Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је довољно „бити добар“?

Да ли је довољно „бити добар“?

Гледиште Библије

Да ли је довољно „бити добар“?

„ТРУДИМ се да живим на најбољи могући начин и да будем добра особа“, каже млада жена по имену Алисон. Попут ње, многи верују да је то све што Бог тражи од нас.

Други су сигурни да чак и ако почине озбиљан грех, Бог то неће узети у обзир ако су добри на осталим подручјима живота. Они верују да је Бог спремнији да опрости него да осуди.

Наравно, гледиште о томе шта значи „бити добар“ разликује се од особе до особе. Али шта каже Библија о томе? Шта морамо да радимо да бисмо имали Божје одобравање? Шта значи бити добра особа у Божјим очима?

Прихватање вођства нашег Створитеља

Као наш Створитељ, Јехова Бог има право да нам пружа морално вођство (Откривење 4:11). Он нам је путем Библије дао законе и начела што се тиче исправног понашања и начина обожавања. Бог је свом народу рекао: „Слушајте мој глас и чините све што вам заповедам, па ћете бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог“ (Јеремија 11:4).

Дакле, с Божјег становишта, „бити добар“ значи упознати његова мерила и ускладити свој живот с њима. Замислите да желите да постанете нечији пријатељ. Сасвим је нормално да бисте волели да сазнате како та особа жели да се опходе с њом, и онда бисте се понашали на такав начин да јој угодите. Библија открива да и ми попут патријарха Аврахама, можемо постати Јеховини пријатељи — они на које он гледа с одобравањем (Јаков 2:23). С обзиром на то да Бог има много виша мерила од нас, не можемо очекивати да се он промени како би се прилагодио нашим личним мерилима (Исаија 55:8, 9).

Колико је важна послушност

Да ли ћемо заиста изгубити Божје одобравање ако се оглушимо о неке „мање важне“ заповести? Неки сматрају да послушност неким „мање важним“ заповестима није толико важна. Међутим, ниједан закон који је Бог изрекао не може се одбацити као неважан. Запазите да се у Библији у 1. Јовановој 5:3 не прави разлика када се каже: „Јер љубав према Богу значи држати се његових заповести.“ Када дајемо све од себе да се држимо свих Божјих заповести, тиме доказујемо своју несебичну љубав према њему (Матеј 22:37).

Јехова не захтева савршенство. Уколико нам је заиста жао када погрешимо и свесрдно се трудимо да не поновимо грешке, он је спреман да нам опрости (Псалам 103:12-14; Дела апостолска 3:19). Али, можемо ли намерно игнорисати неке законе, мислећи да се за то можемо искупити ако смо у другим стварима послушни? Један библијски пример показује да не можемо.

Израелски краљ Саул одлучио је да не послуша неке Божје заповести. У рату са Амаличанима, добио је упутство да не поштеди њихову стоку. Требало је да је побије. Иако је следио остала упутства, Саул није послушао ово већ је поштедео ’најбоље овце и најбоља говеда‘. Зашто? Он и народ желели су то за себе (1. Самуилова 15:2-9).

Када је пророк Самуило упитао Саула зашто није послушао Божју заповест, Саул је то негирао и тврдио да је био послушан. Навео је добре ствари које су он и народ учинили, укључујући жртве које су принели Богу. Самуило је упитао: „Зар су Јехови жртве паљенице и друге жртве исто тако миле као и послушност Јеховином гласу? Знај, послушност је боља од жртве и покорност је боља од овнујског сала“ (1. Самуилова 15:17-22). Стога не можемо непослушност Богу у одређеним стварима надокнадити жртвама или тиме што ћемо чинити друга добра дела.

Божја мерила — доказ његове љубави

Јехова нас воли и не очекује од нас да нагађамо како можемо да му удовољимо. Путем Библије, он пружа јасна морална упутства, као да говори: „То је пут, идите њим“ (Исаија 30:21). Када следимо његово вођство, избећи ћемо фрустрацију и несигурно испитивање противречних људских моралних гледишта. Можемо бити уверени да је Божје вођство увек корисно за нас, јер нас он ’учи за наше добро‘ (Исаија 48:17, 18).

Зашто је опасно да ми одређујемо шта значи „бити добар“? Сви смо наследили склоност да поступамо себично. Наше срце нас може преварити (Јеремија 17:9). Могли бисмо лако умањити важност Божјих захтева за које сматрамо да су тешки или да нас ограничавају.

На пример, две особе које нису венчане могу одлучити да имају полне односе, сматрајући да је то сасвим лична ствар јер нико други није укључен у то. Они можда увиђају да њихови поступци нису у складу с библијским мерилима, али закључују да док год „нико није повређен“ Бог то вероватно неће осудити. Њихове жеље могу их заслепити да не виде озбиљност и последице својих поступака. Библија упозорава: „Неки се пут човеку чини исправним, али на крају води у смрт“ (Пословице 14:12).

Сви Божји закони одражавају његову љубав према људима и жељу да не доживимо бол. Игнорисање Божјих мерила у погледу полног морала или других поступака не доприноси већој срећи и успешнијем животу. Многима је то прилично закомпликовало живот. С друге стране, слеђење Божјих закона помаже нам да водимо моралан живот и избегнемо да нашкодимо себи и другима (Псалам 19:7-11).

Ако искрено желите да будете добра особа у Божјим очима, дајте све од себе да следите његово вођство. Увидећете да „[Јеховине] заповести нису тешке“ (1. Јованова 5:3).

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Зашто треба да прихватимо вођство нашег Створитеља? (Откривење 4:11)

◼ Да ли морамо да слушамо све Божје заповести? (1. Јованова 5:3)

◼ Зашто није мудро да сами одређујемо морална мерила? (Пословице 14:12; Јеремија 17:9)

[Слика на 21. страни]

Да ли је ваше гледиште о моралу у складу с Божјим?