Шта бисмо без магараца?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЕТИОПИЈЕ

НА УЛИЦАМА Адис Абебе, главног града Етиопије која је по густини насељености на 16. месту у свету, магарци већ дуго имају важну улогу у транспорту. Већина возача аутомобила навикла се на њих, свесна да те животиње обично знају куда иду и да не одступају од тога. Магарци се не боје саобраћајне гужве и иду напред не осврћући се, па кабасти терет који носе може представљати проблем. Зато, ако не желите да се у пролазу упрљате угљем, сушеном крављом балегом или нечим другим, боље је да се склоните с пута!

Процењује се да у Етиопији има око пет милиона магараца, што значи да скоро један магарац долази на дванаест људи. Милиони Етиопљана живе на врховима забачених брда између којих се налазе дубоке клисуре. Делови велике централне висоравни ове земље испресецани су безбројним речицама. Изградња мостова, па чак и неасфалтираних путева до удаљених места била би превелико оптерећење за буџет већине земаља у којима влада слично стање. Зато су издржљиви и стабилни магарци идеално превозно средство.

Ове животиње могу да поднесу скоро све климатске услове који владају у Етиопији — од оних у сушним, врелим низијама до оних у планинским подручјима. Осим тога, веома добро се сналазе на стрмим обронцима, уским пешачким стазама, каменитим речним коритима, блатњавим путевима и другим неравним теренима. Магарци могу да се крећу по местима где коњи и камиле не могу. За милионе људи они су главно транспортно средство, нарочито у градовима где се до многих кућа не може доћи моторним возилом.

Магарци могу да савладају оштре окуке и да дођу до кућа крећући се уским, вијугавим стазама између ограда. Нису им потребне скупе гуме, а клизаве површине им  ретко кад представљају проблем. У стању су да носе терет свих облика и величина, омогућавајући кућну доставу практично свуда. Док изнервирани возачи седе трубећи у сирене, магарци се лако пробијају кроз саобраћајну гужву. Ниједном полицајцу не би пало на памет да казни магарца који је с погрешне стране ушао у једносмерну улицу. Ни паркинг не представља проблем. Магарац кошта око 50 долара, али кад узмете у обзир трошкове превоза моторним возилом, та инвестиција се и те како исплати!

Магарци у престоници

Ујутро се према Адис Абеби, која има више од три милиона становника, крећу хиљаде магараца — често из места удаљених више од 25 километара. Посебно велика гужва влада средом и суботом, пошто су то пијачни дани. Путовање може трајати и по три сата, због чега треба кренути пре сванућа. Власници понекад ходају поред магараца, али чешће трче иза њих, покушавајући да их прате.

Магарци обично носе вреће са житом, поврћем, дрвима за огрев, цементом и угљем, као и металну бурад с јестивим уљем и кутије с флашираним пићем. Неки могу да понесу терет од 90 килограма па и више. Дугачки предмети, као што су мотке од бамбуса или еукалиптуса, везују се са стране и вуку се по путу. Можда најсликовитији призор представљају велики снопови сламе или бале сена испод којих се магарци скоро и не виде.

Док ујутро тешко натоварени путују на пијацу, магарци могу да каскају прилично брзо. Након што се роба прода и ослободе се терета, назад путују лаганијим темпом, чак могу да се зауставе и грицкају растиње крај пута. Кад не иду на пијацу, магарци се користе за друге свакодневне послове, као што је доношење воде или дрва за огрев. Осим тога, власник их може позајмити или изнајмити некоме. Има људи који поседују читаве „возне паркове“ магараца које користе за професионални транспорт! У неким подручјима магарци вуку двоколице, а понекад пар њих вуче прилично велика запрежна кола.

Заслужују поштовање

Магарци нису захтевне животиње. Они сами налазе храну и једу скоро све. Када се власник добро брине о њима, веома су му привржени. Сматра се да су интелигентнији од коња. Такође имају изванредну меморију и лако памте пут. Они без пратње могу донети воду с места удаљених преко осам километара — потребно је само да их на почетку пута неко натовари и на крају скине товар с њих. Понекад имају окачена звонца тако да их људи којима нешто носе могу чути када долазе и узети своје пошиљке.

Иако су спремни на тежак рад, магарци ће јасно показати када им је терет претежак или када им је време да се одморе. У таквим ситуацијама или када је товар тако намештен да им проузрокује бол, они једноставно могу лећи. Власник то може погрешно разумети и викати на животињу или је тући. Можда се сећате једног библијског извештаја о томе (Бројеви 22:20-31).

Магарци заслужују да се о њима добро брине. Трагично је када магарац падне у јарак и поломи ноге због тога што терет није добро причвршћен и помера се. Ране, различити паразити, упала копита, упала плућа и други проблеми могу ослабити ове марљиве носаче терета. Зато је у месту Дебре Зејт, недалеко од Адис Абебе, отворена модерна клиника за лечење магараца. Она поседује компјутерску опрему, ординације, превозна средства за амбулантно лечење, чак и добро опремљену операциону салу. Ту је 2002. године лечено око 40 000 магараца.

Патријарх Аврахам је на магарцу прешао планинско подручје које се налазило на путу до брда Морије (Постанак 22:3). Током дуге историје израелског народа ове животиње су биле део свакодневице. Чак је и Исус приликом свог тријумфалног уласка у Јерусалим јахао на магарцу (Матеј 21:1-9).

И у Етиопији се магарци веома дуго користе. Па ипак, у овој земљи они још увек имају значајно место у животу људи. Док су се камиони и аутомобили с годинама мењали, још увек се користи исти „модел“ магарца. И он сигурно заслужује поштовање!

[Извор слике на 26. страни]

‘The Donkey Sanctuary’, Sidmouth, Devon, UK