6. корак

Уважавајте осећања своје деце

Зашто предузети овај корак? Деци је потребно и желе да најважније особе у њиховом животу — њихови родитељи — знају како се она осећају. Ако родитељи никада не покажу разумевање према њима када говоре о томе, деца се могу повући у себе и чак почети да сумњају у своју способност да осећају и расуђују на исправан начин.

Проблем: Деца су склона преувеличавању када изражавају своје мисли и осећања. Истина, нешто од онога што кажу може узнемирити родитеље. На пример, дете које је узрујано може рећи: „Мрзим живот.“ a Родитељ може спонтано одговорити: „Не, не мрзиш!“ Неки то чине јер се прибојавају да би уважавање дечјих негативних осећања или мисли било равно одобравању онога што је дете рекло.

Решење: Примењујте библијски савет да будете ’брзи да чујете, а спори да говорите и спори да се љутите‘ (Јаков 1:19). Запазите да је Јехова Бог имао разумевања за негативна осећања многих својих верних слугу, због чега је и допустио да извештаји о томе буду сачувани у Библији (Постанак 27:46; Псалам 73:12, 13). На пример, када је био у тешким кушњама, Јов је рекао да жели да умре (Јов 14:13).

Очигледно је да нека Јовова осећања и размишљања нису била на месту и да му је била потребна исправка. Али, Јехова није порицао његова осећања, нити га је спречио да говори о њима, већ је поштовао његово достојанство тако што му је стрпљиво дозволио да излије своје срце. Тек након тога га је љубазно исправио. Један хришћанин се изразио следећим речима: „Пошто ми Јехова допушта да му изливам своје срце у молитви, сматрам да је разумно да и ја допустим својој деци да преда мном излију своја позитивна и негативна осећања.“

Кад следећи пут будете у искушењу да свом детету кажете: „Ма, не осећаш се тако“, или „Ти то не мислиш стварно“, сетите се Исусовог познатог правила: „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Лука 6:31). Рецимо, замислите да је на вашем радном месту неко био груб према вама или да сте се разочарали, можда због неког свог пропуста. Фрустрирани, поверавате се блиском пријатељу и кажете му да вам на послу ништа не иде од руке. Шта бисте желели да ваш пријатељ уради? Да вам каже да се ви заправо не осећате тако и одмах скрене пажњу на то да сте ионако сами криви за проблем који је настао? Или бисте више волели да вам каже: „То мора да је било тешко. Имао си напоран дан“?

Много је вероватније да ће деца, као и одрасли, прихватити савет ако осећају да особа која га даје заиста разуме њихова осећања и потешкоће с којима се суочавају. „Срце мудрога разборитим чини уста његова, и уверљивост додаје уснама његовим“ (Пословице 16:23).

Шта можете учинити да би други озбиљно схватили ваше савете?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 8. страни]

„Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост“ (Пословице 18:13)