Пређи на садржај

Пређи на садржај

Задивљујућа инстинктивна мудрост

Задивљујућа инстинктивна мудрост

Задивљујућа инстинктивна мудрост

„Миграција је по свој прилици једна од најчудеснијих природних појава“ (COLLINS ATLAS OF BIRD MIGRATION)

ДАНА 9. децембра 1967, један пилот је из авиона опазио јато од око 30 дивљих лабудова који су летели према Ирској на невероватној висини од 8 200 метара. Зашто су летели на висини где је температура око 40 степени испод нуле? Осим што су тиме избегли непрестане снежне вејавице на нижим надморским висинама, носио их је један ветар који им је омогућио да се крећу брзином од око 200 километара на сат. Процењено је да су те птице за само седам сати прелетеле растојање од Исланда до Ирске које износи 1 300 километара.

Светски првак међу птицама селицама — арктичка чигра — гнезди се изнад Северног поларника, али зиму проводи на Антарктику. Током једне године, ова мала морска птица прелети између 40 000 и 50 000 километара, што је исто као да је направила пут око света!

Беле роде се гнезде у Северној Европи, а зиму проводе у Јужној Африци, због чега пређу укупно 24 000 километара. У пролеће и јесен, на хиљаде ових птица лете изнад Израела, према утврђеном обрасцу који је био познат и у библијска времена (Јеремија 8:7).

Ко им је усадио ту инстинктивну способност? Пре око 3 500 година, Бог је питао праведног Јова: „Зар се по твојој мудрости соко увис вине, и крила своја шири према ветру јужном? Зар се на твоју заповест орао увис диже, и гнездо своје гради високо?“ Сасвим прикладно, Јов је заслугу за те задивљујуће способности птица и других животиња приписао Богу (Јов 39:26, 27; 42:2).

Нешто узвишеније од инстинкта

Човек, круна Божјих стваралачких дела, није биће које је првенствено вођено инстинктом. Људи имају слободну вољу, савест и способност да воле (Постанак 1:27; 1. Јованова 4:8). Захваљујући свим тим даровима, ми можемо доносити праведне и морално исправне одлуке које понекад одражавају изузетну љубав и самопожртвованост.

Наравно, на став и понашање једне особе у великој мери утичу морална и духовна начела којима је она била поучавана од раног детињства. Због тога се људи могу разликовати по ономе што сматрају исправним или погрешним, прихватљивим или неприхватљивим. Те разлике могу водити до неразумевања, нетрпељивости, па чак и мржње, нарочито кад фактори као што су култура, национализам и религија врше снажан утицај.

Колико би овај свет био бољи кад би се читава људска породица придржавала истих мерила која су морално исправна и у складу с библијским учењима, као што се придржавамо истих физичких закона који управљају свемиром! Али, постоји ли ико ко има способност и знање да постави универзална мерила? Ако постоји, да ли ће то учинити или је већ учинио? Одговоре на ова питања осмотрићемо у наредним чланцима.