Бојење тканина — некад и сад

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

ДА ЛИ сте икад приметили колико боје утичу на наше емоције? Зато не изненађује што су људи током читаве историје користили средства за бојење тканина.

Када купујемо одећу и намештај или материјале од којих ћемо их начинити, не желимо да се њихова боја испере или избледи. Да бисмо сазнали како се праве тканине постојаних боја и како су настале традиционалне технике бојења, посетили смо Музеј боја Удружења бојара и колориста у Бредфорду, на северу Енглеске. a Тамо смо видели узорке неких необичних супстанци које су се током векова користиле за бојење.

Средства за бојење која су се некада користила

До друге половине 19. века, супстанце које су се користиле за бојење тканина добијале су се искључиво из природе — од биљака, инсеката и љускара. На пример, плава боја (1) добијала се од врбовника, жута (2) од резеде, а црвена од броћа. Дрво кампеш давало је црну боју, а лишај по имену орсеј љубичасту боју. Волак, једна врста морског пужа, производио је веома скупоцену пурпурну боју, познату као тирски, или краљевски пурпур (3). Одећу обојену том бојом носили су римски владари.

Доста пре времена римских владара, уважене и богате особе носиле су одећу која је била обојена природним средствима (Јестира 8:15). На пример, црвена боја се добијала од женки кермеса, једне врсте штитасте ваши (4). Вероватно се тако добијала скерлетна боја која се у древном Израелу користила за израду шатора састанка, као и одеће израелског првосвештеника (Излазак 28:5; 36:8).

Поступак бојења

Експонати у Музеју боја показују да је поступак бојења углавном укључивао много више од једноставног урањања предива или тканине у раствор боје. У многим случајевима, једна фаза бојења подразумева и коришћење фиксира, то јест супстанце која везује тканину и боју. На тај начин, боја приања уз тканину и постаје водоотпорна. Као фиксир користе се многе хемијске супстанце, а неке од њих су и опасне.

У неким поступцима бојења стварају се непријатни мириси. Један такав поступак је био дуг и сложен процес производње такозване турске црвене боје. Користио се за бојење памука и помоћу њега се добијала јаркоцрвена боја отпорна на светлост, прање и избељивање. Тај процес се једно време  састојао од 38 фаза и трајао је чак четири месеца! Неке од најлепших тканина изложених у музеју обојене су турском црвеном бојом (5).

Појава синтетичких боја

Вилијам Хенри Перкин је 1856. направио прву синтетичку боју. Један експонат у музеју приказује Перкиново откриће светлољубичасте боје. До краја 19. века, добијене су још многе синтетичке боје прелепих нијанси. Данас се хемијским путем производи више од 8 000 боја (6). Од природних средстава за бојење још увек се користе једино дрво кампеш и кошенил (врста штитасте ваши).

У галерији боја и текстила у Музеју боја приказани су посебни поступци који се данас користе за бојење синтетичких материјала попут вештачке свиле. Вискоза, врста вештачке свиле која се данас највише користи, први пут је произведена у комерцијалне сврхе 1905. године. Пошто је вискоза по хемијском саставу слична памуку, већина средстава за бојење која су била доступна у то време, била су одговарајућа. Међутим, неколико нових врста боја направљено је за још савременије синтетичке материјале као што су целулозни ацетат, полиестер, најлон и акрилна влакна.

Пут до постојаних боја

Када купујемо одећу или материјале, волели бисмо да су постојаних боја. Међутим, боје многих тканина избледе због излагања сунчевој светлости или након више прања, посебно када се користе детерџенти. Понекад тканине изгубе боју због знојења или се она промени када се оперу заједно са другом одећом. Постојаност боја током прања зависи од тога колико су се чврсто молекули боје везали за влакна тканине. Често прање као и деловање детерџента за уклањање мрља утиче на то да се молекули боје одвајају од тканине, што води до губитка боје. Произвођачи средстава за бојење тестирају своје производе да би видели да ли је утицај светлости, прања, детерџената и знојења у прихватљивим границама.

Ова посета подстакла нас је да још више обратимо пажњу на то од које врсте материјала је направљена наша одећа. Осим тога, упознали смо се и с добро осмишљеним поступцима који се користе да би се сачувала постојаност боја наше одеће упркос честом прању.

[Фуснота]

[Извор слике на 24. страни]

Фотографије 1-4: Courtesy of the Colour Museum, Bradford (www.colour-experience.org)

[Извори слика на 25. страни]

Фотографија 5: Courtesy of the Colour Museum, Bradford (www.colour-experience.org); фотографија 6: Clariant International Ltd., Switzerland