Зашто сам напустио циркус

Испричао Марсело Неим

РОЂЕН сам у Монтевидеу, у Уругвају. Иако су моји родитељи били побожни, нису припадали ниједној религији. Када сам имао око четири године, мајка је погинула у једној несрећи а мене су одгајали рођаци који су се трудили да ме поуче исправним начелима. Са 20 година одлучио сам да путујем да бих упознао различите земље и културе.

У Колумбији сам почео да радим у циркусима као помоћни радник. Приметио сам како су извођачи изгледали срећно док им је публика аплаудирала и пожелео сам да будем један од њих. Зато сам почео да вежбам за тачку с бициклом. Постепено сам возио све мањи и мањи док на крају нисам успео да возим бицикл који је био дуг свега 12 центиметра — један од најмањих на свету. Могао ми је стати на длан. Стекао сам популарност у многим деловима Јужне Америке. Када сам имао 25 година, отишао сам у Мексико и тамо сам радио у неколико циркуса.

Огромна промена у мом животу

Волео сам живот у циркусу. Много сам путовао, одседао сам у најбољим хотелима и јео у ексклузивним ресторанима. Али у исто време, осећао сам да мој живот нема смисла и нисам имао никакву наду за будућност. То се променило једног поподнева. Водитељ циркуских представа дао ми је једну књигу коју је раније добио. Звала се Откривење — близу је величанствени врхунац! a Након представе читао сам је до раних јутарњих сати. Иако ми није било лако да разумем ту књигу, одушевила су ме објашњења о скерлетној дивљој звери и о блудници (Откривење 17:3–18:8). Затим, док сам чистио камп-приколицу коју сам купио, пронашао сам још једну књигу од истих издавача, Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. b Њу је било лакше разумети и одмах сам схватио да морам да проповедам. Зато сам почео да разговарам о ономе што сам научио са свима које сам сретао.

Како је време одмицало, схватио сам да морам да пронађем Јеховине сведоке. Сведокиња која је дала књигу Откривење мом пријатељу записала је у њој свој број телефона.  Телефонирао сам, и њен отац ме је позвао да дођем на конгрес Јеховиних сведока у Тихуану, у Мексику. Одушевила ме је љубав коју сам запазио и био сам уверен да је то права религија. Где год сам путовао са циркусом, ишао сам на састанке у Дворану Краљевства и узимао литературу коју сам делио онима с којима сам ступао у контакт.

Још нешто ме је уверило да сам на правом путу. Сведоци су ме позвали да дођем на Меморијал Христове смрти и објаснили ми колико је за хришћане важно да присуствују томе. Али те вечери је такође била заказана премијера нове циркуске представе и мислио сам да нећу моћи присуствовати Меморијалу. Жарко сам се молио Јехови и догодило се нешто зачуђујуће. Два сата пре почетка представе, нестало је струје! Зато сам могао да одем на Меморијал и да се касније вратим на представу. Изгледало ми је да је Јехова одговорио на моју молитву.

Једном приликом, док сам чекао у реду у банци, делио сам трактате. Један хришћански старешина ме је видео и похвалио за ревност. Подстакао ме је да почнем да проповедам на организован начин, заједно са скупштином. Љубазно ми је дао до знања да уколико то желим, морам предузети неке промене у свом животу. Баш у време док сам размишљао о тим променама, добио сам понуду да наступам у једном циркусу у Сједињеним Државама за шта бих био веома добро плаћен. Срце ми је било подељено. Желео сам да одем у Сједињене Државе, али ако бих то учинио, нисам знао како ће се то одразити на пут којим сам управо кренуо. Била је то моја прва кушња и нисам желео да разочарам Јехову. Иако су моје колеге биле запањене, напустио сам циркус, постао члан скупштине, ошишао своју дугу косу и учинио још неке промене у свом начину живота како бих могао да служим Јехови.

Испуњен живот без кајања

Године 1997, кратко пре мог крштења, имао сам другу кушњу. Била је то још једна прилику да одем у Сједињене Државе — овог пута су ме позвали да наступам на популарном телевизијском програму у Мајамију а сви трошкови били би ми плаћени. Али, желео сам да се крстим и тако испуним своје предање Јехови. Зато сам одбио ту понуду, што је веома зачудило представнике те телевизије.

Неки ме питају да ли се кајем што сам напустио циркус. Мој одговор је да никада не бих заменио своје пријатељство с Јеховом и љубав коју он показује за живот какав сам пре водио. Иако ми у пуновременој хришћанској служби људи не аплаудирају и не стичем славу и богатство, више не осећам да је мој живот испразан. Испуњава ме предивна нада у живот на рајској земљи и могућност да у будућности дочекам своју мајку када буде ускрснула (Јован 5:28, 29).

[Фуснота]