ДА ЛИ сматраш да те кућна правила превише оптерећују? Да ли си икад био у искушењу да се искрадеш из куће или да слажеш родитеље о ономе што радиш? Ако јеси, вероватно се осећаш попут тинејџерке која сматра да њени родитељи претерују у бризи и каже: ’Треба да ме пусте да мало дишем!‘

Кућна правила, како се понекад називају, о томе шта треба а шта не треба да радиш, постављају твоји родитељи или старатељи. Та правила могу бити да урадиш домаћи, обавиш кућне послове, да се у одређено време вратиш кући, као и ограничења што се тиче коришћења телефона, телевизије или компјутера. Она могу обухватати и активности ван куће укључујући твоје понашање у школи и избор пријатеља.

Многи млади често раде супротно од родитељских правила. Скоро две трећине адолесцената који су били интервјуисани у једном истраживању рекли су да су били кажњени због кршења кућних правила, што показује да је то најчешћи разлог за кажњавање.

Већина младих ипак признаје да су нека правила потребна да би се избегао потпуни хаос. Али ако су кућна правила заиста неопходна, зашто нека од њих толико иритирају? И ако осећаш да те гуше правила која постављају твоји родитељи, шта ти може помоћи да их лакше прихватиш?

„Како да објасним својим родитељима да нисам више беба и да треба да ме пусте да одрастем?“, упитала је тинејџерка по имену Емилија. Да ли си се икада тако осећао? Попут Емилије, можда се љутиш због правила која су ти постављена јер сматраш да се твоји родитељи опходе с тобом као са беспомоћним дететом. Наравно, они вероватно имају  другачије гледиште. Вероватно сматрају да су та правила од пресудне важности да те заштите и припреме за одговорности одрасле особе.

Чак и ако имаш одређену меру слободе, можда мислиш да правила у твом дому нису прилагођена твом узрасту. То посебно може бити тешко ако изгледа да се према твојој браћи и сестрама поступа попустљивије. Марина каже: „Имам 17 година и морам рано да се враћам кући. Кад год погрешим, будем кажњена, али када је мој брат био мојих година, није било важно када ће се вратити кући и никад није био кажњен.“ Присећајући се времена када је био тинејџер, Марко је за своју млађу сестру и сестре од тетке рекао: „Девојке увек избегну казну!“

Разумљиво је што можда чезнеш да живиш без родитељског ауторитета. Али да ли би ти заиста било боље без њихових ограничења? Вероватно познајеш младе твојих година који могу остати напољу колико год желе, облачити шта желе и ићи са својим пријатељима где год и кад год пожеле. Можда су им родитељи и сувише заузети да би били у току с тим шта њихова деца раде. У сваком случају, показало се да такво одгајање деце није делотворно (Пословице 29:15). Недостатак љубави који видиш у свету у великој мери је повезан с тим што је свет испуњен себичним људима, од којих су многи одрасли у породицама без икаквих ограничења (2. Тимотеју 3:1-5).

Можда ћеш касније другачије гледати на кућна правила. Размисли о једном истраживању које је спроведено међу младим женама које су одрасле уз врло мало кућних правила и с мало или нимало родитељског надзора. Гледајући уназад, ниједна од њих није сматрала да је недостатак дисциплине нешто позитивно. Баш супротно, за њих је то био доказ да њихови родитељи нису били довољно способни или брижни.

Уместо да завидиш младима којима је допуштено да раде шта желе, покушај да гледаш на родитељска правила као на доказ њихове љубави и бриге за тебе. Постављањем разумних ограничења, они опонашају Јехову Бога, који свом народу каже: „Учинићу те разборитим и поучићу те путу којим треба да идеш. Саветоваћу те, око ће моје бити на теби“ (Псалам 32:8).

Ипак, сада ти се можда чини да те правила превише оптерећују. Ако је тако, размотри неколико практичних корака које  можеш предузети да ти живот код куће буде пријатнији.

Без обзира на то да ли желиш више слободе или једноставно да будеш задовољан са мером слободе коју већ имаш, кључ је у доброј комуникацији. ’Али, ја сам покушао да разговарам са родитељима и није помогло!‘, неки могу рећи. Ако се и ти тако осећаш, запитај се: ’Могу ли да побољшам вештину комуницирања?‘ Комуникација је кључна ствар која ће ти помоћи да (1) добијеш оно што желиш или да (2) боље разумеш зашто је нека твоја жеља одбијена. Заиста, ако стварно желиш да се други према теби опходе као према одраслој особи, онда треба да научиш да зрело комуницираш.

Научи да контролишеш своја осећања. У Библији стоји: „Безуман човек излива сав свој гнев, а ко је мудар остаје миран до краја“ (Пословице 29:11). Добра комуникација се не састоји само од притужби. Због њих можеш зарадити само један прекор више! Зато избегавај кукање, дурење и детињасте изливе гнева. Без обзира на то како се осећаш, ударање вратима и лупање по кући када ти родитељи нешто забране вероватно ће водити до још више ограничења — а не до више слободе.

Покушај да разумеш родитеље. Тијана, млада хришћанка која живи у породици с једним родитељем, сматра да то помаже. Она каже: „Питам се: ’Шта моја мајка жели да постигне тим правилима?‘ Она жели да ми помогне да постанем боља особа“ (Пословице 3:1, 2). Таква способност уживљавања ће ти помоћи да објасниш своје гледиште родитељима. На пример, претпоставимо да они не желе да те негде пусте. Уместо да се расправљаш, могао би их питати: „Шта ако би са мном пошао неки зрео пријатељ од поверења?“ Твоји родитељи можда неће увек удовољити твојим захтевима, али ако разумеш њихову забринутост, у бољој си позицији да даш предлог који ће бити прихваћен.

Стекни поверење својих родитеља. Стицање родитељског поверења је као када чуваш новац на банковном рачуну. Можеш узети само онолико колико си претходно ставио. Прекорачење рачуна се кажњава, а ако ти се то догоди више пута може ти бити затворен рачун. Добијање више слободе је као узимање новца са рачуна — биће ти одобрено само ако својим поступцима докажеш да си одговорна особа.

◼ Буди реалан у својим очекивањима. Родитељи су одговорни да у разумној мери контролишу поступке своје деце. Због тога Библија говори о ’заповестима оца‘ и ’саветима мајке‘ (Пословице 6:20). Међутим, не треба да мислиш да ће ти кућна правила „упропастити“ живот. Баш напротив, ако се подложиш ауторитету својих родитеља, Јехова обећава да ће ти на дуге стазе ’бити добро‘! (Ефешанима 6:1-3).