Толедо — очаравајући спој средњовековних култура

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

У ЦЕНТРАЛНОМ делу Пиринејског полуострва налази се гранитно узвишење које је с три стране окружено реком Тахо. Током векова река је створила природну баријеру која штити прилаз узвишењу. На том стратешки важном месту подигнут је Толедо, град који је постао синоним за Шпанију и њену културу.

Данас уске кривудаве улице старог дела града враћају посетиоца у средњи век. Градске капије, замкови и мостови задржали су средњовековни изглед и тихо сведоче о времену кад је Толедо био један од најважнијих градова у Европи.

Толедо ипак није типичан европски град. Чак и железничка станица има источњачки изглед. Када мало боље осмотрите споменике и занатску радиност, откривате град у који је уткано умеће неколико цивилизација које су овде цветале вековима. Пре око 700 година, током његовог златног доба, Толедо је био место где су се преплитале средњовековне културе.

Различите културе

Још пре него што су Римљани дошли у Шпанију, на овом стратешки важном месту постојао је град који су подигли келтски  и иберски народи. Римљани су му дали ново име — Толетум (од речи толитум, што значи „високо подигнут“) и прогласили га за један од главних провинцијских центара. Римски историчар Ливије описао је Толедо као „град који је мали, али утврђен захваљујући свом положају“. Након пада Римског царства, Шпанију су освојили Визиготи, а Толедо је постао њихова престоница. Ту је у VI веку краљ Рекаред одбацио аријанизам, чиме је отворен пут да Шпанија постане центар  католицизма а Толедо седиште најистакнутијег надбискупа.

Религиозна ситуација се променила кад је Толедо постао део муслиманског калифата. Уске улице старог града потичу из тог периода који је трајао од VIII до XI века. Захваљујући толеранцији муслиманских владара ту су истовремено постојале хришћанска, јеврејска и маварска култура. Године 1085, град је освојио католички краљ Алфонсо VI. Иако се власт променила, те културе су се још неколико векова заједно развијале.

Многи од најимпресивнијих споменика у Толеду потичу из средњовековног периода. Католички владари су претворили Толедо у своју престоницу, Јевреји који су живели у њему помогли су његов развој својим занатским и трговачким умећем, а муслимански градитељи и занатлије улепшали су га својим здањима. Учени људи све три вере радили су заједно у Преводилачкој школи. Током XII и XIII века они су превели велики број списа из старог доба на латински и шпански. Захваљујући тим преводиоцима, западном свету су отворена врата огромне ризнице научног знања арапске цивилизације.

Религиозна толеранција окончана је током XIV века када су хиљаде Јевреја убијене у верским погромима. До времена када је Колумбо открио Америку, шпанска инквизиција је у Толеду успоставила свој суд, а Јевреји и муслимани су морали да бирају између присилног обраћења и изгнанства.

Подсетници на пређашњу славу

Данас се у центру Толеда налази више од сто споменика. Због тог историјског блага Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу уврстила је стари део града у листу Светске културне и природне баштине. Међу најистакнутије средњовековне знаменитости убрајају се два моста преко реке Тахо — један који омогућава приступ граду са истока, а други са запада. Мало који посетилац неће запазити масивну градску капију Пуерта Нуева де Бисагра, која води у старо градско језгро опасано зидинама.

Гледано издалека, панорамом Толеда доминирају две грађевине. Једна од њих је Алказар, утврђена палата четвртастог облика, која се налази у источном делу града. Током векова, служила је као резиденција римских намесника, затим као палата визиготских владара, арапска тврђава и резиденција шпанских краљева. У њој се данас налази Војни музеј и богата библиотека. Али пошто је Толедо пре свега град препознатљив по својим верским обележјима, у његовом центру се истиче огромна готска катедрала. (Видети оквир на 17 страни.)

Посебну драгоценост у катедрали и другим црквама представљају слике чувеног уметника који је живео у овом граду. Познат је под именом Ел Греко, што значи „Грк“. Његово пуно име било је Доменикос Теотокопулос. Становао је у старој јеврејској четврти, где се сада налази музеј у ком су изложена нека његова платна.

Најлепши поглед на Толедо пружа се с брда која се уздижу јужно од града. Међутим, да би се осетила његова драж, нема бољег начина од шетње његовим уским уличицама. Посетилац се може на тренутак изгубити, али убрзо ће бити очаран занимљивим пролазима, старинским здањима, китњастим балконима и примамљивим продавницама сувенира.

У овом древном граду време као да је стало. Међутим, посетилац на крају ипак мора да се опрости од њега. Најбоље место за то је јужна обала реке Тахо. Док се дан ближи крају, сунце на заласку купа топлим златастим зрацима град чији величанствени споменици на растанку још једном буде успомене на његово златно доба.

[Оквир/Слике на 17. страни]

СПОЈ ТРИ КУЛТУРЕ

Током средњег века Толедо је био подељен на три четврти у којима су католици, Јевреји и муслимани живели у складу са својим законима и обичајима. Нека од њихових верских здања сада су главне туристичке атракције.

➤ Џамија из X века која сада носи име Кристо де ла Луз представља пример уметничког коришћења цигле, што је типично за муслиманске градитеље. Налази се у Медини, делу града у ком су некад живели имућни муслимани.

➤ Иако су касније претворене у католичке цркве, две преостале средњовековне синагоге сведоче о постојању велике јеврејске заједнице која је у Толеду некад чинила трећину становништва. Најстарија синагога је Санта Марија ла Бланка. Као и код претходно споменуте џамије, у њој се налази велики број богато украшених стубова. У већој синагоги, Ел Трансито (десно), сада се налази сефардски музеј јеврејске културе.

➤ Изградња највеће шпанске готске катедрале почела је у XIII веку и трајала је више од 200 година.

 [Оквир/Слике на 18. страни]

ЧУВЕНИ МАЧЕВИ И СЛАТКИ МАРЦИПАН

Више од две хиљаде година градски ковачи израђују мачеве, а име Толедо постало је синоним за квалитетан челик. Мачеве исковане на обалама реке Тахо носиле су и Ханибалове трупе и римске легије. Стотинама година касније, муслиманске занатлије почеле су да мачеве и оклопе украшавају дамасцирањем, то јест утискивањем злата или сребра у метал. Један пример тога је копија толедског мача која је приказана на слици лево. (Видети чланак „Златне гравуре на челику“ у издању Пробудите се! од 22. јануара 2005.) У данашње време, већина градских продавница сувенира има велику колекцију мачева и оклопа. Ти мачеви се неће користити на бојном пољу — купиће их колекционари или ће послужити као реквизити у неком филму.

Толедо је познат и по марципану са чијом производњом се почело у време арапског освајања града. Када су муслимани стигли у Шпанију, бадеми су расли широм земље, али недостајао је шећер, други важан састојак марципана. Током првих пет деценија муслиманског владања, шећерна трска је била засађена на пољима у јужној Шпанији. До XI века марципан из Толеда је постао специјалитет који до дан-данас представља прави ужитак за сладокусце истанчаног укуса. У граду постоје продавнице у којима се продаје искључиво марципан, често у облику малих фигура. Посета Толеду није потпуна ако се не почастите неком од тих укусних ђаконија.

[Извор]

Agustín Sancho

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОРТУГАЛ

ШПАНИЈА

Мадрид

Толедо

[Слика на 18. страни]

Мост Сан Мартин