Шта се догађа са црквама?

ЛАТИНОАМЕРИКАНЦИ, од Мексика на северу до Чилеа на југу, у много чему имају сличне културе. Старији Латиноамериканци се сећају времена кад је у том делу света у основи постојала само једна религија, римокатоличка. Њу су у 16. веку силом наметнули шпански конкистадори. Бразил је био под колонијалном влашћу Португала, који је такође римокатоличка земља. У периоду од 400 година Католичка црква је подупирала државне владе да би за узврат добила економску подршку и статус званичне религије.

Међутим, током 60-их година 20. века неки католички свештеници су увидели да црква губи подршку обичног народа због тога што подупире владајућу елиту. Почели су да воде кампање у корист сиромашних, нарочито се залажући за теологију ослобођења — покрет који је настао у Латинској Америци у знак протеста против сиромаштва у ком су многи католици живели.

Упркос ангажовању свештенства у популарним политичким покретима, милиони људи су напустили Католичку цркву и окренули се другим религијама. Појавиле су се многе цркве у којима се током службе пљеска, певају се хвалоспеви ватреног ритма или пак влада атмосфера као на рок концерту. „Протестантски покрет у Латинској Америци исцепкан је на безбројне цркве“, каже Данкан Грин у својој књизи Faces of Latin America. „Иза неких од њих често стоји само један пастор. Када се број чланова повећа, црква се обично дели даље.“

Европа окреће леђа религији

У периоду од преко 1 600 година, владе већине европских земаља изјашњавале су се као хришћанске. Да ли сада, када смо закорачили у 21. век, религија у Европи доживљава процват? Године 2002, социолог Стив Брус је у својој књизи God is Dead—Secularization in the West, написао да су се у Великој Британији током 19. века скоро сва венчања обављала у цркви. Међутим, до 1971. се у цркви склапало само 60 посто бракова. Године 2000, број бракова склопљених у цркви смањио се на 31 посто.

 Коментаришући тај тренд, дописник који за лондонски лист Daily Telegraph извештава о религијским темама, написао је: „Све главне деноминације, почев од Енглеске и Римокатоличке цркве па до Методистичке и Уједињене реформаторске цркве, већ дуго се суочавају с проблемом опадања броја верника.“ У вези с једним извештајем, он је рекао: „Цркве у Великој Британији ће до 2040. скоро нестати и само ће два посто становништва присуствовати недељној служби.“ Нешто слично се може чути и о ставу према религији у Холандији.

„Нашу земљу је током недавних деценија захватио прави талас секуларизације“, примећено је у једном извештају холандског Завода за културно и друштвено планирање. „Предвиђа се да до 2020. године 72% становништва неће припадати ниједној религији.“ Једна вест из Немачке гласи: „Све већи број Немаца окреће се врачању и окултизму да би пронашли утеху коју су им раније пружали црква, посао и породица... Широм земље, цркве се затварају због малог броја верника.“

Европљани који још увек иду у цркву углавном то не чине да би сазнали шта Бог тражи од њих. У једном извештају из Италије пише: „Италијани своју религију прилагођавају свом начину живота.“ Један тамошњи социолог каже: „Од онога што папа каже прихватамо оно што нам одговара.“ Исто би се могло рећи за католике у Шпанији, где је побожност замењена тежњом за стицањем материјалних добара и постизањем економског благостања — овде и сада.

Све ово представља сушту супротност хришћанству које су Христ и његови следбеници проповедали и по ком су живели. Религија коју је Исус утемељио није попут шведског стола с ког људи могу бирати и узимати оно што им се свиђа, а одбацивати оно што им се не свиђа. Он је рекао: „Ако неко  хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме свој мученички стуб, нека га носи сваки дан и нека иде за мном.“ Исус је поучавао људе да хришћански начин живота изискује личне жртве и напрезање (Лука 9:23).

