Они су преживели ужас у Мумбају

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИНДИЈЕ

ГРАД Мумбај, некада познат као Бомбај, има растућу популацију од преко 18 милиона становника. Брзи возови који често саобраћају између предграђа и града свакодневно превозе између шест и седам милиона становника до њихових радних места, школа и факултета, тржних центара или до знаменитих места у граду. У време шпица, у сваком претрпаном возу с девет вагона, капацитета 1 710 путника, нађе се око 5 000 путника. Возови у Мумбају су баш у таквим околностима били на мети терориста 11. јула 2006. За мање од 15 минута, у неколико возова приградске железнице експлодирало је седам бомби, оставивши за собом више од 200 мртвих и 800 повређених.

Многи Јеховини сведоци из 22 скупштине у Мумбају и његовим предграђима редовно користе железницу и били су у возовима који су нападнути. На срећу, нико од њих није настрадао, али неколицина је била повређена. Анита се враћала с посла. Воз којим је путовала био је дупке пун тако да је стајала крај врата вагона прве класе како би лакше изашла. Док је воз убрзавао, изненада се проломила страховита експлозија и вагон у ком се Анита налазила испунио се црним димом. Када се нагнула кроз врата и погледала удесно, Анита је видела да је метална страница суседног вагона истргнута и да виси под углом од 45 степени. Запрепастила се када је угледала како из тог отвора на пругу испадају тела и делови тела. После онога што јој се чинило као читава вечност — али што је у ствари трајало свега неколико секунди — воз се зауставио. Скочила је на пругу заједно с другим путницима и потрчала како би се што више удаљила од воза. Мобилним телефоном је позвала свог мужа, Џона, и на  сву срећу успела је да га добије. За само неколико минута телефонска мрежа у целом граду била је заузета позивима забринутих људи. Анита је била углавном смирена све док није разговарала са супругом. Тада је бризнула у плач. Испричала му је шта се догодило и замолила га да дође по њу. Док га је чекала, почела је да пада киша, спирајући многе трагове који би користили у истрази.

Клаудије је такође Јеховин сведок и изашао је с посла раније него обично. Ушао је у воз у 17.18 на станици Черчгејт која је почетна станица једне приградске линије. Био је у вагону прве класе. Док је тражио седиште на којем би провео сат времена до станице Бајандар, угледао је Џозефа из оближње скупштине Јеховиних сведока. Време је брзо пролазило док су њих двојица разговарали о новостима. Затим је Џозеф, уморан од посла, задремао. Пошто је у возу била изузетна гужва, Клаудије је устао једну станицу раније како би дошао до врата. Док је стајао тамо, Џозеф се пробудио и нагнуо преко наслона седишта како би га поздравио. Ухвативши се за рукохват на седишту, Клаудије се нагнуо да му нешто каже. То му је вероватно спасло живот. Изненада се зачула заглушујућа бука. Вагон се снажно затресао, испунио димом и у њему је завладао мркли мрак. Клаудије је био бачен на под између редова седишта и чинило му се да не чује ништа осим звоњаве у ушима. Тамо где је малочас стајао зјапила је рупа. Путници који су стајали крај њега или су излетели напоље на пругу или су лежали мртви на поду. Преживео је пету од седам експлозија које су уздрмале железницу тог кобног уторка.

Клаудије је пребачен у болницу, у потпуно крвавој одећи. Међутим, то је углавном била крв других путника који нису имали толико среће. Претрпео је само мање повреде — пукла му је бубна опна, задобио је опекотине на једној руци и коса му је била опрљена. У болници је видео Џозефа и његову жену Анџелу која се налазила у суседном вагону за жене и није била повређена. Џозеф је задобио модрицу на десном оку и изгубио је слух. Ово троје Сведока су захвални Јехови што су остали живи. Клаудије каже да је прво што му је дошло на ум када се освестио било: ’Колико је бесмислено јурити за новцем и материјалним стварима у овом поретку када се живот може у тренутку угасити!‘ Било му је драго што му је однос с његовим Богом, Јеховом, био најважнија ствар у животу!

У кратком периоду Мумбај су погодиле велике поплаве, немири и затим експлозије бомби. Међутим, више од 1 700 тамошњих Сведока има добар, реван дух. Они редовно преносе својим ближњима дивну наду у нови свет у коме ће свако насиље бити ствар прошлости (Откривење 21:1-4).

[Истакнути текст на 23. страни]

Тамо где је малочас стајао зјапила је рупа

[Слика на 23. страни]

Анита

[Слика на 23. страни]

Клаудије

[Слика на 23. страни]

Џозеф и Анџела

[Извор слике на 22. страни]

Sebastian D’Souza/AFP/Getty Images