Да ли ће наука излечити свет?

ДА ЛИ ће савремена наука излечити свет? Да ли библијска пророчанства из Исаије и Откривења указују на време када ће човек потпуно искоренити болест? С обзиром на многобројна достигнућа у медицини, неки сматрају да то није немогуће.

Уз подршку Уједињених нација, владе и приватни донатори сарађују у до сада највећој кампањи против болести. Посебна настојања су усмерена на вакцинацију деце у земљама у развоју. Према Уницефу, ако државе остваре своје циљеве, „до 2015. ће сваке године више од 70 милиона деце у најсиромашнијим земљама света добити спасоносне вакцине против следећих болести: туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња, рубеле, жуте грознице, инфекције узроковане хемофилусом инфлуенце тип Б, хепатитиса Б, дечје парализе, ротавируса, пнеумокока, бактерије која узрокује менингитис и јапанског енцефалитиса“. Такође се улаже труд да се обезбеде основни здравствени услови као што су одговарајућ приступ чистој води, боља исхрана и образовање у погледу хигијене.

Међутим, научници желе да пруже много више од основне здравствене заштите. Савремена технологија доводи до коренитих промена на пољу медицине. Сматра се да медицински стручњаци за отприлике осам година удвоструче своје знање. Следе само неки примери најновијих технолошких достигнућа и циљева у борби против болести.

◼ Снимање помоћу рендгенских зрака. Лекари и болнице већ више од 30 година користе CT скенирање (CT је скраћеница за компјутеризовану томографију). На тај начин се добијају тродимензионални рендгенски снимци унутрашњих органа. Ти снимци су од користи у дијагностици и испитивању унутрашњих поремећаја.

Мада постоје неслагања у вези с ризицима које доноси излагање зрачењу, медицински стручњаци са оптимизмом гледају на будуће користи ове напредне технологије. Мајкл Ванир, професор радиологије на Универзитетској болници у Чикагу, каже: „Само у протеклих неколико година остварен је вртоглави напредак.“

CT скенери су сада бржи, прецизнији и јефтинији. Једна значајна предност најновијих метода скенирања јесте брзина. То посебно долази до изражаја код скенирања срца. Пошто срце стално ради, многи снимци урађени помоћу рендгенских зрака раније су били нејасни, што је отежавало њихову тачну анализу. Као што је објашњено  у часопису New Scientist, нови скенери „ротирају око тела за само трећину секунде, што је брже од једног откуцаја срца“, а резултат су оштрији снимци.

Помоћу најновијих скенера, лекари могу не само да виде појединости у вези с грађом унутрашњих органа већ и да испитају биохемијску активност појединих области. То може омогућити откривање рака у раном стадијуму.

◼ Роботи у хирургији. Софистицирани роботи више не постоје само у научној фантастици — бар кад се ради о медицини. Већ сада се на хиљаде операција обавља помоћу робота. У неким случајевима хирурзи оперишу путем даљинског управљања што им омогућава да контролишу више роботских руку које су опремљене скалпелима, маказама, камерама, каутерима и другим хируршким инструментима. Та технологија омогућава хирурзима да с невероватном прецизношћу врше изузетно сложене захвате. „Хирурзи који користе ову методу установили су да пацијенти губе мање крви, имају мање болова, мањи је ризик од компликација, краће остају у болници и брже се опорављају него они који су имали класичну операцију“, извештава се у часопису Newsweek.

◼ Наномедицина. Наномедицина представља примену нанотехнологије у медицини. Нанотехнологија је наука која се бави конструисањем микроскопских објеката и руковањем њима. Јединица мере која се користи у овој технологији назива се нанометар и износи милијардити део метра. a

Лакше ћете разумети колико та мера износи ако знате да је страница коју управо читате дебљине око 100 000 нанометара, а људска влас око 80 000. Пречник црвеног крвног зрнца је око 2 500 нанометара. Бактерија је дугачка око 1 000, а вирус око 100 нанометара. Пречник ваше ДНК износи око 2,5 нанометара.

Заговорници ове технологије верују да ће у скорој будућности научници моћи да израђују сићушне уређаје помоћу којих ће медицински захвати моћи да се врше унутар људског тела. Ти сићушни роботи, познати и као наномашине, носиће микроскопске компјутере с програмима који ће садржати веома детаљна упутства. Задивљујуће је што ће ти прилично сложени уређаји бити сачињени од компоненти мањих од 100 нанометара, што је 25 пута мање од пречника црвеног крвног зрнца.

Пошто су наноуређаји тако мали, верује се да ће једног дана моћи да путују кроз сићушне капиларе и да преносе кисеоник до анемичних ткива, да отклањају зачепљења крвних судова и плак из можданих ћелија, па чак и да пронађу и униште вирусе, бактерије и друге узрочнике заразних болести. Наномашине би такође могле служити за допремање лекова до тачно одређених ћелија.

