим службеницима. Тако смо организовали увоз на хиљаде килограма марихуане у ту земљу.

Ухапшен и затворен

Затим сам поново упао у невољу. Договорио сам се с једним војним капетаном да ми помогне да пребацим своју робу преко аеродрома у тој земљи. Али, он је закаснио и ја сам био ухапшен. Жандари су ме толико тукли и малтретирали да сам се онесвестио. Одвели су ме у болницу и тамо ме оставили, мислећи да ћу умрети. Али преживео сам и касније је против мене подигнута оптужница, након чега сам осуђен и затворен.

Док сам био у затвору, пријатељ кога сам замолио да ми чува кућу, продао је сву моју имовину и нестао. Да бих зарадио за живот, чим сам изашао из затвора почео сам да продајем марихуану. Међутим, десет дана касније био сам поново ухапшен и затворен на три месеца. Док сам био на издржавању казне толико сам се разболео да сам поново једва преживео. Некако сам успео да се вратим у Лагос.

Поново у „послу“

У Лагосу сам срео неке моје партнере с којима сам отишао за Индију где смо купили хероин у вредности од око 600 000 долара (500 000 евра). Из Бомбаја (сада Мумбај) отишли смо у Швајцарску, затим у Португал и коначно у Шпанију. Свако је доста зарадио и вратили смо се у Лагос различитим путевима. Крајем 1984. продао сам још дроге. Мој сан је био да зарадим милион долара и да се затим преселим у Сједињене Државе.

Године 1986. скупио сам сав новац који сам имао и купио чист хероин у Лагосу. Пренео сам га у другу земљу али је завршио у рукама похлепног дилера који ми никад није ништа платио. Плашећи се за свој живот, вратио сам се у Лагос не говорећи ништа о томе што се догодило. Био сам сломљен, и финансијски и емоционално. Први пут сам сео и размишљао о сврси живота. ’Зашто се суочавам са свим овим успонима и падовима?‘, питао сам се.

Повратак Богу

Кратко након тога, једне ноћи сам се молио Јехови да ми помогне. Следећег јутра, један старији човек је са својом женом покуцао на моја врата. Били су то Јеховини сведоци. Мирно сам их саслушао и узео часопис. „Моји родитељи су Јеховини сведоци“,  рекао сам. „Алис Обара је раније проучавала Библију са мном.“

Тај човек, П. К. Огбанефе је одговорио: „Ми добро познајемо породицу Обара. Они сада служе у нигеријској подружници у Лагосу.“ Подстакли су ме да их потражим. Сусрет са њима ме је јако охрабрио. Након тога, брат Огбанефе је почео да проучава са мном Библију и ускоро сам почео да мењам свој начин живота. Било је јако тешко савладати дуготрајну зависност од дроге. Ипак, био сам одлучан да потпуно променим свој начин живота.

Међутим, било је тако много искушења и притисака! Моји такозвани пријатељи би долазили код мене с примамљивим понудама. Једно време сам чак поново почео да пушим и да живим неморално. Излио сам срце Богу у молитви. Убрзо сам схватио да су ме пријатељи из света водили на странпутицу и да ми они не могу помоћи. Да бих духовно напредовао, схватио сам да морам да напустим Лагос. Али, било ме је срамота да се вратим кући у Илешу. Међутим, на крају сам писао оцу и старијем брату и питао да ли могу да се вратим кући.

Отац ме је уверио да сам добродошао а брат је рекао да ће ми помоћи финансијски. Тако сам се десет година након што сам напустио родитеље вратио кући. Срдачно су ме примили. „Хвала ти, Јехова!“, мајка је ускликнула. Када је отац стигао то вече, рекао је: „Јехова ће ти помоћи.“ Помолио се Јехови са целом породицом и замолио га да ми сада, када сам се вратио, помогне да вршим његову вољу.

Надокнађивање изгубљеног времена

Поново сам почео да проучавам Библију и брзо сам напредовао. Крстио сам се 24. априла 1988. Одмах сам почео да ревно учествујем у проповедању. Првог новембра 1989. почео сам да служим као пионир — пуновремени јеванђелизатор. Године 1995. позван сам да похађам десети разред Школе за обучавање наименоване браће у Нигерији. Затим сам у јулу 1998. наименован да служим као путујући надгледник и да посећујем скупштине Јеховиних сведока. Годину дана касније, упознао сам Рут, која је постала моја супруга и сарадник у путујућем делу.

И други чланови моје породице су добро духовно напредовали. Један од моје браће који је такође напустио Јехову, поново се вратио правом обожавању и крстио се. Драго ми је што је отац доживео наш повратак. Радосно је служио као слуга помоћник у скупштини све до смрти 1993. када је имао 75 година. Мајка и даље ревно служи Јехови у Илеши.

Пропутовао сам 16 земаља Европе, Азије и Африке настојећи да се обогатим. Као резултат, нанео сам себи многе патње (1. Тимотеју 6:9, 10). Када се осврнем, искрено ми је жао што сам тако много времена у младости провео дрогирајући се и живећи неморално. Кајем се због бола који сам нанео Јехови Богу и својој породици. Ипак, захвалан сам што сам живео довољно дуго да се уразумим. Одлучан сам да останем веран Јехови и да му служим заувек.

[Фуснота]

[Слика на 13. страни]

Као бунтовни тинејџер

[Слика на 15. страни]

На дан мог крштења

[Слика на 15. страни]

С мојом супругом Рут