Шарк Беј — морска земља чуда

ПОКРЕНИ

Шарк Беј — морска земља чуда

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ШАРК БЕЈ (залив ајкула) је велики, плитки затон који се налази на крајњем западу Аустралије, око 650 километара северно од Перта. Године 1629, холандски истраживач Франсоа Пелсарт описао је ово пусто подручје као „јалову и проклету земљу, без зеленила или траве“. О утисцима које је оно оставило на посетиоце након Пелсарта говоре имена која су дали неким подручјима: Хоуплес Рич (поље очаја), Јузлес Инлет (бескористан залив) и Дисапоинтмент Луп (омча разочарања).

Па ипак, данас преко 120 000 људи годишње долази у Шарк Беј. Чари овог удаљеног подручја су толико изванредне да је 1991. оно стављено на листу Светске културне и природне баштине. a

Пољане које врве од живота

Пелсарт би пронашао травнате пољане да их је тражио под водом, пошто Шарк Беј има највеће и најразноврсније пољане морске траве на свету, које захватају преко 4 000 квадратних километара. Само се Вурамел Сиграс Бенк протеже 130 километара дуж источне стране Шарк Беја.

Морске траве су заправо биљке цветнице које подржавају многе животне облике у мору. Млади рачићи, сићушне рибе и безбројна друга морска створења настањују овај лиснати резерват. Пољане морске траве такође пружају обиље хране за близу 10 000 дугонга, то јест морских крава. Ти питоми и радознали сисари, тешки и до 400 килограма, спокојно пасу на богатим подводним пашњацима, понекад у стадима у којима је више од 100 њих. Од Шарк Беја на западу до Мортон Беја на истоку, северна Аустралија је сада станиште за већину дугонга у свету. b

Као што то његово име говори, у Шарк Беју живи велики број ајкула, чак десет врста. Међу њима су застрашујућа тиграста ајкула и огромна, али безопасна кит ајкула која је највећа риба на свету. Поред ајкула, у овим водама живе и делфини, што показује да је нетачна тврдња да тамо где има делфина нема ајкула. У ствари, истраживачи су установили да око 70 посто делфина у овом подручју има ожиљке од напада ајкуле. У шаролики животињски свет у заливу спада и на хиљаде грбавих китова који се овде одмарају током свог мигрирања на југ и приближно толико корњача које сваке године долазе како би положиле јаја на плажама.

Да ли су то заиста стене?

За разлику од других делова Шарк Беја, Хемелин Пул на јужном крају залива делује пусто и беживотно. Услед великог испаравања, салинитет ових млаких плићака је двапут већи од нормалног салинитета морске воде. Тик уз воду налази се нешто налик тамносивим стенама. Међутим, када се боље погледа, види се да су те „стене“ заправо строматолити, творевина настала од колонија једноћелијских микроорганизама по имену цијанобактерије или модрозелене алге. На сваком квадратном метру има око три милијарде тих бактерија!

Ови жилави микроби мешају своју лепљиву слуз с материјалима које издвајају из морске воде како би направили лепак, који у слојевима наносе на свој дом налик стени. Тај процес је изузетно спор. Заиста, до тренутка када достигне висину од 30 центиметара, строматолит може бити стар скоро 1 000 година!

У Хамелин Пулу се налазе највећи и најразноврснији морски строматолити на свету. Иначе, ово је једно од њихових последњих упоришта.

Атракција Шарк Беја

Највећу атракцију Шарк Беја представљају кљунати делфини у Манки Маји, приобалном подручју на рубу полуострва Денам. Манки Маја је једно од неколико места на свету где дивљи делфини редовно прилазе обали како би се дружили с људима. Нико са сигурношћу не зна када је то започело.

Неки кажу да су делфини средином прошлог века терали рибу у плићаке — а и данас се може видети да то раде. Могуће је да су људи то искористили како би хранили делфине и спријатељили се с њима. Године 1964, једна мештанка која је рибарила бацила је рибу усамљеном делфину који је пливао око њеног брода у Манки Маји. Тај делфин, кога су назвали Чарли, вратио се следеће ноћи и узео рибу директно из њене руке. Ускоро су се други делфини придружили Чарлију.

Од тада, три генерације делфина очаравају милионе посетилаца. Они очаравају и биологе. Више од 100 њих из разних земаља проучавало је ове животиње, које су због тога постале делфини који су највише проучавани.

Данас делфини, често са својим младунцима, углавном ујутро долазе на обалу Манки Маје. Мноштво посетилаца нестрпљиво очекује њихов долазак, али само ће мало њих моћи да их храни. Зашто? Зато што чувари парка не желе да се те животиње на то навикну. Па ипак, сви присутни могу јасно видети како се делфини хране. „Само када би људи могли да буду у оваквом пријатељству са свим створењима на планети!“, рекла је једна жена.

Библија открива да такве жеље представљају одраз Божје првобитне намере за људе, наиме да све животиње буду подложне и питоме (Постанак 1:28). Уколико волите животиње, биће вам драго да знате да ће се Божја намера, иако привремено ометена грехом, у потпуности остварити када Божје Краљевство, небеска владавина са Исусом Христом на челу, буде владало над планетом (Матеј 6:9, 10; Откривење 11:15).

Под Божјим Краљевством, цела Земља ће бити резерват природне лепоте који ће врвети од живота и здравља. Ускоро ће места попут Шарк Беја можда моћи и више да понуде посетиоцима него што то могу сада (Псалам 145:16; Исаија 11:6-9).

[Фусноте]

a Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу уврштава на листу Светске културне и природне баштине места која су од изузетног значаја у културном или еколошком смислу.

b Иако су у сродству с ламантинима, дугонзи су друга врста. Ламантини имају заобљен реп, док дугонзи имају шиљат реп, попут делфина.

[Мапе на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АУСТРАЛИЈА

ШАРК БЕЈ

[Слика на странама 16, 17]

Поглед из ваздуха на плажу Манки Маја

[Слика на странама 16, 17]

Питоми дугонг, то јест морска крава

[Извор]

[Слика на странама 16, 17]

Строматолите граде милијарде сићушних организама

[Слика на 17. страни]

Дивљи делфини редовно долазе до плаже Манки Маја

[Извори слика на 15. страни]

[Извор слике на 17. страни]

Све слике, осим дугонга: Courtesy of Tourism Western Australia

ПРОБУДИТЕ СЕ!