Рекламирање религије у Северној Америци

Аналитичари запажају да су у Канади људи помало скептични када је религија у питању. За разлику од тога, у Сједињеним Државама се религија углавном схвата озбиљно. Према неким од водећих компанија за испитивање јавног мњења, скоро 40 посто анкетираних каже да сваке седмице иде у цркву, мада подаци показују да је прави број присутних на црквеним службама близу 20 посто. Више од 60 посто људи каже да верује да је Библија Божја Реч. Међутим, њихово одушевљење за одређену цркву може бити кратког века. Многи Американци лако мењају религију. Ако неки свештеник изгуби своју популарност или харизму, убрзо може изгубити подршку верника, а често и приличан извор прихода!

Неке цркве испитују методе пословања да би виделе како да побољшају свој „маркетинг“. Оне плаћају хиљаде долара да би ангажовале фирме које се баве пружањем стручних савета. „Била је то одлична инвестиција“, рекао је један задовољни пастор о сарадњи с једном од тих фирми. Велике цркве, чијим службама присуствује више хиљада верника, толико су успешне у финансијском погледу да су привукле пажњу пословних публикација као што су The Wall Street Journal и The Economist. У тим часописима се извештава да велике цркве обично нуде „’све на једном месту‘ за тело и душу“. У оквиру црквених комплекса могу се налазити ресторани, кафеи, козметички салони, сауне и спортски објекти. Неке од атракција су и позоришне представе, посете славних личности и савремена музика. Али, чему проповедници поучавају?

Није чудо што је популарна тема њихових проповеди такозвано ’јеванђеље благостања‘. Верницима се говори да ће бити богати и здрави ако дају велике прилоге цркви. Када је реч о моралу, углавном се каже да је Бог толерантан. Један социолог запажа: „У америчким црквама се не износе осуде, оне су места за опуштање.“ Популарне религије су обично усредсређене на пружање савета о томе како успети у животу. Све више људи приступа неконфесионалним црквама у којима се доктрине, за које се сматра да доводе до подела, скоро и не спомињу. Међутим, често се отворено и конкретно говори о политичким питањима. Неки недавни примери тога створили су приличну непријатност неким свештеницима.

Да ли се у Северној Америци одвија религиозни препород? Часопис Newsweek је 2005. известио о популарности „црквених служби током којих се узвикује, пада у несвест, лупа ногама“, као и о другим религиозним обичајима, али је истакао следеће: „Без обзира на све, то не значи да људи  сада хрле у цркве.“ Резултати анкета показују да је у наглом порасту број људи који кажу да не припадају ниједној религији. Неке цркве имају више верника само због тога што их је у другима мање. Примећено је да људи масовно напуштају традиционалне религије које се одликују церемонијама, свирањем на оргуљама и свештенством у одорама.

У овом кратком прегледу говорили смо о цепкању цркава у Латинској Америци, смањењу броја верника у Европи и покушају да се задржи њихова подршка путем забаве и разоноде у Сједињеним Државама. Наравно, постоје многи изузеци од ових главних трендова, али целокупна слика показује да се цркве боре да задрже популарност. Да ли то значи да је хришћанство на измаку?

[Оквир/Слика на 6. страни]

’РЕЛИГИЈА ПОПУТ СУПЕРМАРКЕТА‘

Директор једне службе при Католичкој цркви у Француској изјавио је: „Сведоци смо претварања религије у супермаркет. Људи пробају нешто, а када утврде да им не одговарају учења неке организације, иду на друго место.“ Грејс Дејви, професорка с британског Универзитета Ексетер, написала је следеће о религији у Европи: „Људи једноставно ’бирају и комбинују‘ елементе различитих религија. Као толико много других ствари, и религија је постала предмет избора, начина живота и склоности.“

[Слика на странама 4, 5]

Графити на улазу у цркву, Напуљ, Италија

[Извор]

©Doug Scott/age fotostock

[Слика на странама 4, 5]

У Мексику су многи људи напустили Католичку цркву