Научници предвиђају да ће се откривање рака знатно побољшати захваљујући наномедицини. „Постоје огромне могућности да се рак у почетном стадијуму открије далеко раније него икада и да се лечи веома ефикасним лековима баш на месту где се појавио, а да се истовремено смање сви нежељени ефекти терапије“,  рекао је др Самјуел Виклајн, професор медицине, физике и биомедицинског инжењеринга.

Иако ово можда звучи као футуристичка бајка, неки научници сматрају да је наномедицина нешто сасвим реално. Водећи истраживачи на овом пољу очекују да ће већ током следеће деценије нанотехнологија имати примену у лечењу и корекцији молекуларне структуре живих ћелија. Један заговорник наномедицине тврди: „Наномедицина ће отклонити практично све болести 20. века, сав бол и патњу услед лошег здравља и омогућити продужење радних способности.“ Неки научници већ сада извештавају о добрим резултатима који су остварени применом наномедицине на лабораторијским животињама.

◼ Геномика. Проучавање структуре гена познато је као геномика. Свака ћелија у људском телу садржи многобројне компоненте које су неопходне за живот. Ген је једна од њих. Свако од нас има око 35 000 гена који одређују боју косе и њену структуру, боју коже и очију, висину и друга обележја у вези с нашим изгледом. Гени такође играју важну улогу у одређивању карактеристика наших унутрашњих органа.

Генетска оштећења могу утицати на наше здравље. У ствари, неки истраживачи сматрају да су све болести последица поремећаја у функцији гена. Неке оштећене гене наслеђујемо од родитеља. Други су оштећени услед изложености штетним елементима у околини.

Научници се надају да ће ускоро моћи да идентификују гене због којих смо подложни болестима. То ће омогућити лекарима да разумеју зашто су, на пример, неки подложнији раку од других или зашто је једна врста рака агресивнија код неких људи, док код других није. Осим тога, геномика би могла показати зашто је један лек код неких пацијената делотворан, а код неких није.

Такве специфичне информације о генима могле би водити до развоја такозване персонализоване медицине. Како би вам ова технологија могла користити? Концепт персонализоване медицине подразумева да се лечење може прилагодити вашим јединственим генетским карактеристикама. На пример, ако проучавање ваших гена открије да имате предиспозицију за развијање одређене болести, лекари би могли да открију ту болест много пре него што се појаве икакви симптоми. Поборници геномике тврде да би правилно лечење, исхрана и промене у начину живота у потпуности могли спречити чак и само појављивање болести.

Ваши гени би такође могли упозорити лекаре на вероватноћу да ће ваш организам негативно реаговати на неки лек. Знајући то, они би могли да препишу одговарајући лек и тачну дозу која је потребна у вашем случају. Новине The Boston Globe извештавају: „До 2020. [персонализована медицина] ће имати много далекосежнији утицај него што било ко од нас сада може да замисли. За лечење дијабетеса, срчаних обољења, Алцхајмерове болести, шизофреније и многих других болести које наносе велике губитке нашем друштву користиће се лекови који ће се посебно припремати у складу с потребама сваког појединца.“

Поменуте технологије су само пример онога што наука обећава за будућност. Сазнања на пољу медицине и даље се увећавају незапамћеном брзином. Али научници не очекују да ће у скорој будућности потпуно искоренити болест. И даље има много препрека које делују непремостиво.

Наизглед непремостиве препреке

Људи својим поступцима могу успорити напредак у борби против болести. На пример, научници верују да штета коју човек наноси одређеним екосистемима доводи до појаве нових, опасних болести. Мери Перл, председница организације Wildlife Trust изјавила је за часопис Newsweek: „Од средине 1970-их појавило се више од 30 нових болести међу којима су сида, ебола,  лајмска болест и САРС. Верује се да је већина њих прешла с дивљих животиња на људе.“

Осим тога, људи једу мање свежег воћа и поврћа, а више шећера, соли и засићених масти. Таква исхрана уз смањену физичку активност и друге нездраве навике доводи до пораста кардиоваскуларних обољења. Све више људи пуши, што проузрокује озбиљне здравствене проблеме и милионе смртних случајева широм света. Сваке године око 20 милиона људи задобије тешке повреде или погине у саобраћајним несрећама. У ратовима и услед других облика насиља гине или бива осакаћено небројено много других. Здравље милиона озбиљно је нарушено злоупотребом алкохола или дроге.

Чињеница је да без обзира на узрок и упркос свим напрецима у медицини, неке болести и даље проузрокују много патње. Према Светској здравственој организацији (СЗО), ’више од 150 милиона људи болује од депресије, око 25 милиона од шизофреније, а 38 милиона од епилепсије‘. Милиони људи оболевају од сиде, од болести које изазивају дијареју, од маларије, малих богиња, упале плућа и туберкулозе. Последица је смрт небројено много деце и млађих одраслих особа.

На путу ка искорењивању болести налазе се и друге наизглед непремостиве препреке. Две велике сметње су сиромаштво и неефикасност влада. У једном недавном извештају СЗО наводи се да су милиони људи који су умрли од заразних болести могли бити спасени да су њихове владе биле предузимљивије и да је било више финансијских средстава.

