Од Египта до градова широм света

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

„ОНИ су се ’одселили‘ из своје земље“, стоји у италијанском часопису Archeo, „и постали су видно знамење велике цивилизације која их је створила.“ Већина њих је веома давно напустила Египат и била је донета у градове као што су Истанбул, Лондон, Париз, Рим и Њујорк. Они који дођу у Рим могу приметити да су њима украшени многи од најпознатијих градских тргова. О чему је реч? О обелисцима!

Обелиск је сваки четворострани стуб од камена који се сужава ка шиљатом врху у облику пирамиде. Најстарији потиче из времена од пре скоро 4 000 година. Чак је и најмлађи стар око 2 000 година.

Древни Египћани су клесали обелиске од камених громада, углавном од црвеног гранита, и подизали их испред гробница и храмова. Неки обелисци су огромни. Највиши се још увек уздиже 32 метра над римским тргом и тежак је неких 455 тона. Већина њих је украшена хијероглифима.

Сврха тих споменика је била да се искаже част богу сунца Ра. Били су подизани у знак захвалности за заштиту и победе које је он омогућио египатским владарима, као и да би се затражила његова наклоност. Сматра се да су добили облик по угледу на пирамиде. Они представљају сунчеве зраке који се спуштају да загреју и обасјају земљу.

Поред тога, обелисци су се користили да величају фараоне. Записи на њима описују неке египатске владаре као „миљеника [бога] Ра“ или „лепог... попут Атума“ који је био бог сунца у време заласка. На једном обелиску се говори о војном јунаштву фараона: „Његова снага је попут снаге Монтуа [бога рата], бика који гази друге земље и убија бунтовнике.“

Први обелисци су били подигнути у египатском граду по имену Иуну (библијски Он) за које се сматра да значи „град стубова“, што можда указује управо на обелиске. Грци су Иуну звали Хелиополис, што значи „град сунца“, пошто је био главни центар египатског обожавања сунца. Грчко име Хелиополис одговара хебрејском имену Вет-Семес, што значи „кућа сунца“.

Библијска књига пророка Јеремије говори о рушењу ’стубова у Вет-Семесу у египатској земљи‘. Могуће је да се то односи на обелиске у Хелиополису. Бог је осудио идолопоклоничко обожавање које је било представљено њима (Јеремија 43:10-13).

Клесање и транспорт

Начин на који су обелисци прављени може се видети на највећем од тих споменика. Он још увек лежи напуштен крај Асуана, у Египту, где је и исклесан. Након што су изабрали одговарајућу стеновиту громаду и изравнали је, радници су ископали канале око будућег обелиска. Под њим су прокопали отворе и напунили их балванима све док дно не би било одвојено. Тај монолит, који је тежио око 1 170 тона и био тежи од било ког другог каменог блока који су исклесали древни Египћани, одвучен је затим до Нила и бродом пренет до свог одредишта.

Како се испоставило, обелиск из Асуана је напуштен када су радници схватили да је непоправљиво оштећен. Да је завршен, био би висок 42 метра и имао би основу од 16 квадратних метара. Још увек се не зна како су обелисци били подизани.

Од Египта до Рима

Године 30 пре н. е., Египат је постао римска провинција. Неколико римских царева  је желело да украси свој главни град споменицима који би указивали на велики престиж, тако да је чак 50 обелиска пренето у Рим. Њихов транспорт је подразумевао градњу огромних бродова конструисаних посебно за ту намену. Након што су постављени у Риму, обелисци су и даље били у тесној вези са обожавањем сунца.

Када је Римско царство пало, Рим је био опљачкан. Већина обелиска је била срушена и лежала је напуштена. Међутим, неколико папа се заинтересовало за поновно подизање обелиска који су извађени из рушевина тог древног града. Римокатоличка црква је признала да је обелиске „египатски краљ посветио сунцу“ и да су они некада „доприносили испразном величанству светогрдних паганских храмова“.

Поновно подизање првог обелиска током владавине папе Сикста V (1585-1590) било је пропраћено истеривањем злих духова и благосиљањем, као и прскањем светом водицом и спаљивањем тамјана. „Посвећујем те“, рекао је бискуп пред ватиканским обелиском, „да носиш свети крст и останеш слободан од све паганске нечистоте и свих напада духовне покварености“.

Тако туриста, док посматра обелиске који се данас налазе у Риму, може размишљати о генијалности која је била потребна да се они исклешу, превезу и подигну. Такође се може чудити и томе што споменици који су коришћени у обожавању сунца украшавају папски град — заиста необична комбинација!

[Слика на 15. страни]

Луксор, Египат

[Слика на 15. страни]

Рим

[Слика на 15. страни]

Њујорк

[Слика на 15. страни]

Париз