Да ли ће наука и изванредни напреци у медицини помоћи да се те препреке савладају? Да ли ћемо ускоро живети у свету без болести? Мора се признати да фактори који су овде споменути не пружају јасан одговор. Међутим, Библија баца светло на то питање. У наредном чланку биће речи о томе шта Библија каже о нади за будућност, наиме о свету без болести.

[Фуснота]

 [Оквир/Слике на 7. страни]

Снимање помоћу рендгенских зрака

Јаснији, оштрији снимци људског тела могу допринети раном откривању болести

[Извори]

© Philips

Siemens AG

Роботи у хирургији

Роботи опремљени хируршким инструментима помажу лекарима да с невероватном прецизношћу обављају изузетно сложене операције

[Извор]

© 2006 Intuitive Surgical, Inc.

Наномедицина

Микроскопски уређаји би могли да омогуће лекарима да лече болест на нивоу ћелије. На овој фотографији се налази уметнички приказ наномашина које би опонашале функцију црвених крвних зрнацар2

[Извори]

Уметнички приказ: Vik Olliver (vik@diamondage.co.nz)/ Дизајн: Robert Freitas

Геномика

Научници се надају да ће проучавањем структуре гена сваког појединца успети да открију и лече болест чак и пре него што пацијент осети икакве симптоме

[Извор]

Хромозоми: © Phanie/ Photo Researchers, Inc.

[Оквир на странама 8, 9]

Шест непоражених противника

У медицини и сродним научним гранама остварује се сталан, незапамћен напредак. Упркос томе, заразне болести и даље харају светом. Следе неке од пошасти пред којима је медицина још увек немоћна.

Сида

Вирусом сиде је заражено око 60 милиона људи, од чега је око 20 милиона умрло. Током 2005. заражено је још пет милиона људи, а од последица инфекције умрло је преко три милиона. Међу жртвама је било више од 500 000 деце. Огромна већина оболелих од сиде није у могућности да добије одговарајуће лечење.

Дијареја

Ова болест слови за највећег узрочника смрти у сиромашним земљама. Годишње има око четири милијарде случајева. Изазивају је различите заразне болести које се преносе путем загађене воде и хране или услед недостатка правилне личне хигијене. Од тих инфекција годишње умре више од два милиона људи.

Маларија

Од маларије годишње оболи око 300 милиона људи. Сваке године умре око милион оболелих, од чега велики број чине деца. У Африци на око 30 секунди једно дете умре од маларије. Према Светској здравственој организацији (СЗО), „наука још увек нема ефикасан лек за маларију, а многи сумњају да ће он икад бити пронађен“.

 Мале богиње

Током 2003, мале богиње су однеле више од 500 000 живота. То је веома заразна болест која је водећи узрок смрти код деце. Сваке године оболи око 30 милиона људи. Да иронија буде већа, ефикасна и јефтина вакцина против малих богиња постоји већ 40 година.

Упала плућа

Према СЗО, више деце умре од упале плућа него од иједне заразне болести. Сваке године од ове болести умре око два милиона деце млађе од пет година, углавном у Африци и југоисточној Азији. У многим деловима света оболели не могу да се лече јер нема довољно здравствених установа.

Туберкулоза

Током 2003, од туберкулозе је умрло више од 1 700 000 људи. Стручњаке посебно забрињава појава узрочника туберкулозе који су отпорни на лекове. Неке врсте тих бактерија постале су отпорне на све главне лекове против туберкулозе. Оне су се појавиле код пацијената који нису правилно лечени или нису имали одговарајући лекарски надзор.

[Оквир/Слика на 9. страни]

Све популарнија алтернативна медицина

Постоји широк спектар метода лечења које конвенционална медицина углавном не признаје. Оне су познате као традиционална и алтернативна медицина. У земљама у развоју већина становништва прибегава традиционалној медицини. У сиромашним подручјима многи не могу да приуште конвенционално лечење, док други једноставно више воле традиционалне методе.

Алтернативна медицина цвета и у богатим земљама. Међу најпопуларније видове алтернативног лечења спадају акупунктура, киропрактика, хомеопатија, натуропатија и лечење биљем. Неке од ових метода су научно испитане и показале су се делотворним код извесних обољења. Међутим, ефикасност неких метода није довољно потврђена. Осим тога, уз све већу популарност алтернативне медицине јављају се питања у вези с тим колико је она поуздана. У многим земљама такви начини лечења нису законски регулисани. Тако се стварају повољни услови за прибегавање ризичном самолечењу, као и за појаву фалсификованих производа и надрилекарства. Иако могу бити добронамерни, пријатељи и рођаци којима недостаје одговарајуће знање често на своју руку дају медицинске савете. Последица свега тога су нежељени ефекти и други здравствени ризици.

У више земаља где је то законски регулисано, конвенционална медицина признаје алтернативне методе лечења, које спроводе лекари. Упркос томе, нема основа за веровање да ће помоћу тих метода болест бити искорењена.